Đorđević sjajan protiv IMT-a: Aplauzi od kojih su me podišli žmarci

Žurnal je, u najavi susreta sa IMT-om, nagovestio povratak Stefana Đorđevića u prvu jedanaestoricu  Vojvodine, ali je malo ko verovao u takvu mogućnost. Jednostavno, bivšeg kapitena Novosađana više od sedam meseci nije bilo na terenu, neretko je trenirao van ekipe i smatralo se da iskusni levi bek još nije spreman da zauzme mesto među početnih 11. A, onda se umešala sudbina, pa je Gruzin Giorbelidze i dalje van stroja zbog povrede, mali Bukinac je nakupio žute kartone, dok je Bjeković, koji je bio planiran da počne utakmicu, pred  početak osetio probleme prouzrokovane virozom.

Đorđević je dobio priliku od trenera Ranka Popovića, pružio vrhunsku partiju, asistirao kod drugog gola i zaustavio mnogo naleta gostiju po njegovoj strani. Za sve to, prilikom izlaska s terena, nagrađen je gromoglasnim aplauzom od oko 2.500 gledalaca.

- Nikada ne volim kad moram pre kraja da izađem iz igre, tako je bilo i protiv IMT-a, ali lagao bih kad ne bih priznao da sam se naježio u trenutku izlaska – kaže Đorđević. – Taj aplauz mi je mnogo  značio, kao priznanje za ono što sam pružio i vid podrške za povratak. I sada me prođu žmarci kad se setim tih trenutaka…

I pored nesumnjivog iskustva posle više godina provedenih na terenima u Srbiji i Italiji, postavljalo se pitanje da li je imao tremu.

- Uprkos dugoj pauzi, bio sam svestan da se od mene očekivalo da donesem određenu sigurnost i kvalitet. Bez obzira na to koliko sam odsustvovao, dugo sam u Vojvodini, osećam klub i neizmerno ga volim. Kao dete crveno-belih, drugačije ih shvatam i zato sam očekivao da ću da doprinesem stabilnosti u igri, odnosno nisam ni pomišljao na to da se neću snaći. Ni sam ne znam koliko puta smo imali priliku međusobno da pričamo.

Đorđeviću prija rad sa šefom stručnog štaba i on to ne krije.

- Za ovo kratko vreme od kad je u Novom Sadu, Ranko Popović je pokazao kako treba da igramo. Svesni smo da je za sve potrebno određeno vreme, a u fudbalu je posebno teško kad se nešto mora. Kada igramo u tako velikom klubu kakav je naš, novosadski, uvek se očekuje da pobeđujemo. Bože zdravlja, sada idemo u Novi Pazar i onda će nam prijati nova pauza zbog obaveza državnog tima. I to bez obzira na činjenicu da je prethodni intermeco bio blizu. Malo ljudi zna u kakvim smo okolnostima dočekivali utakmice, jer bilo je i virusa i povreda. Svaki dan rada sa trenerom nam je dragocen, baš kao i činjenica da budemo zajedno.

Ne krije Stefan da je prezadovoljan svojom igrom protiv IMT-a.

- Kad se napravi velika pauza, postoje oscilacije, kao i kod mladih igrača. Ipak, zbog stečenog iskustva, mogu bolje da se namestim. Naravno, moram da se zahvalim šefu što mi je dao priliku da zaigram, ali to moram da učinim i u odnosu na saigrače, jer je uvek ekipa ta snaga koja u prvi plan izbacuje pojedince. Protiv IMT-a zvezda je bio mali Mihailo Ivanović, sjajno dete, već je pokazao da ima ozbiljan potencijal.

Trener Ranko Popović je konstatovao da je Đorđević odigrao doktorski protiv Beograđana. Jedan od dokaza takve tvrdnje mogla bi da bude asistencija defanzivca za drugi gol Vojvodine.

- Podigao sam glavu, na treninzima radimo na tome, mada je jasno je da se u takvoj situaciji gleda da se odigra povratna lopta. Video sam Mihaila da je sam, lopta koju sam mu uputio dobila je dobru putanju, ali je on još bolje reagovao, snašao se i ubacio loptu u gol.

Đorđevićevim povratkom u tim, Vojvodina je dobila na prodornosti po levom boku i stalnom ponavljanju, a to joj je često nedostajalo. Pre svega, naravno, u oceni njegovog kompletnog učinka važno je bilo i to što je defanzivni deo posla odradio besprekorno.

- Ponoviću da, kao rođeni Novosađanin, drugačije osećam klub, ali sam svestan i da se to od mene očekuje. Veliki teret moramo da ponesemo mi, stariji igrači i omogućimo plejadi mladih da uz nas stasavaju i fudbalski odrastaju – podvukao je Đorđević.