Лалатовић се растао са Украјинцима: Одлазак Русина прелио чашу

Сви они који макар мало боље познају Ненада Лалатовића, нису могли чудом да се начуде када су сазнали да је трофејни стручњак одлучио да каријеру настави у украјинској Зорји.

Довољан разлог за неверицу био је рат који пустоши ту земљу, животна угроженост свих становника, самим тим и спортиста и њихових учитеља. Ипак, како је сам Ненад нагласио, водио га је спортски мотив, јер је екипа из Луганска изборила право да учествује у групној фази Лиге конференције.

Ипак, Лалатовићева одисеја на истоку Европе није потрајала, јер је одлучио да поднесе оставку и да се врати у отаџбину.

Због чега сте се одлучили на овакав потез?

- И поред чињенице да ми је председник Зорије обећао да неће продати нашег најбољег играча и украјинског репрезентативца Русина, то је учинио - објаснио је популарни Лала. - За два и по милиона евра Русин је отишао у Сандерленд, а мени је, кад га нисам видео међу осталим члановима тима, било речено да се лечи од лакше повреде. Тек пред саму последњу првенствену утакмицу, сазнао сам истину.

И, то је био једини разлог ваше одлуке?

- Није. Управа клуба није довела двојицу фудбалера које сам тражио, а који су нам били изузетно потребни за европске утакмице. Реч је о једном репрезентативцу Панаме, као и члану националног тима Нигерије. С постојећим тимом, остали смо без икакве шансе да урадимо нешто лепо у Европи и то ме је преломило. Размислио сам добро и одлучио да прекинем сарадњу са Зоријом. Одлука није била лака, желели су људи из Луганска да ипак останем, али нисам могао против себе и још по нечега.

Шта је то „још по нешто”?

- Тешко је, заиста, да се ради данас у Украјини. Због играња у Европи, свака три дана, по 20 сати, били смо принуђени да проводимо у аутобусу који нас је возио у суседну Пољску, где смо домаћини. То ме је, баш као и играче, изнуривало. Уз то, свакодневни звук сирена за опасност, значи и  аутоматски прекид путовања, сирене заустављају тренинге и одлазак с терена, исто важи и за утакмице... Рекао сам пријатељима у тој земљи, као и на конференцији за медије коју сам сазвао, да остајем уз украјински народ и да сам поносан на неке утакмице које је Зорија оставила иза себе, попут оне са Славијом у Прагу, коју смо одиграли пред 50.000 гледалаца и која је у медијима оцењена као најбоља партија неког украјинског клуба у Европи. Могуће је, ипак, да ћу се вратити веома брзо у ту земљу.

И Војводина вам је и даље у мислима?

- Војводина има сјајног тренера Ранка Поповића, а пре њега су у њој били изузетни стручњаци Радослав Батак и Мима Раставац, које изузетно ценим. Никада с трибина "Карађорђа" нисам добио ни један звиждук, а моја слика налази се у ФЦ „Вујадин Бошков” у Ветернику, с трофејом који смо сви заједно заслужили. Кад и ако ме Новосађани буду поново хтели, увек ћу бити спреман да се вратим - поручио је Лалатовић.