Povodom promocije filma o Toniju Kukoču “Magična sedmica”, u Sarajevu se na panelu "Košarka nekad i sad” okupilo zanimljivo društvo. Između ostalih trojica Kukočevih trenera, Božidar Maljković, aktuelni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Željko Pavličević i Rusmir Halilović, kao i legendarni reprezentativac SFRJ Željko Jerkov i Mario Primorac, osvajač zlata na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 1989.
Vrcalo je od duhovitosti, ali dotaknute su i ozbiljne teme. Jerkov je utvrdio:
- Ni Delibašić, ni Varajić ni Radovanović nisu počeli u Bosni, u Sarajevu. A većina velikih košarkaša Splita iz mog vremena treniranje je počela na Gripama. I ako naše klupske čistačice nisu rekle za nekoga da će postati igrač, to je tako i bilo. Jer one su bile te koje bi videle kada je neko dolazio i odlazio u dvoranu, kakvu je svlačionicu za sobom ostavljao i slično.
Jerkovljeva teza dobila je podršku od Kukoča:
– Mi smo imali svojevrsnu tihu upravu, ljude koji su igrali balote po celi dan i koji su znali jako puno o košarci. I što su za igrače rekle čistačice, to bi rekli i oni.
Naveo je Kukoč zanimljiv podatak.
– U Kenedijevo vreme Amerikanci su doneli zakon po kojem si, da bi prošao ispit fiskulture, morao napraviti 100 trbušnjaka i 20 sklekova, a danas u Americi dvoje od petoro dece traži da se oslobodi časova.
A na Kukija se nadovezao Jerkov:
– Studije kažu da su funkcionalne mogućnosti američke dece od 1958. pa do danas pale za 60 odsto. Mi smo se penjali po stablima, stalno smo nešto igrali i bili smo motorički osposobljeni i bez treninga. Kod nas u škole košarke idu ne oni motorički najtalentovaniji nego oni kojima roditelji mogu platiti.
A na tu temu je imao što reći i Željko Pavličević:
– Ako roditelji moraju platiti mesečnu članarinu, oni imaju pravo kada pitaju trenera zašto njihovo dete nije igralo. Toga ranije nije bilo i treneri nisu plaćani iz klupskih članarina. To su elementarne stvari koje se moraju vratiti.
Trofejni trener žutih Boža Maljković izneo je zanimljive, ali ujedno i zabrinjavajuće podatke:
– Po ispitivanju Srpske akademije nauka i Srpskog olimpijskog komiteta čak 68 posto dece ima problema s kičmom i ravnim stopalima. Samo 12 posto nešto trenira, a tek četiri posto pod nadzorom trenera.
A zašto je tako, objašnjavao je Mario Primorac koji već dugo živi u Sloveniji gde radi s klincima.
– Radim 25 godina u školi košarke i primećujem da zanimanje za sport opada. Kada smo mi 2000. otvorili školu košarke, nije nam bilo potrebna bilo kakva reklama, a danas se borimo za svako dete. Druga stvar je pritisak roditelja. U dokumentarcu o Kukoču Dino Rađa kaže da je tek nakon drugog osvojenog naslova prvaka Evrope s Jugoplastikom počeo razmišljati da bi on od košarke mogao živeti, a danas, čim neki momak odigra bolju utakmicu, njegovim roditeljima rastu apetiti i kreće pritisak.
A pitanjem mladih bavi se i Rusmir Halilović:
– Poslednjih šest godina bavim se istraživačkim radom o tome kakva će se košarka igrati sutra i od kakvog materijala će se praviti igrači. Mnogo dece gubi mladost jer ih zavaravaju, a potencijala nemaju. A jako je važno na vreme proceniti ko je za vrhunski sport, a ko za rekreaciju.
Otvorio je Jerkov, inače predsednik Hrvatskog kluba olimpijaca, još jednu temu:
– Bio sam potpredsednik Splita, koji je 1990. imao budžet od 4,5 miliona maraka kada su Barselona i Makabi imali po 15. Danas moj klub ima 1,2 miliona evra, a evroligaši ne ispod 10.
Uključio se i Pavličević:
– Hrvatska je u Evropskoj uniji i država ne sme pomagati klubovima. Srbi imaju sreću da država pomaže klubove koji imaju budžete i po 10 miliona.
– I više – korigovao ga je Maljković i dodao: – Danas vam puno toga zavisi od vlasti. Srbija trenutno ima novca za sport pri čemu bih ja da deo uložimo u nacionalnu ligu, no bez tog novca Partizan i Zvezda nemaju izgleda za doigravanje Evrolige.
Dotaknuli su se još jedne zanimljive teme:
– NBA liga je dosegnula svoj plafon. Recite mi što znači rezultat 145:138. To jest atraktivna napadačka košarka zato što se obrana pre doigravanja samo pokušava igrati – kazao je Pavličević.
– Ja NBA i ne gledam. Ako mogu birati, uvek ću izabrati utakmicu Evrolige. Ovo što se tokom sezone igra u NBA ligi, to je košarka na plaži. NBA poštujem kao izvor saznanja, ona će uvek biti najjača liga, no 80 odsto vremena igra se kako ne volim – zaključio je Maljković.
KUKOČ: DA SE MOGU VRATITI NA POSTOLjE NE BIH SIŠAO SA NjEGA
Toni Kukoč, bivši reprezentativac SFRJ i Hrvatske, jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena govorio je i o odnosu sa bivšim saigračima iz državnog tima kada je počeo rat.
- Sportiste u suštini nikada nije zanimala politika, ima li i jedna osoba koja misli na rat. Mi smo sebe stvarno trošili samo na košarku i na prvenstva, pa kad dolaziš u jednu takvu celinu koja je zajedno 4, 5, 6 godina, spojili smo se i bili vrlo bliski, nalazili se i izvan dana s reprezentacijom. Naravno, igrala je Jugoplastika protiv Partizana, Zvezde, Cibone i to su onda bile super utakmice jer se svi znamo pa se zato nadmećemo između sebe. Bili smo celina, što se vrlo retko nađe - rekao je pa nastavio: - S Divcem sam uvek imao dobre odnose, kad se vidimo u Čikagu ili drugde, normalno popričamo, sad možda slobodnije nego u tim ratnim godinama. Jednostavno je bila situacija gde nismo znali kako reagovati, većinom zbog drugih ljudi, drugih razloga nego nesporazuma između nas samih.
Upitan je i za silazak s pobedničkog postolja 1995. na Evrobasketu u Atini. Reprezentacija tadašnje Jugoslavije osvojila je prvo mesto. Taj je čin značajan i po tome što Hrvatska nikada više nije osvojila medalju na velikim prvenstvima.
- Ne verujem da bih tako nešto ponovio, to je nešto što je napravljeno u tom trenutku. Mislim, da se sad mogu vratiti na to postolje, možda to i ne bismo napravili, ali jednostavno je bio neki revolt u tom trenutku, ne toliko iz mržnje prema Srbiji i srpskim igračima, nego zbog same Hrvatske, zbog ponosa što smo i ko smo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
