Вождовац је путоказ за Звезду

Потез који је извео Нови Пазар код избора новог тренера био је све сем уобичајен. У свим сличним ситуацијама поступано је мање - више предвидиво.

И овога пута није изостало кокетирање именима са импозантним играчким каријерама и танким тренерским достигнућима, па и тек по којим старим знанцем, да би после коначне одлуке и најбоље упућени у фудбалске прилике остали затечени.

Ретки су били знатижељници који истог тренутка нису кренули у претрагу интернетом како би дошли до података о Синиши Добрашиновићу, новом, 28. суперлигашком тренеру Новог Пазара.

Малобројни су се само подсетили, а највећи део тек упознао са више него занимљивом играчком и тренерском биографијом рођеног Беранца. Из српско – црногорског фудбала отишао је пре 23 године, у Нови Пазар се вратио након 26 година, колико је прошло откако је у њему као играч наступао у пролећној сезони (1996/97) тадашње Прве Б лиге.

Кипар га је обликовао као играча и тренера и једино што у земљи коју носи у срцу није добио - то је права тренерска шанса. Зато стручњаку који је прошао неутабан пут ништа боље није могло да се деси од победе у дебију на клупи новог клуба.

После освојена три бода против Железничара рекли сте да је овај тим плаво – белих тренутно на 50 до 60 одсто могућности. Еуфорију нисте показали и поред тога што сте сигурни да постоји много простора за надоградњу, да ли сте бар срећни?

- Срећан сам због клуба, момака и публике. Кад говорим о процентима мислим на то да смо у игри имали доста играча са до сада мало минута проведених на терену. Недостају им утакмице, самим тим и ритам. Пре меча са Железничаром играчима сам рекао да ће сви током првенства играти и да морају да буду спремни 100 посто. Захтеве које имам тешко је спровести ако их играчи не прихвате. Навикли су да им је боље без поседа лопте, а ја желим да имамо посед... да ми будемо ти који ће контролисати ритам и игру. 

Годинама се готово иста лица врте на тренерским клупама суперлигашких клубова. Прекинули сте својеврсну монотонију у тој области?

- Надам се да је Нови Пазар направио прави искорак. Дуго година се у клубовима као тренери врте исти људи и исте идеје. Мислим да је дошло време за нека нова лица. Нисам за то да она долазе по сваку цену већ на основу онога што су до сада радили. Све то, плус играчка каријера, требало би да буду фактори у корист тренера који до сада нису добијали шансу. То што нема нових лица је можда и главни разлог што фудбал у Србији стагнира.

Подразумева ли дуго одсуство са ових простора и недовољно познавање фудбалских прилика, посебно оних које се тичу Новог Пазара?

- Ово је фудбалска земља, а ја као човек фудбала нисам могао да дођем другачије до спреман на оно што ме очекује. Пратио сам Нови Пазар и добро знам шта има и шта би требало да има. Ваљала би нам допуна у виду још двојице играча, али никако на штету нарушавања постојећег играчког кадра. Не будемо ли их имали то неће представљати никакав проблем.

Следећи ривал је, кажу, најјачи тим лиге Црвена звезда. Ако неко за себе може да каже да има добру основу за тај дуел онда сте то ви. Две године сте били први помоћник селектора сениорске репрезентације Кипра, Израелца Ран Бен Шимона, и за то време победили Бугарску и одиграли као гости против Португала 4:4. Тренер Црвене звезде је Израелац.

- Тренутно нисам са Шимоном у контакту, али ради се о одличном и искусном тренеру. Израелци су јако интелигентни и од њих се може много тога научити. Баш због тога нисам изненађен да је Барак Бахар за кратко време створио добру Црвене звезде. Они су највећи фаворити за титулу. Сад су показали да и такав тим може да буде рањив. Можда у најтежем тренутку идемо у тај дуел. Они ће покушати све да избришу лошу игру и губитак бодова. Вождовац је свима показао пут којим треба ићи против Звезде. Градили су напад тако што су износили лопту без имало страха и кад вас још мало погледа срећа онда је могуће добити и једног таквог гиганта.

Тренер сте од 2015. године и јасно је да успон на том послу није ни приближан оном који сте остварили као играч. Зашто?

- Свако ко је имао играчку каријеру каква је била моја на Кипру добио је праву шансу. Не знам из ког разлога на мене нису обратили довољно пажње. За две године колико сам био помоћник селектора показао сам да знам много. Само у том сегменту сам разочаран кад говоримо о Кипру, јер је било довољно простора да се то види. У свему осталом то је земља која је дубоко у мом срцу.

Играли сте у најјачим кипарским клубовима – Аполону из Лимасола, Омонији и Анортозису, као и у неким мањим, који од њих вам је остао у срцу?

- Најдаље сам отишао са Анортозисом с којим сам играо и ЛШ. Први сам играч који је за неки кипарски клуб постигао гол у групној фази ЛШ. То је историја коју нико не може да вам одузме, али не постоји клуб који ми је најближи срцу. Велики сам навијач кипарске репрезентације. Колико волим ту земљу најбоље ће се схватити из питања које ми се често поставља, чији сам? Увек одговарам да ми је срце подељено на три дела, јер се тако и осећам, волим родну Црну Гору, Србију и Кипар. Фудбалски то је земља са врло јаком лигом, рецимо, испред су белгијске – сигурно. Пример вам је и избацивање прошле године Гента од стране Омоније, оба пута било је 2:0 за састав из Никозије. Имају само 600.000 становника и сваке године једног или више представника у групним фазама неког од европских купова. То мора да се цени.

Као да из сваке ваше реченице провејава жеља да се на велика врата вратите у кипарски фудбал. Истина или не?

- Немам дилему да ћу се кад-тад тамо вратити као тренер, и то у неки велики кипарски клуб. Као играч имао сам снове и они су ми се на Кипру остварили. Кренуо сам од најнижег и стигао до највишег нивоа. Такав је пут и до тренерских висина, знањем сам поткован, искуство имам, потребно је још само мало среће – рекао је Добрашиновић.