Златни дечаци под светлима Париза

Са Игором Колаковићем, селектором Србије, и у тренуцима када је пребукиран распоред, када се у агенди све више „подвлаче“ планови за тренинге пред пут у Јапан на олимпијски турнир, детаља који ову генерацију „плаве чете“ могу да одведу на Игре у Париз. Увек можете да се „ослоните“ да има адута, нешто о чему до сада можда није желео, или није био тренутак да прича.

Колаковић никада, ни у првом селекторском мандату није дозвољавао да екипа буде у сенци, исти је случај и сада, иако се стиче утисак да су Орлови можда и неправедно запостављени да ли медијски, овако, онако. А ако питате Игора, одговор је врло јасан и без увијања:

- Поносан сам на ову екипу, какав карактер имају момци, припадност селекцији, како се боре за земљу, репрезентацију. Е зато су заслужили Олимпијске игре у Паризу – одличан шлагворт да се у разговору за Спортски журнал „дотакне“ и теме можда и занемарене.

Утисак са Европског првенства, ако говоримо о селекцији Србије?

- Сјајно смо се борили. Ушли смо доста стидљиво, али како је време одмицало били смо свесни да можемо доста тога да направимо. У прилог томе је утакмица против Пољске, али и оне пре ње. Против Немачке и Чешке смо подигли ниво и атмосферу, самопоуздање се наслонило на то. И стојим иза тога да је у дуелу са Пољацима, који су освојили титулу, недостајало искуства пре свега. О квалитету, можемо да говоримо, али...

Карактер који ретко која екипа има?

- Ова репрезентација има физиономију, менталитет, негује култ селекције, поштовање према истој. Осетила се та заједничка снага, која је дошла управо против поменутих ривала Немачке, Чешке, Пољске.

Било је и негативних страна, али не тичу се тима, резултата?

- Ако сме да се напише (смех). Европско првенство у Италији је обележило баш лоше суђење! Одбојка има привилегију да има челенџ, али судије су толико уљуљкане тиме, постојањем видео провере, да онако школски раде. Не знам, толико свираних погрешних постава, прљавих лопти, али рецимо очигледан пец не виде. И када камере забележе додир мреже, или нешто озбиљније, остају неми. Не знам, одузели су на квалитету и ту не говорим само о нама, нашим утакмицама, говорим о целом турниру. Колико одузимају на квалитету одбојке невероватно.

Ставио је тачку Колаковић, циљајући право у мете. Поново је фокус на плавима, како је здравље, а пред полазак у Јапан? 

- Здрави смо!  У овом тренутку Урош Ковачевић је почео да диже ниво. Он још није спреман, треба му времена, користиће у Јапану на турниру. Неће бити у животној форми, али моћи ће да помогне што је значајно. Сви остали су добро. Бата Атанасијевић је почео да тренира што се тиче лопте. Направио је малу паузу, али сада је све у најбољем реду.

Срећко Лисинац, играч који увек треба да се помене?

- Момак који је ишчекивао цело лето да буде добро и да се прикључи репрезентацији. Ипак, повреда је била озбиљнијег типа, не враћа се тај живац који је прикљештен и после операције. Треба време да прође, које је за нас драгоцено, а и за њега. Мораће и у клупску сезону да уђе. А не може да скаче, не осећа снагу у листу и то је нешто што га удаљава од свега. Желим му да се све то што пре реши!

Земља излазећег сунца „зове“, 23. септембра кофери се пакују за полазак на турнир?

- Мислим да први пут имамо такву врсту подршке Одбојкашког савеза Србије. Путујемо седам дана пре почетка такмичења, велики трошак и све остало. Али, важна нам је та адаптација, јер имамо лоше искуство када се долази дан, два пред турнир.

А где је пут, ту је виза, али овог пута она много вреднија - за Париз?

- Идемо да нападнемо олимпијску визу! Уз дужно поштовање и Јапана, Словеније, Америке, Туниса, Финске.. и уопште селекција које слове за фаворите и које су боље рангиране на ФИВБ листи. Имао тај велики циљ пред нама. Идемо да се тучемо са свима. Ова генерација је освојила злато на европском, били су јако близу на светском, и у Светској лиги. Али на Олимпијским играма не. Зато су нада али и циљ огромни.

Друга шанса ранг листа, систем одабира селекција после ВНЛ-а 2024. године?

- На тражимо апсолутно други пут, само овај. Свесни смо да имамо „бек-уп“. Али желим да ипак у Јапану ставимо максималан фокус као што и јесмо до сада. Од седам, пет играча нису играли велико такмичење. А доказали су колико вреде кроз ВНЛ ове године. Пре свега страховиту припадност тиму, поштују старије играче, али на терену се понашају лидерски. Ту мислим на Тодоровића, Кујунџића и Перића. Крсмановић, има значајну улогу, сјајан играч, није био прва опција у репрезентацији. Играо је домаћу лигу минуле сезоне што за играча таквог реномеа можемо назвати хендикепом. Капур, није млад, али је показао екстра квалитет после лиге у Србији. Нова енергија која значи тиму. Потом и Алекса Батак. Али превасходно ми је драго због прве тројице поменутих. Поносан сам јер су управо кроз Лигу нација дали разлога да им верујем.

Крај је био исти као и увод у једну крајње искрену причу Игора Колаковића, који је препознао „клинце“ али наставио пут којим је водио оне искусније. Моћна порука на крају?

- Поносан сам на ову екипу, какав карактер имају момци, припадност селекцији, како се боре за земљу, репрезентацију. Е зато су заслужили Олимпијске игре у Паризу!