Недеља, 3. септембар, „Палата 12“ у Бриселу, а 14 Српкиња с нестрпљењем чека да истрчи на паркет у великом финалу од 20 часова. Знају шампионке света зашто већ деценијама уназад владају планетом, континентом и зашто сви зазиру од њих. Давно су престале да броје пехаре, медаље, оно што се у овом тренутку пише, то је шесто финале за плаве, то је четврта у низу ниска, за коју ће се борити и то против селекције Турске. А у џепу је свакако осма медаља на шампионату Старог континента!
Уједно, осим главних протагонисткиња, вицешампионки Европе, бронзаних са Олимпијских игара у Токију с једне, и освајачица овогодишње Лиге нације с друге стране, нема сумње да ће ово бити и велики дуел двојице земљака, који су управо ове сезоне заменили дресове- Данијеле Сантарели, који је са Србијом минуле сезоне одбранио трон на Светском првенству, водиће Турску у завршној борби. Искуснији колега Ђовани Гвидети, био је икона ове репрезентације до 2023. године када је преузео диригентску палицу најбољих на свету и са истом ће се борити за своје прво злато
- Нисмо имали сјајан дан, али смо остварили велику победу – као из „топа“ рекао је Ђовани Гвидети после полуфинала и утакмице против Холандије, уз посебан апостроф на две чињенице:
- Поносан сам јер смо тријумфовали, са свих 14 играчица, такође, Маја Огњеновић је била болесна, као и Алекс (оп. аут Александра Јегдић), а Маја је одиграла.
Одлика великих тимова је да никад не одустају. За одбојкашице Србије то није флоскула, већ истина:
- Увек верујемо и то је највећи квалитет, добитак тима. Оне нису заборавиле да играју одбојку, напротив, оне знају и то и те како добро. Зато сам их само бодрио у свлачионици и то је све!
Гледале су наше девојке други полуфинални меч у коме је Турска после Хичкоковске завршнице поставила рампу прваку Италије, која ће се са Пољском борити за бронзу:
- Да је била Италија, процентуално би било 50-50. Овако Турска, 80 на према 20 у корист њих. Не зато што не верујем, већ због дворане, стадиона, фанатичних навијача који су дошли да их бодре. Испунили су малтене целу дворану. Осећај је као да играте на фудбалском стадиону у Истанбулу. Такође, имају изузетно јак тим, појачан Мелисом Варгас. Нема сумње, биће добар меч, свакако тежак.
А Србија?
- Треба и морам да будем поносан на ове девојке, тим, јер сваке године играју финале. Потписујем, нико нема такав квалитет као Србија. Срећан сам што ћу баш са том селекцијом да играм финале, као њихов тренер – поносан је Гвидети.
Не жели себе да ставља у први план, напротив:
- Ми смо диригенти, играчице су оркестар и оне ће правити најлепшу музику, уживаћете у том концерту – јасна је порука стручњака родом из Модене који ће 20. септембра прославити јубиларни 50. рођендан. А о поклону, зна Италијан који би му био најлепши...
СВИЂА МИ СЕ ДА МЕ ЗОВУ УЧИТЕЉ
Открио је још раније за медије Гвидети да је малтене и заборавио своје име и презиме.
- У Турској ме зову Хокам, чак и људи из мог стафа. И тако је и остало. Тај надимак ме прати толико да сам заборавио име и презиме (смех). Шалу на страну, али 90 одсто људи ме ословљава тим „именом“ које у преводу значи „мој учитељ“. И свиђа ми се, симпатично ми је да ме тако зову.
НИСАМ РОНАЛДО, АЛИ ГА ПОШТУЈЕМ
Од прве до последње репрезентативке Србије као први синоним за Гвидетија, навеле би „велики радник“. И сам Гвидети када су га једном приликом питали да се определи да ли Роналдо или Меси, у таку је рекао:
- Роналдо. Нисам као он, поштујем га (смех). Невероватно какав је радник, прегалац. Таквог професионалаца у животу нисам видео. Раније сам причао са психотерапеутом Јувентуса, кога лично познајем, и само ми је потврдио да у животу није срео играча таквог менталног склопа – имају заједнички именитељ рад и ас репрезентације Португалије и Ал Насра и селектор одбојкашица Србије
А велико је питање да ли стручњак на клупи „златних“ зна да већ годинама уназад на помен „убојите левице“ Тијане Бошковић, одмах се везује апозиција „одбојкашки Меси“?!
ТИЈАНА БОШКОВИЋ: ДОНЕЋЕМО ЈОШ ЈЕДНО ЗЛАТНО ОДЛИЧЈЕ У СРБИЈУ
Тијана Бошковић, уверена је у једно иако поштује Туркиње:
- Донећемо још једно злато у Србију. Сећамо се тог незаборавног финала из 2019. године против истог ривала. Турска је добра репрезентација, ове сезоне је освојила и Лигу нација. Али, уз све поштовање, имамо позитиван скор против њих и чврсто верујем да ћемо поновити баш ту 2019. годину!
РИЗНИЦА СЕ ПУНИ ОД 1951. ГОДИНЕ
Србија је до сада на Европским првенствима освојила 7 медаља: 3 златне (2011. у Београду, 2017. у Бакуу и 2019. у Анкари), 2 сребрне (2007. у Луксембургу и 2021. у Београд) и 2 бронзане (2015. у Ротердаму и 1951. у Паризу).
САРА ЛОЗО: ОЧЕКУЈЕМ ПУНЕ ТРИБИНЕ И ВЕЛИКУ БОРБУ
Сара Лозо, није желела да открије да ли је Турска по мери за финале или ипак можда Италија:
- Не бих о томе, нака остане међу нама.
Потом је дама са бројем „22“ додала:
- Желимо да освојимо Европско првенство. Биће јако добра али и тешка утакмица. Трибине ће бити пуне, чуле смо да је стигло доста навијача. Очекујем баш право финале и велику борбу.
КЛАДИОНИЦЕ „КАЖУ“ ТУРСКА
Ове године освајањем Лиге нације а и доласком шефа струке Данијелеа Сантарелија и Кубанке са турским пасошем Мелисе Варгас, репрезентација Турске је направила прави „бум“. Почела је са историјским златом у Лиги нација, наставила пласманом у финале Европског првенства у коме ће на мегдан моћној Србији. Отуда и не чуди што квоте у кладионицама дају предност дамама са Босфора.
Квоте на Турску крећу се од 1,62 до 1,65, док су Српкиње између 2, 20 и 2,25...
НЕВЕРОВАТНИХ 25 МЕЧЕВА, 17:8 ЗА ПЛАВЕ ГРАЦИЈЕ
Када кажу стари знанац, е управо то важи за екипе Турске и Србије. Од 2009. године два велика ривала одиграла су 25 мечева на великим такмичењима, олимпијским играма, европским, светским првенствима, Лиги нација, Гран прију, Евролиги.
И када се погледа скор ни мање ни више пише 17:8 за Мају Огњеновић и девојке. Последњи меч одигран је ове године у ВНЛ-у, славиле су Туркиње 3:1 које су и постале првакиње 5. издања овог ФИВБ такмичења.
ПАМТИ СЕ 2019. ГОДИНА
Анкара, 8. септембар 2019. године борба за злато Турске и Србије пред 14.000 сведока. После 132 минута велике борбе, Србија је утиша и Турску, Ђовани Гвидети тада за кормилом Турске пружио је руку „великом“ Зорану Терзићу и плавој чети која ја славила 3:2 и попела се победничко постоље.
И тада као и сада у дресу српског тима биле су Бианка Буша, Катарина Лазовић, Мина Поповић, Маја Огњеновић, Теодора Пушић, Ана Бјелица, Маја Алексић, Тијана Бошковић. Јелена Благојевић, „20“ плавих тада је играла, а сада је део стручног штаба...
Нацију су златом обрадовале и Бојана Миленковић, Силвија Поповић, Стефана Вељковић, Бранкица Михајловић и Слађана Мирковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
