Demaraj Grej prelaskom iz Evertona u Etifak i Luis Felipe transferom iz Betisa u Itihad zatvorili su prelazni rok u Saudijskoj Arabiji. Liverpul nije popustio pred petro-dolarima Itihada, pa je napadač Mohamed Salah ostao na Enfildu.
Zatvaranjem prelaznog roka u Saudijskoj Arabiji u evropskim klubovima mogu da odahnu do januara. Početkom sledeće godine očekuje se novi nalet saudijaca na najatraktivnije fudbalere klubova Starog kontinenta, posebno na one kojima ugovori ističu u junu 2024. pa će moći od januara samostalno da ugovaraju nove angažmane.
Iako su se u Evropi ponašali kao u super-marketu, na Starom kontinentu mogu biti zadovoljni pojavom Saudijaca na fudbalskom tržištu. Klubovi Pro lige su na kupovinu 201 igrača potrošili 954,3 miliona evra. Čak 93,8 odsto, tačnije 894,6 miliona plaćeno je evropskim klubovima na konto obeštećenja za igrače.
Na početku nije izgledalo da će Evropljani dobro zaraditi od Saudijaca. Prelazni rok se odvijao u više faza. Tako je u „prvom talasu” šampion Itihad doveo Karima Benzemu pošto mu je istekao ugovor sa Realom, Roberto Firmino je na isti način iz Liverpula otišao u Ahli, Musa Dembele iz Liona u Etifak…
Bio je to dobar reklamni trik. Svima su ponuđene velike plate kao mamac za one koji su dolazili u sledećem talasu. Uspelo je. Tako su mnogi igrači rado raskidali ugovore u udobnosti evropskih klubova, poput Aleksandra Mitrovića sa Fulamom ili Sergeja Milinković-Savića sa Laciom kako bi se preselili u Saudijsku Arabiju za višestruko veću platu.
MILIONI NISU SVIMA NAJVAŽNIJI
Saudijci su veliki novac namenili samo najvećim zvezdama, ali nisu uspeli da ih privuku.
Lionel Mesi je otkrio da mu je saudijski klub nudio zaradu od milijardu evra. Argentinac je posle razgovora sa porodicom zaključio da ima dovoljno novca i odlčio da zaigra za Inter Majami za platu od 50 miliona dolara godišnje.
Basnoslovnu ponudu imao je Kilijan Embape od Hilala. Mogao je da zaradi 300 miliona evra za samo jednu sezonu, ali je odlučio da ostane u Pari sen Žermenu kako bi sledećeg leta prešao u Real bez obeštećenja.
Tek u završnoj fazi Saudijci su se uklopili u realne okvire, pa su u poslednjoj fazi transferi naglo pali, pa je Mančester siti za 29-godišnjeg defanzivca Emerika Laportea dobio samo 27 miliona evra, a pre pet godina kupio ga je od Bilbaoa za 65 miliona evra.
Raspodela troškova nije ujednačena. Od ukupno potrošenih 954,3 miliona evra, čak 87,5 odsto izdvojila je „velika četvorka”. Najtrofejniji kvartet je na angažovanje pojačanja potrošio 835 miliona evra: Hilal 353,1, Ahli 197,5, Nasr 165,1, Itihad 119,39 miliona evra. Ostalih 14 klubova na pojačanja su potrošili 119,3 miliona evra, u proseku 8,5 miliona evra po klubu.
Razlika je napravljena zbog državne strategije. Prelazni rok saudijskim klubovima finansirao je Javni investicioni fond, agencija koja je, kao i sve ostalo, u vlasništvu saudijske kraljevske porodice. Pošto propisi dozvoljavaju angažovanje najviše osmorice stranaca u klubovima Pro lige, tokom leta novac je usmeren na privlačenje igrača u najjače klubove.
Postoje nagoveštaji da će pred sledeću sezonu biti ukinuto ograničenje o broju stranaca, a to će omogućiti da i evreopski „drugi ešalon” stigne po „koru hleba” u Saudijsku Arabiju.
Najatraktivniji transfer je dolazak Nejmara iz Pari sen Žermena u Hilal. Brazilac je i rekorder sa obeštećenjem od 90 miliona evra. Ipak, iako je povremeno delovalo da se Saudijci razbacuju novcem, Saudijci su umeli dobro da pregovaraju i da veliki broj igrača privuku manjim obeštećenjima, a velikim platama. Tako je, na primer, senegalski napadač Sadio Mane stigao u Nasr iz Bajerna za samo 30 miliona evra, a defanzivac Kaludu Kulibali iz Čelzija u Hilal za 23 miliona.
Neizostavan deo priče o prelaznom roku u Saudijskoj Arabiji su plate. Sve transfere su pratile vesti o basnoslovnim platama. Prema tim izveštajima, Itihad je Karimu Benzemi garantovao godišnju zaradu od 400 miliona evra. Osnovna plata iznosi 200 miliona, a drugu polovinu čine sponzorski ugovori. Povrh svega, na celokupnu zaradu je oslobođen poreza.
Saudijci su veliki novac za angažovanje novih igrača uložili kako bi promenili političku sliku o zemlji, ali i stekli poene kandidaturi za organizaciju Prvenstva sveta. Preostalo je da se izjasne da li žele Mondijal 2030. sa Grčkom i Egiptom, kako su već dogovorili zajednički nastup, ili da ga samostalno organizuju 2034.
Za ostvarnje plana, Javni investicioni fond je za narednih sedam godina, do 2030. obezbedio 30 milijardi evra koje će staviti na raspolaganje klubovima. To je prosečno 4,2 milijarde evra godišnje. Skoro istu sumu na transfere potroši pet najjačih liga u Evropi.
VALDANO: IMAJU NOVAC I ISKORISTIĆE GA
Predsednik Evropske asocijacije klubova Naser Al Kelaifi rekao je da evropski fudbal nije u opasnosti pošto su brojni fudbaleri iz najkvalitetnijih evropskih klubova prihvatili unosne ponude i otišli u Saudijsku Arabiju.
- Imamo najbolja i najveća takmičenja i najbolje igrače. Nije na meni da sudim o onome šta se dešava van Evrope. Za nas je najvažnije kako da razvijemo naše klubove i UEFA - naveo je Kelaifi.
Ima, ipak, i drugačijih stavova.
- Evropa mora da se seti da se ona prethodnih godina 20 godina ponašala kao Saudijska Arabija i da je crpela talente iz svih delova sveta. Ipak, Saudijska Arabija nije Katar. Ima fudbalsku tradiciju i ljudi tamo vole fudbal. Imaju novac i iskoristiće ga - rekao je Horhe Valdano, nekadašnji reprezentativac Argentine, legenda Reala i bivši direktor madridskog kluba.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
