Ђоковић о кошаркашима: За те момке битно је да осете подршку нације, да имају људе иза себе

Свако гура на својој страни - одлично.

Новак Ђоковић пласирао се у полуфинале Ју Ес опена, а кошаркаши Мундобаскета.

- Због временске разлике нисам имао прилику да гледам ниједну утакмицу, али пратим резултате и све што се дешава. Много ми је драго што су у полуфиналу, мало ко је, судећи по новинским чланцима, очекивао да ће они догурати до полуфинала, али ето, показали су да имају квалитет, упркос изостанку неколико врхунских играча. Имају заједништво, вероватно их је ово што се десило с Боришом још више ујединило и мотивисало да догурају што даље. Желим им срећу, надам се да ће ући у финале - задовољно је констатовао Новак Ђоковић.

На констатацију „да ли ће као и сваки Србин рећи - јесам ли вам рекао“ одговорио је:

- Нећу. Не верујем да је то због мене, јер ја сам само истакао оно што је очигледно. Из перспективе спортисте, не волим када се незаслужено неке ствари пишу и раде, и критикују и тако даље. Људи данас у тој инстант култури у којој живимо без довољно објективних информација, људи немају довољно информација о неком случају или ситуацији, а одмах иду да осуде, да кажу или да истакну неко мишљење, а не разумеју колико то има ефекта и утицаја на људску психологију, на све нас, иако се ми трудимо да се изолујемо. Са друге стране, опет, за те момке, битно је да осете подршку нације, да имају људе иза себе.

Не слаже се са мишљењем „да Срби воле само да побеђују, не и кошарку“.

- Ми јесмо кошаркашка нација, знам шта су рекли и Пешић и Јокић и разумем тај део, али верујем да људи воле кошарку, воле спорт код нас и воле да подржавају, поготово репрезентацију. Игре за репрезентацију не могу да се пореде ни са чим другим. Мени је једина моја жал, у свим изборима у животу што нисам део колективног спорта, управо због тог тимског амбијента, али ми у индивидуалном спорту имамо прилику да кроз Дејвис куп и АТП куп играмо за репрезентацију и ја се од срца радујем што ћу бити са својом екипом следеће недеље у Шпанији. Ти тренуци су незаборавни, дружење, тај осећај поноса што носимо ту тробојку на срцу, то је некако, не знам привилегија и част велика.