Сара Гаровић: На правом сам месту – у Звезди

Кад год се појави на терену Сара Гаровић изазива уздахе и аплаузе, јер њен изглед, као и умеће с лоптом, никог не остављају равнодушним. Најлепша српска рукометашица је имала турбулентну каријеру, живот је није мазио, нити јој давао лак избор, али се она, после свега и из сваког проблема, увек враћала јача.

Проблеми су били саставни део њене каријере, иако их она никада није проузроковала, они су некако налазили пут до ње. Међутим, године су пролазиле, а Сара је постајала све јача и отпорнија, излазила из сваке ситуације снажнија.

- Могу рећи да ме мајчинство променило, дефинитивно је син Виктор прекретница у мом животу. Много сам научила после његовог рођења, то ме је заиста оснажило – рекла је на почетку разговора Сара Гаровић.

После сјајне сезоне у Борусији одлучили сте да се вратите, шта је био разлог повратка из Немачке?

- Било је то невероватно искуство за мене и велики корак у каријери, међутим носталгија је учинила своје и одлучила сам да се вратим. Кад кажем носталгија, првенствено мислим на свог сина, нисам могла више без њега, пошто је због закона могао да буде са мном само три месеца. Нисам то могла да поднесем.

Како је дошло до сарадње са Звездом?

- Од малена сањам да Београд има јак клуб, стабилан и достојан борбе у Европи. Не знам који играч не би волео да игра у својој земљи, граду, да буде међу пријатељима и породицом. Са Звездом је дошло спонтано, планирала сам повратак у Србију, али у неки други клуб. Међутим, кад је то чула Весна Бојковић све је било решено, није ми дала избор. Тако да је она главни кривац за све.

Звезда напада титулу и има велике амбиције?

- Искрено, био ме страх на почетку, јер Звезда никада није имала резултате, нико није доживљавао клуб као озбиљан пројекат. Међутим, кад сам разговарала са Миланом Вујком, кад ми је предочио план и програм схватила сам да праве озбиљну причу и да ће ово бити највећи и најуспешнији српски клуб икада. Осећај ме није преварио, нисам погрешила, на правом сам месту. Биће нам потребно време да све то дође на своје место, стрпљење и биће како смо замислили.

Данас дебитујете у црвено-белом дресу и то против вицешампиона?

- Нажалост повреда ме спречила да заиграм у прва два кола, али сад је коначно дошао тренутак да обучем Звездин дрес. Срећна сам због тога и једва чекам данашњу утакмицу, поготово што је на Бањици, у дворани у којој сам начинила прве кораке.

Већ сте одлазили и враћали се у Србију?

- Мој карактер је брз, некада сам желела све и одмах, али сада не, сада добро размислим и одлучим. Тако да је овај повратак паметнији од претходног.

Прошли пут су Вас депортовали из Пољске и имали сте забрану уласка у Европску унију?

- Имала сам деветнаест година, на аеродрому у Немачкој су ме ухапсили, јер нисам имала добре папире. Пољаци су морали да ми обезбеде документ, али нису, па су ме чак и ухапсили. Касније су ми забранили улазак у Европску унију на три године и више нисам могла да играм. Тада је наш Савез требало да пошаље допис Пољској федерацији, али Божидар Ђурковић није желео да се замера федерацији због једног играча.

Трогодишње неиграње сте искористили за неке лепе ствари на приватном плану?

- Постала сам мајка и то је најлепша и најбоља ствар у мом животу. Сазрела сам тада, променило ме, захвална сам детету на томе јер ме сваки дан научи нешто ново и спушта на земљу. Виктор је мој смисао.

Кад би вратили време уназад да ли би каријеру градили на исти начин?

- Искрено, не знам да ли бих нешто променила. Можда моменат кад сам први отишла у Пољску, сад видим колико сам наивно ушла у све то, нисам имала леђа, нити неког ко брине о стварима које мене тада није требало да занимају. Зато сам и упала у проблем који нисам могла да решим, а људи који је требало да стану иза репрезентативку, то нису урадили. Шта год да ми се дешавало, од рукомета нисам одустала и то ми је драго што нисам променила.

Шта не волите на терену?

- Неправду и прљаве играче. Ја сам београдско дете и волим да будем мангуп, али увек фер и поштено играм.