Đoković o košarkašima: Za te momke bitno je da osete podršku nacije, da imaju ljude iza sebe

Svako gura na svojoj strani - odlično.

Novak Đoković plasirao se u polufinale Ju Es opena, a košarkaši Mundobasketa.

- Zbog vremenske razlike nisam imao priliku da gledam nijednu utakmicu, ali pratim rezultate i sve što se dešava. Mnogo mi je drago što su u polufinalu, malo ko je, sudeći po novinskim člancima, očekivao da će oni dogurati do polufinala, ali eto, pokazali su da imaju kvalitet, uprkos izostanku nekoliko vrhunskih igrača. Imaju zajedništvo, verovatno ih je ovo što se desilo s Borišom još više ujedinilo i motivisalo da doguraju što dalje. Želim im sreću, nadam se da će ući u finale - zadovoljno je konstatovao Novak Đoković.

Na konstataciju „da li će kao i svaki Srbin reći - jesam li vam rekao“ odgovorio je:

- Neću. Ne verujem da je to zbog mene, jer ja sam samo istakao ono što je očigledno. Iz perspektive sportiste, ne volim kada se nezasluženo neke stvari pišu i rade, i kritikuju i tako dalje. Ljudi danas u toj instant kulturi u kojoj živimo bez dovoljno objektivnih informacija, ljudi nemaju dovoljno informacija o nekom slučaju ili situaciji, a odmah idu da osude, da kažu ili da istaknu neko mišljenje, a ne razumeju koliko to ima efekta i uticaja na ljudsku psihologiju, na sve nas, iako se mi trudimo da se izolujemo. Sa druge strane, opet, za te momke, bitno je da osete podršku nacije, da imaju ljude iza sebe.

Ne slaže se sa mišljenjem „da Srbi vole samo da pobeđuju, ne i košarku“.

- Mi jesmo košarkaška nacija, znam šta su rekli i Pešić i Jokić i razumem taj deo, ali verujem da ljudi vole košarku, vole sport kod nas i vole da podržavaju, pogotovo reprezentaciju. Igre za reprezentaciju ne mogu da se porede ni sa čim drugim. Meni je jedina moja žal, u svim izborima u životu što nisam deo kolektivnog sporta, upravo zbog tog timskog ambijenta, ali mi u individualnom sportu imamo priliku da kroz Dejvis kup i ATP kup igramo za reprezentaciju i ja se od srca radujem što ću biti sa svojom ekipom sledeće nedelje u Španiji. Ti trenuci su nezaboravni, druženje, taj osećaj ponosa što nosimo tu trobojku na srcu, to je nekako, ne znam privilegija i čast velika.