Voždovac je putokaz za Zvezdu

Potez koji je izveo Novi Pazar kod izbora novog trenera bio je sve sem uobičajen. U svim sličnim situacijama postupano je manje - više predvidivo.

I ovoga puta nije izostalo koketiranje imenima sa impozantnim igračkim karijerama i tankim trenerskim dostignućima, pa i tek po kojim starim znancem, da bi posle konačne odluke i najbolje upućeni u fudbalske prilike ostali zatečeni.

Retki su bili znatiželjnici koji istog trenutka nisu krenuli u pretragu internetom kako bi došli do podataka o Siniši Dobrašinoviću, novom, 28. superligaškom treneru Novog Pazara.

Malobrojni su se samo podsetili, a najveći deo tek upoznao sa više nego zanimljivom igračkom i trenerskom biografijom rođenog Beranca. Iz srpsko – crnogorskog fudbala otišao je pre 23 godine, u Novi Pazar se vratio nakon 26 godina, koliko je prošlo otkako je u njemu kao igrač nastupao u prolećnoj sezoni (1996/97) tadašnje Prve B lige.

Kipar ga je oblikovao kao igrača i trenera i jedino što u zemlji koju nosi u srcu nije dobio - to je prava trenerska šansa. Zato stručnjaku koji je prošao neutaban put ništa bolje nije moglo da se desi od pobede u debiju na klupi novog kluba.

Posle osvojena tri boda protiv Železničara rekli ste da je ovaj tim plavo – belih trenutno na 50 do 60 odsto mogućnosti. Euforiju niste pokazali i pored toga što ste sigurni da postoji mnogo prostora za nadogradnju, da li ste bar srećni?

- Srećan sam zbog kluba, momaka i publike. Kad govorim o procentima mislim na to da smo u igri imali dosta igrača sa do sada malo minuta provedenih na terenu. Nedostaju im utakmice, samim tim i ritam. Pre meča sa Železničarom igračima sam rekao da će svi tokom prvenstva igrati i da moraju da budu spremni 100 posto. Zahteve koje imam teško je sprovesti ako ih igrači ne prihvate. Navikli su da im je bolje bez poseda lopte, a ja želim da imamo posed... da mi budemo ti koji će kontrolisati ritam i igru. 

Godinama se gotovo ista lica vrte na trenerskim klupama superligaških klubova. Prekinuli ste svojevrsnu monotoniju u toj oblasti?

- Nadam se da je Novi Pazar napravio pravi iskorak. Dugo godina se u klubovima kao treneri vrte isti ljudi i iste ideje. Mislim da je došlo vreme za neka nova lica. Nisam za to da ona dolaze po svaku cenu već na osnovu onoga što su do sada radili. Sve to, plus igračka karijera, trebalo bi da budu faktori u korist trenera koji do sada nisu dobijali šansu. To što nema novih lica je možda i glavni razlog što fudbal u Srbiji stagnira.

Podrazumeva li dugo odsustvo sa ovih prostora i nedovoljno poznavanje fudbalskih prilika, posebno onih koje se tiču Novog Pazara?

- Ovo je fudbalska zemlja, a ja kao čovek fudbala nisam mogao da dođem drugačije do spreman na ono što me očekuje. Pratio sam Novi Pazar i dobro znam šta ima i šta bi trebalo da ima. Valjala bi nam dopuna u vidu još dvojice igrača, ali nikako na štetu narušavanja postojećeg igračkog kadra. Ne budemo li ih imali to neće predstavljati nikakav problem.

Sledeći rival je, kažu, najjači tim lige Crvena zvezda. Ako neko za sebe može da kaže da ima dobru osnovu za taj duel onda ste to vi. Dve godine ste bili prvi pomoćnik selektora seniorske reprezentacije Kipra, Izraelca Ran Ben Šimona, i za to vreme pobedili Bugarsku i odigrali kao gosti protiv Portugala 4:4. Trener Crvene zvezde je Izraelac.

- Trenutno nisam sa Šimonom u kontaktu, ali radi se o odličnom i iskusnom treneru. Izraelci su jako inteligentni i od njih se može mnogo toga naučiti. Baš zbog toga nisam iznenađen da je Barak Bahar za kratko vreme stvorio dobru Crvene zvezde. Oni su najveći favoriti za titulu. Sad su pokazali da i takav tim može da bude ranjiv. Možda u najtežem trenutku idemo u taj duel. Oni će pokušati sve da izbrišu lošu igru i gubitak bodova. Voždovac je svima pokazao put kojim treba ići protiv Zvezde. Gradili su napad tako što su iznosili loptu bez imalo straha i kad vas još malo pogleda sreća onda je moguće dobiti i jednog takvog giganta.

Trener ste od 2015. godine i jasno je da uspon na tom poslu nije ni približan onom koji ste ostvarili kao igrač. Zašto?

- Svako ko je imao igračku karijeru kakva je bila moja na Kipru dobio je pravu šansu. Ne znam iz kog razloga na mene nisu obratili dovoljno pažnje. Za dve godine koliko sam bio pomoćnik selektora pokazao sam da znam mnogo. Samo u tom segmentu sam razočaran kad govorimo o Kipru, jer je bilo dovoljno prostora da se to vidi. U svemu ostalom to je zemlja koja je duboko u mom srcu.

Igrali ste u najjačim kiparskim klubovima – Apolonu iz Limasola, Omoniji i Anortozisu, kao i u nekim manjim, koji od njih vam je ostao u srcu?

- Najdalje sam otišao sa Anortozisom s kojim sam igrao i LŠ. Prvi sam igrač koji je za neki kiparski klub postigao gol u grupnoj fazi LŠ. To je istorija koju niko ne može da vam oduzme, ali ne postoji klub koji mi je najbliži srcu. Veliki sam navijač kiparske reprezentacije. Koliko volim tu zemlju najbolje će se shvatiti iz pitanja koje mi se često postavlja, čiji sam? Uvek odgovaram da mi je srce podeljeno na tri dela, jer se tako i osećam, volim rodnu Crnu Goru, Srbiju i Kipar. Fudbalski to je zemlja sa vrlo jakom ligom, recimo, ispred su belgijske – sigurno. Primer vam je i izbacivanje prošle godine Genta od strane Omonije, oba puta bilo je 2:0 za sastav iz Nikozije. Imaju samo 600.000 stanovnika i svake godine jednog ili više predstavnika u grupnim fazama nekog od evropskih kupova. To mora da se ceni.

Kao da iz svake vaše rečenice provejava želja da se na velika vrata vratite u kiparski fudbal. Istina ili ne?

- Nemam dilemu da ću se kad-tad tamo vratiti kao trener, i to u neki veliki kiparski klub. Kao igrač imao sam snove i oni su mi se na Kipru ostvarili. Krenuo sam od najnižeg i stigao do najvišeg nivoa. Takav je put i do trenerskih visina, znanjem sam potkovan, iskustvo imam, potrebno je još samo malo sreće – rekao je Dobrašinović.