Novi Pazar treći put uzastopno izgubio na gostovanju, Čirjaku nedovoljan zicer

Da je u drugom minutu Frane Čirjak iz situacije bolje od penala umesto stative zatresao mrežu možda bi sve bilo drugačije. Tako posle još jednog ozbiljnog rezultatskog posrnuća razmišljaju svi koji su na ovaj ili onaj način povezani sa Novim Pazarom. Da li bi bilo baš tako to se naravno nikada neće saznati. Ono što nikako nije za pohvalu je da su plavo–beli šansu utakmice propustili tako što je protivnički igrač grubo pogrešio.

Mogao je po viđenom Dobrašinovićev tim i da ne izgubi, ali niko nema pravo da kaže kako je pobeda Voždovca nezaslužena. Osim očekivane brzine mladih bočnih igrača Zmajeva ništa manji problem za Pazarce nije predstavljao defanzivni skok. Simptomatično je da je od početka prvenstva od 13 golova, koliko ih je tim primio, osam palo iz peterca i da su iz tog prostora tri kapitulacije usledile posle udaraca glavom. To je već mnogo za sastav čije ambicije nisu male.

Osim Čirjakove šanse, koju je teže promašiti nego pogoditi, dobra je bila i ona Šćepovićeva iz 81. minuta i dve u kojima se našao Nikola Bogdanovski. Doduše, u oba slučaja trebalo je pogoditi iskosa, s tim da se stekao utisak kako je prilika iz 53. minuta bila baš velika.

- Nisam očekivao da će Ergelaševu loptu iz prekida u skoku promašiti veliki broj igrača. Već sam video da će je neko izbiti, a desilo se da ih je sve preletela i prosto propala ispred mene. Ispalo je da sam mogao da predvidim takav rasplet i krenuo samo pola sekunde ranije stigao bih da je pogodim onako kako je trebalo. Siguran sam da smo u drugom minutu dali gol bila bi to druga utakmica. Bili bismo blizu pobede i da sam realizovao šansu početkom drugog poluvremena. Imamo za čim da žalimo – nema dilemu Bogdanovski.

Siniša Dobrašinović je od dolaska najzvučnijih pojačanja sa svakim ponaosob vodio duge i česte razgovore na temu njihove spremnosti. Ono što daju na treninzima i što je on od njih dobijao verbalnim putem pretočio bi u početni sastav postavu. Opet, problem za trenera Novog Pazara je i koga izostaviti iz protokola. Tako je to kad imate višak dobrih igrača sa manjkom pravih utakmica u dužem ili kraćem vremenskom intervalu. U Zaplanjskoj ulici imao je od početka Adema Ljajića, 35 minuta Sumu i Šćepovića i pola sata Đo Đin – Hoa. Sa izuzetkom Filipa Kneževića na terenu su sve ili određeno vreme, bili svi koji su stigli u smiraj prelaznog roka (15. septembar). Ljajić i Suma mogu mnogo, ali ne mogu sve.

Veliki problem je što nije postignut gol 180 minuta i da je od mogućih 15 bodova sa gostovanja donet samo jedan. Taj minus se još uvek može nadoknaditi iako dolazi mesec iskušenja.

Izuzev Crvene zvezde ostali timovi koji su bili ili su još na evropskoj sceni nisu Novom Pazaru izlazili na crtu. Od subote do prve nedelje novembra samo će oni biti rivali plavo-belima. Dobro je što na Gradski stadion stižu Vojvodina, Čukarički i Partizan, a na put će se samo u Bačku Topolu. Teorijski je to povoljna okolnost, da li je i praktično ostaje da se vidi.

- Činjenica da ćemo za protivnike imati najjače ne povećava i ne smanjuje težinu posla koji je pred nama. Mi smo još uvek ekipa koja je u procesu stvaranja. Nije dobro, ali je istina, da iako smo zašli u oktobar moramo još da pričamo o fizičkoj spremi. Mnogo je novih igrača i to je naša realnost. Što se budućih protivnika tiče, protiv svih pogotovu na domaćem terenu možemo do pozitivnog rezultata – kaže Dobrašinović.