Kevin Panter, kapiten Partizana i obožavana ličnost u crno-belom svetu, za američke poznavaoce košarke je enigma. Ne zato što ga ne poznaju, jer do sada su već videli i čuli kakav je ubica na terenu. Već zašto, kada je već takav majstor, uveliko nije u NBA.
O tome je najviše govorio u američkom podkastu „Sviš Kulture“, gde je kao jedan od domaćina bio Rej Mekalum, nekada član NBA timova, a od 2017. deo evropske (i kratko kineske) košarke.
U jednom trenutku je voditelj konstatovao da tokom leta, rođeni Njujorčanin razbija silne NBA zvezde, ali onda se vrati u evropsku košarku i da to sve iznenađuje. Panter je priznao da se i on tako oseća, da u tom trenutku pozove agenta i kaže mu: „Šta mi to radimo!?“
- Ali, onda se nađemo, stavimo na tablu sve, prisetimo se kakvi su mi bili prioriteti kada sam imao 22, 23 godine i sve se smiri – objasnio je Panter.
A prioriteti su bili:
- Da igram, mnogo i da od toga obezbedim porodicu!
OBRADOVIĆ ME NATERAO DA RAZMIŠLjAM
Uticaj Željka Obradovića na Kevina Pantera je nemerljiv.
- Igranje za Obradovića mi je pomoglo, da budem iskren, psihički da igru odvedem na viši nivo. Naterao me je da razmišljam više. Nema to veze sa poenima, već sa odlukama, drugačijim pasovima. Možda on ni ne shvata koliko, ali mnogo mi je pomogao da odem na viši nivo – dodao je Panter.
Priča se odmotavala kao klupko:
- Teško je. Moraš da se zapitaš šta ti je zapravo bitno. Moraš da gledaš godine, da vidiš koliko želiš da igraš. Mnogo je faktora. Vrlo lako bih mogao da se vratim u NBA, vrlo lako! Ali finansijski ne bih mogao da uradim nešto o čemu sam sanjao. Rekao sam majci baš nedavno, da kad sam odrastao, imao sam dva sna. Jedan je bio da igram u NBA, a drugi da se pobrinem za porodicu. Kako sam rastao, ta dva sna su se sve više udaljavala. Morao sam da razmislim i vidim šta je važnije. Ne možeš da igraš košarku doveka. Kad se sve završi, želećeš da imaš nešto da pokažeš. Nemoj da dozvoliš da te košarka iskoristi. Iskoristi ti nju.
Panter je letos ostao u Partizanu i za tu vernost dobio, sigurno, još jedan lep ugovor. Ali, nije tako bilo oduvek.
- Sad je drugačije, ali kad sam odrastao... Igrao sam maltene bez para. Kad gledaš iz te perspektive, uradi ono što je najbolje za tebe. Bitan je krov nad glavom, osiguraj porodicu. Kada sam prvi put stigao u Evropu, zarađivao sam 40.000 dolara godišnje. Prvi ugovor vredan više od miliona evra potpisao sam u šestoj sezoni. Tačno pet godina mi je bilo potrebno da od 40.000 dolara dođem do sedmocifrenog ugovora.
Taj ugovor je bio sa Partizanom. Naravno, ne postoji Amerikanac koji tako lako odustane od NBA lige, ali Panter ima svoje uslove.
- Ako bih dobio pravu ponudu, pravu ulogu, čak i ako bih izgubio neki dolar, razmislio bih. Svako leto se mučim sa tim pitanjem. Odrekao bih se mnogo toga za nešto što nije sigurno. To nema smisla. To je jedan od razloga što ostajem ovde. Drži se onoga što imaš, drži se svoje cene. Mora da bude nekih garancija. Ne bih da ulazim previše u politiku, ali... Imaš igrača koji nije draftovan, kao ja, a imaš i igrača koji je draftovan, a prošlo je već pet godina i on se sada vraća u NBA ligu. I on ima neka prava. Nema razlike između nas, a meni daju veteranski minimum. Iako ja, primera radi, mogu da budem mnogo bolji igrač. To je sve velika igra. I moraš da znaš da je igraš. Mnogo puta sam izgubio glavu oko toga, jer neke stvari nemaju smisla.
Ono što malo njih zna je da za Pantera ne postoji odmor. Ovo je mnogo puta korišćena fraza, ali u njegovom slučaju je bukvalna.
- Imao sam cilj. Kada sam igrao u Lavriju, moj prvi tim u Evropi, gledao sam Evroligu. Kvalitet utakmica je sasvim drugačiji. Mislio sam da je to ništa. Menadžer mi je objasnio. I onda sam rekao: moram da se podignem na taj nivo. I svaki put kada bih se vratio: rudario bih. Samo rad. Uvek sam znao šta želim. Ako idem u Evropu, moram da budem najbolji igrač tamo. Napraviću od toga moj NBA. Bilo je teških trenutaka, ali znao sam šta hoću. Shvatio sam koliko se para tamo zarađuje. Svako leto sam radio. Nikad odmor u životu nisam uzeo. Tako radim već osam godina. Svako leto. Drugari mi se smeju: „Brate, kad ćeš na odmor?“ Ne shvataju me, ne možeš svakome ni da objasniš. To pričam svim mladim igračima. Biće ti potrebno pet godina. Nećeš da vidiš rezultat u prve dve, mora da prođe vreme. Toliko sam gladan da sam naučio da nikad nisam dovoljno uradio, osećam da moram da ljudima nešto da pokažem. Ustajem u šest ili sedam ujutru, treniram po tri puta dnevno. Ne zato što moram, volim to.
UVEK SAM ZA AMERIKU
Svetsko prvenstvo je poteglo mnoga pitanja o dominaciji američke košarke.
- Da ne preterujemo, imamo najbolje igrače na svetu, ne zanima me šta drugi kažu. Najbolji si. Ali možda nismo najbolji tim. Jer uvek menjamo tim. Druge zemlje imaju momke koji igraju stalno, imaju bolju hemiju. Ipak, ja sam uvek za SAD – poručio je Panter.
U EVROPI SE BAVE TAKTIKOM OD MALIH NOGU
Panter je uporedio evropske igrače sa američkim.
- Mnogo više ih zanimaju osnove, suština. Oni mnogo rade na tome. Mi smo samo išli da igramo. Zato imamo kreativnost. Ja sam pik-en-rol počeo da igram tek u zrelim godinama. U Evropi se zaista taktikom bave od malih nogu. Oni ne mogu da rade ono što mi možemo, ali uče jednostavne stvari, uvek su u teretani... Imaš pet na pet, bez driblinga. Ali, ludo je što te to nauči kako da dodaješ, kako da presečeš pas, kako lopta ide. To su te jednostavne vežbe koje mi u Americi nismo radili. U Evropi je sve sasvim drugačije. Ali kada shvatiš zašto se te vežbe rade...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
