Zlatni dečaci pod svetlima Pariza

Sa Igorom Kolakovićem, selektorom Srbije, i u trenucima kada je prebukiran raspored, kada se u agendi sve više „podvlače“ planovi za treninge pred put u Japan na olimpijski turnir, detalja koji ovu generaciju „plave čete“ mogu da odvedu na Igre u Pariz. Uvek možete da se „oslonite“ da ima aduta, nešto o čemu do sada možda nije želeo, ili nije bio trenutak da priča.

Kolaković nikada, ni u prvom selektorskom mandatu nije dozvoljavao da ekipa bude u senci, isti je slučaj i sada, iako se stiče utisak da su Orlovi možda i nepravedno zapostavljeni da li medijski, ovako, onako. A ako pitate Igora, odgovor je vrlo jasan i bez uvijanja:

- Ponosan sam na ovu ekipu, kakav karakter imaju momci, pripadnost selekciji, kako se bore za zemlju, reprezentaciju. E zato su zaslužili Olimpijske igre u Parizu – odličan šlagvort da se u razgovoru za Sportski žurnal „dotakne“ i teme možda i zanemarene.

Utisak sa Evropskog prvenstva, ako govorimo o selekciji Srbije?

- Sjajno smo se borili. Ušli smo dosta stidljivo, ali kako je vreme odmicalo bili smo svesni da možemo dosta toga da napravimo. U prilog tome je utakmica protiv Poljske, ali i one pre nje. Protiv Nemačke i Češke smo podigli nivo i atmosferu, samopouzdanje se naslonilo na to. I stojim iza toga da je u duelu sa Poljacima, koji su osvojili titulu, nedostajalo iskustva pre svega. O kvalitetu, možemo da govorimo, ali...

Karakter koji retko koja ekipa ima?

- Ova reprezentacija ima fizionomiju, mentalitet, neguje kult selekcije, poštovanje prema istoj. Osetila se ta zajednička snaga, koja je došla upravo protiv pomenutih rivala Nemačke, Češke, Poljske.

Bilo je i negativnih strana, ali ne tiču se tima, rezultata?

- Ako sme da se napiše (smeh). Evropsko prvenstvo u Italiji je obeležilo baš loše suđenje! Odbojka ima privilegiju da ima čelendž, ali sudije su toliko uljuljkane time, postojanjem video provere, da onako školski rade. Ne znam, toliko sviranih pogrešnih postava, prljavih lopti, ali recimo očigledan pec ne vide. I kada kamere zabeleže dodir mreže, ili nešto ozbiljnije, ostaju nemi. Ne znam, oduzeli su na kvalitetu i tu ne govorim samo o nama, našim utakmicama, govorim o celom turniru. Koliko oduzimaju na kvalitetu odbojke neverovatno.

Stavio je tačku Kolaković, ciljajući pravo u mete. Ponovo je fokus na plavima, kako je zdravlje, a pred polazak u Japan? 

- Zdravi smo!  U ovom trenutku Uroš Kovačević je počeo da diže nivo. On još nije spreman, treba mu vremena, koristiće u Japanu na turniru. Neće biti u životnoj formi, ali moći će da pomogne što je značajno. Svi ostali su dobro. Bata Atanasijević je počeo da trenira što se tiče lopte. Napravio je malu pauzu, ali sada je sve u najboljem redu.

Srećko Lisinac, igrač koji uvek treba da se pomene?

- Momak koji je iščekivao celo leto da bude dobro i da se priključi reprezentaciji. Ipak, povreda je bila ozbiljnijeg tipa, ne vraća se taj živac koji je priklješten i posle operacije. Treba vreme da prođe, koje je za nas dragoceno, a i za njega. Moraće i u klupsku sezonu da uđe. A ne može da skače, ne oseća snagu u listu i to je nešto što ga udaljava od svega. Želim mu da se sve to što pre reši!

Zemlja izlazećeg sunca „zove“, 23. septembra koferi se pakuju za polazak na turnir?

- Mislim da prvi put imamo takvu vrstu podrške Odbojkaškog saveza Srbije. Putujemo sedam dana pre početka takmičenja, veliki trošak i sve ostalo. Ali, važna nam je ta adaptacija, jer imamo loše iskustvo kada se dolazi dan, dva pred turnir.

A gde je put, tu je viza, ali ovog puta ona mnogo vrednija - za Pariz?

- Idemo da napadnemo olimpijsku vizu! Uz dužno poštovanje i Japana, Slovenije, Amerike, Tunisa, Finske.. i uopšte selekcija koje slove za favorite i koje su bolje rangirane na FIVB listi. Imao taj veliki cilj pred nama. Idemo da se tučemo sa svima. Ova generacija je osvojila zlato na evropskom, bili su jako blizu na svetskom, i u Svetskoj ligi. Ali na Olimpijskim igrama ne. Zato su nada ali i cilj ogromni.

Druga šansa rang lista, sistem odabira selekcija posle VNL-a 2024. godine?

- Na tražimo apsolutno drugi put, samo ovaj. Svesni smo da imamo „bek-up“. Ali želim da ipak u Japanu stavimo maksimalan fokus kao što i jesmo do sada. Od sedam, pet igrača nisu igrali veliko takmičenje. A dokazali su koliko vrede kroz VNL ove godine. Pre svega strahovitu pripadnost timu, poštuju starije igrače, ali na terenu se ponašaju liderski. Tu mislim na Todorovića, Kujundžića i Perića. Krsmanović, ima značajnu ulogu, sjajan igrač, nije bio prva opcija u reprezentaciji. Igrao je domaću ligu minule sezone što za igrača takvog renomea možemo nazvati hendikepom. Kapur, nije mlad, ali je pokazao ekstra kvalitet posle lige u Srbiji. Nova energija koja znači timu. Potom i Aleksa Batak. Ali prevashodno mi je drago zbog prve trojice pomenutih. Ponosan sam jer su upravo kroz Ligu nacija dali razloga da im verujem.

Kraj je bio isti kao i uvod u jednu krajnje iskrenu priču Igora Kolakovića, koji je prepoznao „klince“ ali nastavio put kojim je vodio one iskusnije. Moćna poruka na kraju?

- Ponosan sam na ovu ekipu, kakav karakter imaju momci, pripadnost selekciji, kako se bore za zemlju, reprezentaciju. E zato su zaslužili Olimpijske igre u Parizu!