Демарај Греј преласком из Евертона у Етифак и Луис Фелипе трансфером из Бетиса у Итихад затворили су прелазни рок у Саудијској Арабији. Ливерпул није попустио пред петро-доларима Итихада, па је нападач Мохамед Салах остао на Енфилду.
Затварањем прелазног рока у Саудијској Арабији у европским клубовима могу да одахну до јануара. Почетком следеће године очекује се нови налет саудијаца на најатрактивније фудбалере клубова Старог континента, посебно на оне којима уговори истичу у јуну 2024. па ће моћи од јануара самостално да уговарају нове ангажмане.
Иако су се у Европи понашали као у супер-маркету, на Старом континенту могу бити задовољни појавом Саудијаца на фудбалском тржишту. Клубови Про лиге су на куповину 201 играча потрошили 954,3 милиона евра. Чак 93,8 одсто, тачније 894,6 милиона плаћено је европским клубовима на конто обештећења за играче.
На почетку није изгледало да ће Европљани добро зарадити од Саудијаца. Прелазни рок се одвијао у више фаза. Тако је у „првом таласу” шампион Итихад довео Карима Бензему пошто му је истекао уговор са Реалом, Роберто Фирмино је на исти начин из Ливерпула отишао у Ахли, Муса Дембеле из Лиона у Етифак…
Био је то добар рекламни трик. Свима су понуђене велике плате као мамац за оне који су долазили у следећем таласу. Успело је. Тако су многи играчи радо раскидали уговоре у удобности европских клубова, попут Александра Митровића са Фуламом или Сергеја Милинковић-Савића са Лациом како би се преселили у Саудијску Арабију за вишеструко већу плату.
МИЛИОНИ НИСУ СВИМА НАЈВАЖНИЈИ
Саудијци су велики новац наменили само највећим звездама, али нису успели да их привуку.
Лионел Меси је открио да му је саудијски клуб нудио зараду од милијарду евра. Аргентинац је после разговора са породицом закључио да има довољно новца и одлчио да заигра за Интер Мајами за плату од 50 милиона долара годишње.
Баснословну понуду имао је Килијан Ембапе од Хилала. Могао је да заради 300 милиона евра за само једну сезону, али је одлучио да остане у Пари сен Жермену како би следећег лета прешао у Реал без обештећења.
Тек у завршној фази Саудијци су се уклопили у реалне оквире, па су у последњој фази трансфери нагло пали, па је Манчестер сити за 29-годишњег дефанзивца Емерика Лапортеа добио само 27 милиона евра, а пре пет година купио га је од Билбаоа за 65 милиона евра.
Расподела трошкова није уједначена. Од укупно потрошених 954,3 милиона евра, чак 87,5 одсто издвојила је „велика четворка”. Најтрофејнији квартет је на ангажовање појачања потрошио 835 милиона евра: Хилал 353,1, Ахли 197,5, Наср 165,1, Итихад 119,39 милиона евра. Осталих 14 клубова на појачања су потрошили 119,3 милиона евра, у просеку 8,5 милиона евра по клубу.
Разлика је направљена због државне стратегије. Прелазни рок саудијским клубовима финансирао је Јавни инвестициони фонд, агенција која је, као и све остало, у власништву саудијске краљевске породице. Пошто прописи дозвољавају ангажовање највише осморице странаца у клубовима Про лиге, током лета новац је усмерен на привлачење играча у најјаче клубове.
Постоје наговештаји да ће пред следећу сезону бити укинуто ограничење о броју странаца, а то ће омогућити да и евреопски „други ешалон” стигне по „кору хлеба” у Саудијску Арабију.
Најатрактивнији трансфер је долазак Нејмара из Пари сен Жермена у Хилал. Бразилац је и рекордер са обештећењем од 90 милиона евра. Ипак, иако је повремено деловало да се Саудијци разбацују новцем, Саудијци су умели добро да преговарају и да велики број играча привуку мањим обештећењима, а великим платама. Тако је, на пример, сенегалски нападач Садио Мане стигао у Наср из Бајерна за само 30 милиона евра, а дефанзивац Калуду Кулибали из Челзија у Хилал за 23 милиона.
Неизоставан део приче о прелазном року у Саудијској Арабији су плате. Све трансфере су пратиле вести о баснословним платама. Према тим извештајима, Итихад је Кариму Бенземи гарантовао годишњу зараду од 400 милиона евра. Основна плата износи 200 милиона, а другу половину чине спонзорски уговори. Поврх свега, на целокупну зараду је ослобођен пореза.
Саудијци су велики новац за ангажовање нових играча уложили како би променили политичку слику о земљи, али и стекли поене кандидатури за организацију Првенства света. Преостало је да се изјасне да ли желе Мондијал 2030. са Грчком и Египтом, како су већ договорили заједнички наступ, или да га самостално организују 2034.
За остварње плана, Јавни инвестициони фонд је за наредних седам година, до 2030. обезбедио 30 милијарди евра које ће ставити на располагање клубовима. То је просечно 4,2 милијарде евра годишње. Скоро исту суму на трансфере потроши пет најјачих лига у Европи.
ВАЛДАНО: ИМАЈУ НОВАЦ И ИСКОРИСТИЋЕ ГА
Председник Европске асоцијације клубова Насер Ал Келаифи рекао је да европски фудбал није у опасности пошто су бројни фудбалери из најквалитетнијих европских клубова прихватили уносне понуде и отишли у Саудијску Арабију.
- Имамо најбоља и највећа такмичења и најбоље играче. Није на мени да судим о ономе шта се дешава ван Европе. За нас је најважније како да развијемо наше клубове и УЕФА - навео је Келаифи.
Има, ипак, и другачијих ставова.
- Европа мора да се сети да се она претходних година 20 година понашала као Саудијска Арабија и да је црпела таленте из свих делова света. Ипак, Саудијска Арабија није Катар. Има фудбалску традицију и људи тамо воле фудбал. Имају новац и искористиће га - рекао је Хорхе Валдано, некадашњи репрезентативац Аргентине, легенда Реала и бивши директор мадридског клуба.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
