Тањевић: Србија са Јокићем не би боље играла

Богдан Тањевић је један од највећих живих стручних ауторитета када је кошарка Старог континента у питању, можда и најстарији, селектор чак четири државна тима, са три је освајао медаље на великим такмичењима – са СФРЈ сребро на Европском првенству 1981. у Прагу, са Италијом злато на ЕП у Француској 1999. и са Турском сребро на Мундобаскету 2010. Клупски шампион Европе био је са Босном 1979, шампион и освајач Купа у Југославији (Босна и Будућност), Италији (Милано) и Турској (Фенербахче).

По образовању професор светске књижевности, по вокацији доктор кошарке. И има ли бољег саговорника од овог виталног 76-годишњака - грађанина света чија адреса је од осамдесетих година прошлог века у Трсту - на тему завршнице Мундобаскета у Манили. Наравно, под лупом су репрезентације Србије и Канаде, које ће се борити за место у финалу, али и Светислав Пешић, наш селектор кога је за играчких дана Тањевић тренирао у Сарајеву.

Како ће се даље развијати ситуација? – неутралним питањем започели смо разговор.

- Јако лако, у Италији би рекли као пуцати по хитној помоћи.

Како Вам изгледа изабрани тим Србије?

- Игра изузетно, остварен је изванредан резултат самим пласманом на Олимпијске игре. Не сећам се да сам икада од 2007. када је Србија постала самостална држава гледао репрезентацију да боље игра. Побеђена је Литванија која је можда била и најприпремљенија екипа на Мундобаскету, играла је сјајно, била је без пораза. А разбијена је, заиста најбољом изведбом Србије. Светислав Пешић има огромно знање, страшно је припремио екипу.

А Канада?

- Бога ми не знам да ли је Америка боља од Канаде. Уопште нисам сигуран. Ђорди Фернандез, селектор Канаде, Шпанац, један од најбољих њихових тренера, имају их и за извоз очито, одлично је припремио тим, играју висококвалитетно, држе форму, исијавају невиђену енергију. Најбољи играчи су им у НБА, протагонисти су. Заиста не знам да ли су слабији од САД.

Канада у кошаркашком смислу није била много позната у Србији…

- Зато што њихови најталентованији играчи одлазе да студирају и играју у САД. По свему то је америчка школа, нема разлике ни специфичности. Сећам се наступа Канаде на Олимпијским играма у Сиднеју, када ју је предводио омалени Стив Неш. Вукао је читав тим док је имао снаге… Француска је ако се не варам преко њих дошла до сребра, каснијих селекција се не сећам, али ова је најбоља коју сам видео. Играју и понашају се као европски тимови.

Како играти против Канаде?

- Исто као против Литваније. Пешић је сјајно поставио игру, не би Србија играла боље ни да су ту Никола Јокић и Василије Мицић. Била би јача сигурно, али бољу кошарку не би демонстрирала. Ови момци заједно дишу све време. Никада нисам волео играче са посебним статусом?

А Мирза Делибашић?

- Ма ни Мирза… Говорио сам касније играчима у клубовима током каријере да моји играчи у Босни су јели до пола месеца док су им трајале стипендије, а после су можда били и гладни. Увек ме сећање на моју рају разнежи, ти дивни момци су играли за бомбоне. Ма ја сам се пред Мундобаскет у Јапану 2006, одрекао НБА играча, Хидајета Туркоглуа и Мемета Окура. Хтели су да дођу на припреме 15 дана касније, могао сам да их припремим за 30 дана, али сам им рекао нисте потребни под тим условима. Нико ми није замерио због тога, ни председник Федерације Турске, ни новинари, ни тамошња јавност. Нико ми реч није рекао…Ако сви идемо иза куће, онда сви идемо, а не неко ће у енглески тоалет.

Пешић је био Ваш играч, има ли сличности у Вашем раду?

- Радимо слично, резонујемо да не кажем исто, такав нам је и начин вођења, хватам себе како бих се и ја понео тако у одређеним ситуацијама.

Ко Вам се допада од играча?

- Богдан Богдановић је отворио Литванце као конзерву, потом их је избушио. Одиграо је лидерски. Стефан Јовић их је најбоље кажњавао, када су га намерно остављали самог. Филип Петрушев је одличан, за Николу Милутинова се зна, Алекса Аврамовић има невиђену енергију…

Да ли је психолошка припрема за утакмице које доносе и медаљу и најважнија?

- Нема специјалне психолошке припреме, то се претерује, играчи не смеју да се превише оптерете. Играти као и до сада, по принципима које смо видели, агресивна одбрана, висок интензитет, скок…Рецимо, као против Литваније, или барем 90 одсто поновити виђено против ње. То неће бити лако, али можда буде довољно. Ма Србија је све утакмице осим 10 минута против Италије играла изванредно. Бољу и квалитетнију игру одавно нисам видео.