Пантер: Срце изабрало Партизан

Кевин Пантер је у интервјуу за сајт спонзора Партизана открио како је донео одлуку да остане у табору црно-белих и поред понуде Барселоне.

- Био је то најстреснији период у мом животу, без било какве дилеме. Чак ми је тешко уопште да се присећам тих дана колико је било емотивно, напорно, генерално никоме не бих пожелео да преживљава то. Током тог читавог процеса сам са родитељима у њиховој кући. До тог момента их нисам видео скоро годину дана. Тако да они проживљавају све што ја проживљавам у тим тренуцима, видели су из прве руке како то изгледа. Видели су те емоције. Нисам спавао, буквално нисам спавао четири или пет дана заредом. Нисам јео, изгубио сам апетит од стреса, од телефонских позива. Од јутра до мрака. Хтео сам да донесем одлуку која је најбоља за мене, сви ме контактирају, сви ми причају неку своју причу, а ја се борим да све то искључим да будем сам са својим мислима, да сам донесем одлуку због које ћу лично да будем задовољан – почео је причу капитен Партизана.

Временска разлика између Европе и САД била је додатни проблем.

- Кад ви у Европи устанете, ја спавам. Зато сам остајао будан, чекао позиве, чекао разговоре. Потпуно ми се живот окренуо наопачке. Генерално телефон ми је увек на сајленту, никада не звони. Тих дана нисам себи могао тако нешто да приуштим јер се налазим на раскрсници, кључан моменат у мојој каријери се прелама, сваких 10 минута звони телефон, слушам понуде, вагам, разговарам, хиљаду неких информација ми пролази кроз главу.

Истиче да је спавао само по пар часова.

- Легнем око 11 увече и будим се већ око два иза поноћи, јер крену позиви и после тога не спавам. То је то, спавао сам три сата и морао сам да будем спреман за телефонске разговоре који могу да ми одлуче даљи ток живота. Трајало је то недељу дана и то је толико психички било тешко и стресно да не могу да објасним. Никада у каријери пре овога нисам био у сличној ситуацији и надам се да више такве дане нећу преживљавати јер је баш било превише.

На крају је потписао нови двогодишњи уговор са Партизаном.

- Не могу да кажем да сам преломио у минут до 12. Можда је тако изгледало са стране, али дефинитивно је време откуцавало што се мене тиче, једноставно на крају сам морао да преломим. Осетио сам да сат откуцава... Можда је лудо што ћу ово да кажем, али на крају сам послушао шта ми је срце рекло. Стварно је тако било. Сећам се да сам преломио у поноћ. Послао сам поруку агенту, одмах је уследио његов позив са питањем да ли сам сигуран, само су му рекао да сам сигуран и то је било то.