Поводом промоције филма о Тонију Кукочу “Магична седмица”, у Сарајеву се на панелу "Кошарка некад и сад” окупило занимљиво друштво. Између осталих тројица Кукочевих тренера, Божидар Маљковић, актуелни председник Олимпијског комитета Србије, Жељко Павличевић и Русмир Халиловић, као и легендарни репрезентативац СФРЈ Жељко Јерков и Марио Приморац, освајач злата на Европском првенству у Загребу 1989.
Врцало је од духовитости, али дотакнуте су и озбиљне теме. Јерков је утврдио:
- Ни Делибашић, ни Варајић ни Радовановић нису почели у Босни, у Сарајеву. А већина великих кошаркаша Сплита из мог времена тренирање је почела на Грипама. И ако наше клупске чистачице нису рекле за некога да ће постати играч, то је тако и било. Јер оне су биле те које би виделе када је неко долазио и одлазио у дворану, какву је свлачионицу за собом остављао и слично.
Јерковљева теза добила је подршку од Кукоча:
– Ми смо имали својеврсну тиху управу, људе који су играли балоте по цели дан и који су знали јако пуно о кошарци. И што су за играче рекле чистачице, то би рекли и они.
Навео је Кукоч занимљив податак.
– У Кенедијево време Американци су донели закон по којем си, да би прошао испит фискултуре, морао направити 100 трбушњака и 20 склекова, а данас у Америци двоје од петоро деце тражи да се ослободи часова.
А на Кукија се надовезао Јерков:
– Студије кажу да су функционалне могућности америчке деце од 1958. па до данас пале за 60 одсто. Ми смо се пењали по стаблима, стално смо нешто играли и били смо моторички оспособљени и без тренинга. Код нас у школе кошарке иду не они моторички најталентованији него они којима родитељи могу платити.
А на ту тему је имао што рећи и Жељко Павличевић:
– Ако родитељи морају платити месечну чланарину, они имају право када питају тренера зашто њихово дете није играло. Тога раније није било и тренери нису плаћани из клупских чланарина. То су елементарне ствари које се морају вратити.
Трофејни тренер жутих Божа Маљковић изнео је занимљиве, али уједно и забрињавајуће податке:
– По испитивању Српске академије наука и Српског олимпијског комитета чак 68 посто деце има проблема с кичмом и равним стопалима. Само 12 посто нешто тренира, а тек четири посто под надзором тренера.
А зашто је тако, објашњавао је Марио Приморац који већ дуго живи у Словенији где ради с клинцима.
– Радим 25 година у школи кошарке и примећујем да занимање за спорт опада. Када смо ми 2000. отворили школу кошарке, није нам било потребна било каква реклама, а данас се боримо за свако дете. Друга ствар је притисак родитеља. У документарцу о Кукочу Дино Рађа каже да је тек након другог освојеног наслова првака Европе с Југопластиком почео размишљати да би он од кошарке могао живети, а данас, чим неки момак одигра бољу утакмицу, његовим родитељима расту апетити и креће притисак.
А питањем младих бави се и Русмир Халиловић:
– Последњих шест година бавим се истраживачким радом о томе каква ће се кошарка играти сутра и од каквог материјала ће се правити играчи. Много деце губи младост јер их заваравају, а потенцијала немају. А јако је важно на време проценити ко је за врхунски спорт, а ко за рекреацију.
Отворио је Јерков, иначе председник Хрватског клуба олимпијаца, још једну тему:
– Био сам потпредседник Сплита, који је 1990. имао буџет од 4,5 милиона марака када су Барселона и Макаби имали по 15. Данас мој клуб има 1,2 милиона евра, а евролигаши не испод 10.
Укључио се и Павличевић:
– Хрватска је у Европској унији и држава не сме помагати клубовима. Срби имају срећу да држава помаже клубове који имају буџете и по 10 милиона.
– И више – кориговао га је Маљковић и додао: – Данас вам пуно тога зависи од власти. Србија тренутно има новца за спорт при чему бих ја да део уложимо у националну лигу, но без тог новца Партизан и Звезда немају изгледа за доигравање Евролиге.
Дотакнули су се још једне занимљиве теме:
– НБА лига је досегнула свој плафон. Реците ми што значи резултат 145:138. То јест атрактивна нападачка кошарка зато што се обрана пре доигравања само покушава играти – казао је Павличевић.
– Ја НБА и не гледам. Ако могу бирати, увек ћу изабрати утакмицу Евролиге. Ово што се током сезоне игра у НБА лиги, то је кошарка на плажи. НБА поштујем као извор сазнања, она ће увек бити најјача лига, но 80 одсто времена игра се како не волим – закључио је Маљковић.
КУКОЧ: ДА СЕ МОГУ ВРАТИТИ НА ПОСТОЉЕ НЕ БИХ СИШАО СА ЊЕГА
Тони Кукоч, бивши репрезентативац СФРЈ и Хрватске, један од најбољих европских кошаркаша свих времена говорио је и о односу са бившим саиграчима из државног тима када је почео рат.
- Спортисте у суштини никада није занимала политика, има ли и једна особа која мисли на рат. Ми смо себе стварно трошили само на кошарку и на првенства, па кад долазиш у једну такву целину која је заједно 4, 5, 6 година, спојили смо се и били врло блиски, налазили се и изван дана с репрезентацијом. Наравно, играла је Југопластика против Партизана, Звезде, Цибоне и то су онда биле супер утакмице јер се сви знамо па се зато надмећемо између себе. Били смо целина, што се врло ретко нађе - рекао је па наставио: - С Дивцем сам увек имао добре односе, кад се видимо у Чикагу или другде, нормално попричамо, сад можда слободније него у тим ратним годинама. Једноставно је била ситуација где нисмо знали како реаговати, већином због других људи, других разлога него неспоразума између нас самих.
Упитан је и за силазак с победничког постоља 1995. на Евробаскету у Атини. Репрезентација тадашње Југославије освојила је прво место. Тај је чин значајан и по томе што Хрватска никада више није освојила медаљу на великим првенствима.
- Не верујем да бих тако нешто поновио, то је нешто што је направљено у том тренутку. Мислим, да се сад могу вратити на то постоље, можда то и не бисмо направили, али једноставно је био неки револт у том тренутку, не толико из мржње према Србији и српским играчима, него због саме Хрватске, због поноса што смо и ко смо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
