Журнал је, у најави сусрета са ИМТ-ом, наговестио повратак Стефана Ђорђевића у прву једанаесторицу Војводине, али је мало ко веровао у такву могућност. Једноставно, бившег капитена Новосађана више од седам месеци није било на терену, неретко је тренирао ван екипе и сматрало се да искусни леви бек још није спреман да заузме место међу почетних 11. А, онда се умешала судбина, па је Грузин Гиорбелидзе и даље ван строја због повреде, мали Букинац је накупио жуте картоне, док је Бјековић, који је био планиран да почне утакмицу, пред почетак осетио проблеме проузроковане вирозом.
Ђорђевић је добио прилику од тренера Ранка Поповића, пружио врхунску партију, асистирао код другог гола и зауставио много налета гостију по његовој страни. За све то, приликом изласка с терена, награђен је громогласним аплаузом од око 2.500 гледалаца.
- Никада не волим кад морам пре краја да изађем из игре, тако је било и против ИМТ-а, али лагао бих кад не бих признао да сам се најежио у тренутку изласка – каже Ђорђевић. – Тај аплауз ми је много значио, као признање за оно што сам пружио и вид подршке за повратак. И сада ме прођу жмарци кад се сетим тих тренутака…
И поред несумњивог искуства после више година проведених на теренима у Србији и Италији, постављало се питање да ли је имао трему.
- Упркос дугој паузи, био сам свестан да се од мене очекивало да донесем одређену сигурност и квалитет. Без обзира на то колико сам одсуствовао, дуго сам у Војводини, осећам клуб и неизмерно га волим. Као дете црвено-белих, другачије их схватам и зато сам очекивао да ћу да допринесем стабилности у игри, односно нисам ни помишљао на то да се нећу снаћи. Ни сам не знам колико пута смо имали прилику међусобно да причамо.
Ђорђевићу прија рад са шефом стручног штаба и он то не крије.
- За ово кратко време од кад је у Новом Саду, Ранко Поповић је показао како треба да играмо. Свесни смо да је за све потребно одређено време, а у фудбалу је посебно тешко кад се нешто мора. Када играмо у тако великом клубу какав је наш, новосадски, увек се очекује да побеђујемо. Боже здравља, сада идемо у Нови Пазар и онда ће нам пријати нова пауза због обавеза државног тима. И то без обзира на чињеницу да је претходни интермецо био близу. Мало људи зна у каквим смо околностима дочекивали утакмице, јер било је и вируса и повреда. Сваки дан рада са тренером нам је драгоцен, баш као и чињеница да будемо заједно.
Не крије Стефан да је презадовољан својом игром против ИМТ-а.
- Кад се направи велика пауза, постоје осцилације, као и код младих играча. Ипак, због стеченог искуства, могу боље да се наместим. Наравно, морам да се захвалим шефу што ми је дао прилику да заиграм, али то морам да учиним и у односу на саиграче, јер је увек екипа та снага која у први план избацује појединце. Против ИМТ-а звезда је био мали Михаило Ивановић, сјајно дете, већ је показао да има озбиљан потенцијал.
Тренер Ранко Поповић је констатовао да је Ђорђевић одиграо докторски против Београђана. Један од доказа такве тврдње могла би да буде асистенција дефанзивца за други гол Војводине.
- Подигао сам главу, на тренинзима радимо на томе, мада је јасно је да се у таквој ситуацији гледа да се одигра повратна лопта. Видео сам Михаила да је сам, лопта коју сам му упутио добила је добру путању, али је он још боље реаговао, снашао се и убацио лопту у гол.
Ђорђевићевим повратком у тим, Војводина је добила на продорности по левом боку и сталном понављању, а то јој је често недостајало. Пре свега, наравно, у оцени његовог комплетног учинка важно је било и то што је дефанзивни део посла одрадио беспрекорно.
- Поновићу да, као рођени Новосађанин, другачије осећам клуб, али сам свестан и да се то од мене очекује. Велики терет морамо да понесемо ми, старији играчи и омогућимо плејади младих да уз нас стасавају и фудбалски одрастају – подвукао је Ђорђевић.
БУКИНАЦ НАСЛЕДНИК
Млади репрезентативац Србије Стефан Букинац прави је наследник Стефана Ђорђевића.
- Реч је, такође, о много добром детету и одличном играчу. Пред њим је, наравно, још много рада, па ћу поновити тезу да нико није случајно у Војводини. Букинац је већ доказао квалитет, игра на високом нивоу и стандардан је, а има само 18 година.
КРАЈ КАРИЈЕРЕ У ВОЈВОДИНИ
Иза Ђорђевића је остало много тога у фудбалском бивствовању, али мишљење везано за то где би волео да оде у пензију, никада није променио:
- Почео сам у Војводини, био капитен и освојио пехар Купа Србије 2020. године, па се сам по себи намеће закључак да бих желео да каријеру завршим у црвено-белом дресу. Имам уговор с клубом до лета 2025. године, играм код куће, жена ми је такође Новосађанка, а и син нам је рођен у нашем граду и прве кораке у животу начинио је на травњаку „Карађорђа”. И то баш на левој страни, где му и тата игра. Био сам јако везан за оца који је преминуо од короне и заиста бих волео да мој наследник све то упамти за читав живот и носи негде дубоко у себи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
