Легенда из Атине и ожиљак из Лила

Историјат дуела наше репрезентације, под именом СР Југославија, Србија и Црна Гора и Србија са Литванијом је дуг 28 година, а однос у победама је 6:5. Неке од тих утакмица се још памте, а финале Европског првенства 1995. у Атини је протоком времена добило митске димензије.

То је била утакмица највишег значаја, до које смо између осталог стигли и победивши Литванију у групној фази са 70:61. У претходне три године наш државни тим пропустио је сва три велика такмичења због санкција међународне заједнице према Југославији, па је и патриотски набој био веома наглашен. Не само у јавности, него и код играча.

У финалу наш државни тим је победио Литванију са 96:90 са 41 поеном Александра Ђорђевића (12-9 тројке), а као флеш сусрета остаје закуцавање Предрага Даниловића преко Арвидаса Сабониса. Ту репрезентацију водио је Душан Ивковић, у петорци су још били Владе Дивац, Зоран Савић и Жарко Паспаљ, Дејан Бодирога је био откровење Евробаскета, а у нашем изабраном тиму били су и Саша Обрадовић, Жељко Ребрача, Зоран Сретеновић, Мирослав Берић, Дејан Томашевић и Дејан Котуровић. Хероји из Атине дочекани су први пут испред Скупштине Београда, спонтано...

Већ наредне године у полуфиналу Олимпијских игара у Атланти Југославија је победила Литванију са 66:58, репрезентације су биле у скоро непромењеном саставу, а повреда Савића омела је Плаве да продуже отпор Дрим тиму који је трајао до 27. минута финала.

Први међусобни дуел у четвртфиналу великог такмичења био је у Барселони 1997, Литванија је променила састав, у нашем су још били Савић, тада се опростио, Даниловић, Бодирога и Ребрача...на клупи као и годину раније Желимир Обрадовић. Југославија је победила са 75:60.

Први пут наш државни тим поклекао је пред Литванијом у четвртфиналу Олимпијских игара у Сиднеју са 76:63. Од велике петорке преостао је само Даниловић, због повреде тај меч није играо. Носиоци су били Бодирога, Ребрача, Предраг Стојаковић...Литванија је освојила бронзану медаљу.

Други пут наш национални тим поражен је од Литваније, такође у четвртфиналу, на Европском првенству у Шведској 2003. са 98:82, када је селектор био Душко Вујошевић. Литванија је тада први и једини пут постала шампион Европе у модерној историји, пре Другог светског рата и 1937. и 1939.

До новог сусрета дошло је 2009. на Европском шампионату у Пољској, када је Србија са сасвим новим тимом чије перјанице су били Милош Теодосић, Ненад Крстић, Новица Величковић, Миленко Тепић...стигла до сребрне медаље. У групној фази Литванија је побеђена са 89:79.

Наредног лета на Мундобаскету у Турској у мечу за бронзу Литванци су победили Србе са 99:88. Момци које је водио Душан Ивковић у полуфиналу су изгубили од репрезентације домаћина очитим превидом судија и у утакмицу за треће место су ушли депримирани.

Реванш је уследио две године касније на Евробаскету у Словенији. Србија је у мечу групне фазе победила са 63:56, али је такмичење окончала у четвртфиналу.

Сигурно наш најболнији пораз од Литваније збио се у полуфиналу Евробаскета 2015. у Лилу (64:67). Занимљиво да ће се по двојица играча из обе репрезентације наћи и данас као противници: Богдановић и Милутинов против Валанчијунаса и Кузминскаса. Србија је завршила као четврта, Литванија је била друга. Прошло је осам година...