Sara Garović: Na pravom sam mestu – u Zvezdi

Kad god se pojavi na terenu Sara Garović izaziva uzdahe i aplauze, jer njen izgled, kao i umeće s loptom, nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Najlepša srpska rukometašica je imala turbulentnu karijeru, život je nije mazio, niti joj davao lak izbor, ali se ona, posle svega i iz svakog problema, uvek vraćala jača.

Problemi su bili sastavni deo njene karijere, iako ih ona nikada nije prouzrokovala, oni su nekako nalazili put do nje. Međutim, godine su prolazile, a Sara je postajala sve jača i otpornija, izlazila iz svake situacije snažnija.

- Mogu reći da me majčinstvo promenilo, definitivno je sin Viktor prekretnica u mom životu. Mnogo sam naučila posle njegovog rođenja, to me je zaista osnažilo – rekla je na početku razgovora Sara Garović.

Posle sjajne sezone u Borusiji odlučili ste da se vratite, šta je bio razlog povratka iz Nemačke?

- Bilo je to neverovatno iskustvo za mene i veliki korak u karijeri, međutim nostalgija je učinila svoje i odlučila sam da se vratim. Kad kažem nostalgija, prvenstveno mislim na svog sina, nisam mogla više bez njega, pošto je zbog zakona mogao da bude sa mnom samo tri meseca. Nisam to mogla da podnesem.

Kako je došlo do saradnje sa Zvezdom?

- Od malena sanjam da Beograd ima jak klub, stabilan i dostojan borbe u Evropi. Ne znam koji igrač ne bi voleo da igra u svojoj zemlji, gradu, da bude među prijateljima i porodicom. Sa Zvezdom je došlo spontano, planirala sam povratak u Srbiju, ali u neki drugi klub. Međutim, kad je to čula Vesna Bojković sve je bilo rešeno, nije mi dala izbor. Tako da je ona glavni krivac za sve.

Zvezda napada titulu i ima velike ambicije?

- Iskreno, bio me strah na početku, jer Zvezda nikada nije imala rezultate, niko nije doživljavao klub kao ozbiljan projekat. Međutim, kad sam razgovarala sa Milanom Vujkom, kad mi je predočio plan i program shvatila sam da prave ozbiljnu priču i da će ovo biti najveći i najuspešniji srpski klub ikada. Osećaj me nije prevario, nisam pogrešila, na pravom sam mestu. Biće nam potrebno vreme da sve to dođe na svoje mesto, strpljenje i biće kako smo zamislili.

Danas debitujete u crveno-belom dresu i to protiv vicešampiona?

- Nažalost povreda me sprečila da zaigram u prva dva kola, ali sad je konačno došao trenutak da obučem Zvezdin dres. Srećna sam zbog toga i jedva čekam današnju utakmicu, pogotovo što je na Banjici, u dvorani u kojoj sam načinila prve korake.

Već ste odlazili i vraćali se u Srbiju?

- Moj karakter je brz, nekada sam želela sve i odmah, ali sada ne, sada dobro razmislim i odlučim. Tako da je ovaj povratak pametniji od prethodnog.

Prošli put su Vas deportovali iz Poljske i imali ste zabranu ulaska u Evropsku uniju?

- Imala sam devetnaest godina, na aerodromu u Nemačkoj su me uhapsili, jer nisam imala dobre papire. Poljaci su morali da mi obezbede dokument, ali nisu, pa su me čak i uhapsili. Kasnije su mi zabranili ulazak u Evropsku uniju na tri godine i više nisam mogla da igram. Tada je naš Savez trebalo da pošalje dopis Poljskoj federaciji, ali Božidar Đurković nije želeo da se zamera federaciji zbog jednog igrača.

Trogodišnje neigranje ste iskoristili za neke lepe stvari na privatnom planu?

- Postala sam majka i to je najlepša i najbolja stvar u mom životu. Sazrela sam tada, promenilo me, zahvalna sam detetu na tome jer me svaki dan nauči nešto novo i spušta na zemlju. Viktor je moj smisao.

Kad bi vratili vreme unazad da li bi karijeru gradili na isti način?

- Iskreno, ne znam da li bih nešto promenila. Možda momenat kad sam prvi otišla u Poljsku, sad vidim koliko sam naivno ušla u sve to, nisam imala leđa, niti nekog ko brine o stvarima koje mene tada nije trebalo da zanimaju. Zato sam i upala u problem koji nisam mogla da rešim, a ljudi koji je trebalo da stanu iza reprezentativku, to nisu uradili. Šta god da mi se dešavalo, od rukometa nisam odustala i to mi je drago što nisam promenila.

Šta ne volite na terenu?

- Nepravdu i prljave igrače. Ja sam beogradsko dete i volim da budem mangup, ali uvek fer i pošteno igram.