Пантер о првом зарађеном милиону, одласку у НБА...

Кевин Пантер, капитен Партизана и обожавана личност у црно-белом свету, за америчке познаваоце кошарке је енигма. Не зато што га не познају, јер до сада су већ видели и чули какав је убица на терену. Већ зашто, када је већ такав мајстор, увелико није у НБА.

О томе је највише говорио у америчком подкасту „Свиш Културе“, где је као један од домаћина био Реј Мекалум, некада члан НБА тимова, а од 2017. део европске (и кратко кинеске) кошарке.

У једном тренутку је водитељ констатовао да током лета, рођени Њујорчанин разбија силне НБА звезде, али онда се врати у европску кошарку и да то све изненађује. Пантер је признао да се и он тако осећа, да у том тренутку позове агента и каже му: „Шта ми то радимо!?“

- Али, онда се нађемо, ставимо на таблу све, присетимо се какви су ми били приоритети када сам имао 22, 23 године и све се смири – објаснио је Пантер.

А приоритети су били:

- Да играм, много и да од тога обезбедим породицу!

Прича се одмотавала као клупко:

- Тешко је. Мораш да се запиташ шта ти је заправо битно. Мораш да гледаш године, да видиш колико желиш да играш. Много је фактора. Врло лако бих могао да се вратим у НБА, врло лако! Али финансијски не бих могао да урадим нешто о чему сам сањао. Рекао сам мајци баш недавно, да кад сам одрастао, имао сам два сна. Један је био да играм у НБА, а други да се побринем за породицу. Како сам растао, та два сна су се све више удаљавала. Морао сам да размислим и видим шта је важније. Не можеш да играш кошарку довека. Кад се све заврши, желећеш да имаш нешто да покажеш. Немој да дозволиш да те кошарка искористи. Искористи ти њу.

Пантер је летос остао у Партизану и за ту верност добио, сигурно, још један леп уговор. Али, није тако било одувек.

- Сад је другачије, али кад сам одрастао... Играо сам малтене без пара. Кад гледаш из те перспективе, уради оно што је најбоље за тебе. Битан је кров над главом, осигурај породицу. Када сам први пут стигао у Европу, зарађивао сам 40.000 долара годишње. Први уговор вредан више од милиона евра потписао сам у шестој сезони. Тачно пет година ми је било потребно да од 40.000 долара дођем до седмоцифреног уговора.

Тај уговор је био са Партизаном. Наравно, не постоји Американац који тако лако одустане од НБА лиге, али Пантер има своје услове.

- Ако бих добио праву понуду, праву улогу, чак и ако бих изгубио неки долар, размислио бих. Свако лето се мучим са тим питањем. Одрекао бих се много тога за нешто што није сигурно. То нема смисла. То је један од разлога што остајем овде. Држи се онога што имаш, држи се своје цене. Мора да буде неких гаранција. Не бих да улазим превише у политику, али... Имаш играча који није драфтован, као ја, а имаш и играча који је драфтован, а прошло је већ пет година и он се сада враћа у НБА лигу. И он има нека права. Нема разлике између нас, а мени дају ветерански минимум. Иако ја, примера ради, могу да будем много бољи играч. То је све велика игра. И мораш да знаш да је играш. Много пута сам изгубио главу око тога, јер неке ствари немају смисла.

Оно што мало њих зна је да за Пантера не постоји одмор. Ово је много пута коришћена фраза, али у његовом случају је буквална.

- Имао сам циљ. Када сам играо у Лаврију, мој први тим у Европи, гледао сам Евролигу. Квалитет утакмица је сасвим другачији. Мислио сам да је то ништа. Менаџер ми је објаснио. И онда сам рекао: морам да се подигнем на тај ниво. И сваки пут када бих се вратио: рударио бих. Само рад. Увек сам знао шта желим. Ако идем у Европу, морам да будем најбољи играч тамо. Направићу од тога мој НБА. Било је тешких тренутака, али знао сам шта хоћу. Схватио сам колико се пара тамо зарађује. Свако лето сам радио. Никад одмор у животу нисам узео. Тако радим већ осам година. Свако лето. Другари ми се смеју: „Брате, кад ћеш на одмор?“ Не схватају ме, не можеш свакоме ни да објасниш. То причам свим младим играчима. Биће ти потребно пет година. Нећеш да видиш резултат у прве две, мора да прође време. Толико сам гладан да сам научио да никад нисам довољно урадио, осећам да морам да људима нешто да покажем. Устајем у шест или седам ујутру, тренирам по три пута дневно. Не зато што морам, волим то.