Nedelja, 3. septembar, „Palata 12“ u Briselu, a 14 Srpkinja s nestrpljenjem čeka da istrči na parket u velikom finalu od 20 časova. Znaju šampionke sveta zašto već decenijama unazad vladaju planetom, kontinentom i zašto svi zaziru od njih. Davno su prestale da broje pehare, medalje, ono što se u ovom trenutku piše, to je šesto finale za plave, to je četvrta u nizu niska, za koju će se boriti i to protiv selekcije Turske. A u džepu je svakako osma medalja na šampionatu Starog kontinenta!
Ujedno, osim glavnih protagonistkinja, vicešampionki Evrope, bronzanih sa Olimpijskih igara u Tokiju s jedne, i osvajačica ovogodišnje Lige nacije s druge strane, nema sumnje da će ovo biti i veliki duel dvojice zemljaka, koji su upravo ove sezone zamenili dresove- Danijele Santareli, koji je sa Srbijom minule sezone odbranio tron na Svetskom prvenstvu, vodiće Tursku u završnoj borbi. Iskusniji kolega Đovani Gvideti, bio je ikona ove reprezentacije do 2023. godine kada je preuzeo dirigentsku palicu najboljih na svetu i sa istom će se boriti za svoje prvo zlato
- Nismo imali sjajan dan, ali smo ostvarili veliku pobedu – kao iz „topa“ rekao je Đovani Gvideti posle polufinala i utakmice protiv Holandije, uz poseban apostrof na dve činjenice:
- Ponosan sam jer smo trijumfovali, sa svih 14 igračica, takođe, Maja Ognjenović je bila bolesna, kao i Aleks (op. aut Aleksandra Jegdić), a Maja je odigrala.
Odlika velikih timova je da nikad ne odustaju. Za odbojkašice Srbije to nije floskula, već istina:
- Uvek verujemo i to je najveći kvalitet, dobitak tima. One nisu zaboravile da igraju odbojku, naprotiv, one znaju i to i te kako dobro. Zato sam ih samo bodrio u svlačionici i to je sve!
Gledale su naše devojke drugi polufinalni meč u kome je Turska posle Hičkokovske završnice postavila rampu prvaku Italije, koja će se sa Poljskom boriti za bronzu:
- Da je bila Italija, procentualno bi bilo 50-50. Ovako Turska, 80 na prema 20 u korist njih. Ne zato što ne verujem, već zbog dvorane, stadiona, fanatičnih navijača koji su došli da ih bodre. Ispunili su maltene celu dvoranu. Osećaj je kao da igrate na fudbalskom stadionu u Istanbulu. Takođe, imaju izuzetno jak tim, pojačan Melisom Vargas. Nema sumnje, biće dobar meč, svakako težak.
A Srbija?
- Treba i moram da budem ponosan na ove devojke, tim, jer svake godine igraju finale. Potpisujem, niko nema takav kvalitet kao Srbija. Srećan sam što ću baš sa tom selekcijom da igram finale, kao njihov trener – ponosan je Gvideti.
Ne želi sebe da stavlja u prvi plan, naprotiv:
- Mi smo dirigenti, igračice su orkestar i one će praviti najlepšu muziku, uživaćete u tom koncertu – jasna je poruka stručnjaka rodom iz Modene koji će 20. septembra proslaviti jubilarni 50. rođendan. A o poklonu, zna Italijan koji bi mu bio najlepši...
SVIĐA MI SE DA ME ZOVU UČITELj
Otkrio je još ranije za medije Gvideti da je maltene i zaboravio svoje ime i prezime.
- U Turskoj me zovu Hokam, čak i ljudi iz mog stafa. I tako je i ostalo. Taj nadimak me prati toliko da sam zaboravio ime i prezime (smeh). Šalu na stranu, ali 90 odsto ljudi me oslovljava tim „imenom“ koje u prevodu znači „moj učitelj“. I sviđa mi se, simpatično mi je da me tako zovu.
NISAM RONALDO, ALI GA POŠTUJEM
Od prve do poslednje reprezentativke Srbije kao prvi sinonim za Gvidetija, navele bi „veliki radnik“. I sam Gvideti kada su ga jednom prilikom pitali da se opredeli da li Ronaldo ili Mesi, u taku je rekao:
- Ronaldo. Nisam kao on, poštujem ga (smeh). Neverovatno kakav je radnik, pregalac. Takvog profesionalaca u životu nisam video. Ranije sam pričao sa psihoterapeutom Juventusa, koga lično poznajem, i samo mi je potvrdio da u životu nije sreo igrača takvog mentalnog sklopa – imaju zajednički imenitelj rad i as reprezentacije Portugalije i Al Nasra i selektor odbojkašica Srbije
A veliko je pitanje da li stručnjak na klupi „zlatnih“ zna da već godinama unazad na pomen „ubojite levice“ Tijane Bošković, odmah se vezuje apozicija „odbojkaški Mesi“?!
TIJANA BOŠKOVIĆ: DONEĆEMO JOŠ JEDNO ZLATNO ODLIČJE U SRBIJU
Tijana Bošković, uverena je u jedno iako poštuje Turkinje:
- Donećemo još jedno zlato u Srbiju. Sećamo se tog nezaboravnog finala iz 2019. godine protiv istog rivala. Turska je dobra reprezentacija, ove sezone je osvojila i Ligu nacija. Ali, uz sve poštovanje, imamo pozitivan skor protiv njih i čvrsto verujem da ćemo ponoviti baš tu 2019. godinu!
RIZNICA SE PUNI OD 1951. GODINE
Srbija je do sada na Evropskim prvenstvima osvojila 7 medalja: 3 zlatne (2011. u Beogradu, 2017. u Bakuu i 2019. u Ankari), 2 srebrne (2007. u Luksemburgu i 2021. u Beograd) i 2 bronzane (2015. u Roterdamu i 1951. u Parizu).
SARA LOZO: OČEKUJEM PUNE TRIBINE I VELIKU BORBU
Sara Lozo, nije želela da otkrije da li je Turska po meri za finale ili ipak možda Italija:
- Ne bih o tome, naka ostane među nama.
Potom je dama sa brojem „22“ dodala:
- Želimo da osvojimo Evropsko prvenstvo. Biće jako dobra ali i teška utakmica. Tribine će biti pune, čule smo da je stiglo dosta navijača. Očekujem baš pravo finale i veliku borbu.
KLADIONICE „KAŽU“ TURSKA
Ove godine osvajanjem Lige nacije a i dolaskom šefa struke Danijelea Santarelija i Kubanke sa turskim pasošem Melise Vargas, reprezentacija Turske je napravila pravi „bum“. Počela je sa istorijskim zlatom u Ligi nacija, nastavila plasmanom u finale Evropskog prvenstva u kome će na megdan moćnoj Srbiji. Otuda i ne čudi što kvote u kladionicama daju prednost damama sa Bosfora.
Kvote na Tursku kreću se od 1,62 do 1,65, dok su Srpkinje između 2, 20 i 2,25...
NEVEROVATNIH 25 MEČEVA, 17:8 ZA PLAVE GRACIJE
Kada kažu stari znanac, e upravo to važi za ekipe Turske i Srbije. Od 2009. godine dva velika rivala odigrala su 25 mečeva na velikim takmičenjima, olimpijskim igrama, evropskim, svetskim prvenstvima, Ligi nacija, Gran priju, Evroligi.
I kada se pogleda skor ni manje ni više piše 17:8 za Maju Ognjenović i devojke. Poslednji meč odigran je ove godine u VNL-u, slavile su Turkinje 3:1 koje su i postale prvakinje 5. izdanja ovog FIVB takmičenja.
PAMTI SE 2019. GODINA
Ankara, 8. septembar 2019. godine borba za zlato Turske i Srbije pred 14.000 svedoka. Posle 132 minuta velike borbe, Srbija je utiša i Tursku, Đovani Gvideti tada za kormilom Turske pružio je ruku „velikom“ Zoranu Terziću i plavoj četi koja ja slavila 3:2 i popela se pobedničko postolje.
I tada kao i sada u dresu srpskog tima bile su Bianka Buša, Katarina Lazović, Mina Popović, Maja Ognjenović, Teodora Pušić, Ana Bjelica, Maja Aleksić, Tijana Bošković. Jelena Blagojević, „20“ plavih tada je igrala, a sada je deo stručnog štaba...
Naciju su zlatom obradovale i Bojana Milenković, Silvija Popović, Stefana Veljković, Brankica Mihajlović i Slađana Mirković.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
