Да је у другом минуту Фране Чирјак из ситуације боље од пенала уместо стативе затресао мрежу можда би све било другачије. Тако после још једног озбиљног резултатског посрнућа размишљају сви који су на овај или онај начин повезани са Новим Пазаром. Да ли би било баш тако то се наравно никада неће сазнати. Оно што никако није за похвалу је да су плаво–бели шансу утакмице пропустили тако што је противнички играч грубо погрешио.
Могао је по виђеном Добрашиновићев тим и да не изгуби, али нико нема право да каже како је победа Вождовца незаслужена. Осим очекиване брзине младих бочних играча Змајева ништа мањи проблем за Пазарце није представљао дефанзивни скок. Симптоматично је да је од почетка првенства од 13 голова, колико их је тим примио, осам пало из петерца и да су из тог простора три капитулације уследиле после удараца главом. То је већ много за састав чије амбиције нису мале.
Осим Чирјакове шансе, коју је теже промашити него погодити, добра је била и она Шћеповићева из 81. минута и две у којима се нашао Никола Богдановски. Додуше, у оба случаја требало је погодити искоса, с тим да се стекао утисак како је прилика из 53. минута била баш велика.
- Нисам очекивао да ће Ергелашеву лопту из прекида у скоку промашити велики број играча. Већ сам видео да ће је неко избити, а десило се да их је све прелетела и просто пропала испред мене. Испало је да сам могао да предвидим такав расплет и кренуо само пола секунде раније стигао бих да је погодим онако како је требало. Сигуран сам да смо у другом минуту дали гол била би то друга утакмица. Били бисмо близу победе и да сам реализовао шансу почетком другог полувремена. Имамо за чим да жалимо – нема дилему Богдановски.
Синиша Добрашиновић је од доласка најзвучнијих појачања са сваким понаособ водио дуге и честе разговоре на тему њихове спремности. Оно што дају на тренинзима и што је он од њих добијао вербалним путем преточио би у почетни састав поставу. Опет, проблем за тренера Новог Пазара је и кога изоставити из протокола. Тако је то кад имате вишак добрих играча са мањком правих утакмица у дужем или краћем временском интервалу. У Заплањској улици имао је од почетка Адема Љајића, 35 минута Суму и Шћеповића и пола сата Ђо Ђин – Хоа. Са изузетком Филипа Кнежевића на терену су све или одређено време, били сви који су стигли у смирај прелазног рока (15. септембар). Љајић и Сума могу много, али не могу све.
Велики проблем је што није постигнут гол 180 минута и да је од могућих 15 бодова са гостовања донет само један. Тај минус се још увек може надокнадити иако долази месец искушења.
Изузев Црвене звезде остали тимови који су били или су још на европској сцени нису Новом Пазару излазили на црту. Од суботе до прве недеље новембра само ће они бити ривали плаво-белима. Добро је што на Градски стадион стижу Војводина, Чукарички и Партизан, а на пут ће се само у Бачку Тополу. Теоријски је то повољна околност, да ли је и практично остаје да се види.
- Чињеница да ћемо за противнике имати најјаче не повећава и не смањује тежину посла који је пред нама. Ми смо још увек екипа која је у процесу стварања. Није добро, али је истина, да иако смо зашли у октобар морамо још да причамо о физичкој спреми. Много је нових играча и то је наша реалност. Што се будућих противника тиче, против свих поготову на домаћем терену можемо до позитивног резултата – каже Добрашиновић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
