Југославија пре 50 година на крову Европе: Ко је тада могао да зна?

Данас је 50 година од како је Југославија, тако се та земља тада звала, освојила прву златну медаљу на европским првенствима. Играло се у Шпанији, у Бадалони и Барселони, Плави како су од миља звали наше репрезентативце, добили су свих пет мечева у групи, у полуфиналу Чехословачку, а у финалу и домаћина.

Тада су у државном тиму дебитовали Зоран Славнић, Дражен Далипагић, Драган Кићановић и Жељко Јерков, четворка која ће потом обележити генерацију златних дечака, као њена окосница... Први пут су на великим такмичењима били и Милун Маровић и Драги Ивковић из шампионског Радничког. Дебитовао је и селектор Мирко Новосел, имао је 35 година...

Дочекали су их светски шампиони из Љубљане 1970, Крешимир Ћосић, Рато Тврдић, Никола Плећаш, Винко Јеловац, Дамир Шолман, плус горостасни Жарко Кнежевић. Драган Капичић је био повређен, иначе би би у том тиму.

Новосел је тиме практично извршио смену генерација, изостанак медаље на Олимпијским играма 1972. означен је као неуспех и Ранко Жеравица је препустио кормило тренеру јуниорске репрезентације која је освојила европски шампионат у Задру 1972.

Синтеза искусних и младих донела је доминацију Југославији, доцније прикључењем Мирзе Делибашића и Рајка Жижића, Новосел је заокружио селекцију, допуна ће бити златни јуниори Богдана Тањевића, Ратко Радовановић, Андро Кнего, Бранко Скроче и Миховил Накић, као и млађи Петер Вилфан, повремено и Жарко Варајић. То ће фактички бити репрезентација Југославије која ће уз мање измене освајати медаље на великим такмичењима све до 1983. У међувремену и олимпијско злато у Москви 1980.

Нуклеус је дакле зачет 1973. у Шпанији. Легендарни Зоран Славнић се тих дана сећа ових дана са дистанце од 50 година:

- Почињали су утакмице они искуснији, најчешће Тврдић, Плећаш, Шолман, Ћосић и Јеловац. Ми, новајлије смо улазили касније. Наоштрили смо се били на Совјете, али су их Шпанци победили, тако да нам се жеља није испунила. Узгред, нисмо имали ништа против.

Промена селектора донела је другачију селекцију, Славнић нови приступ сматра тоталним заокретом:

- Нико тада није ни сањао да ће Мирко Новосел бити наш најбољи тренер, нисам рекао и најуспешнији. Његов претходник Жеравица никако није успевао да пронађе добитну формулу против Совјета, можда и зато што је хтео да их победи њиховим оружјем. Новосел је променио стил и у наредних 12 утакмица на великим такмичењима против Совјета ми смо 11 пута победили и разбили комплекс који смо имали деценијама пре тога.

Издваја:

- Квартет Кићановић-Далипагић-Јерков и моја маленкост, плус Ћосић и Делибашић ће бити осовина државног тима годинама. Ко је тад могао да претпостави да ће тандем Кића-Праја бити можда и најбољи тандем у аматерској кошарци. О себи нећу, нека кажу други ако се сете – каже витални - 26. октобра му је рођендан, 74-годишњи Славнић, репрезентативац 179 пута, један од најбољих кошаркаша у историји ове земље.

А шта је остало од сећања на Шпанију 1973:

- Губили смо против Бугара 10 разлике, против Италијана смо играли продужетак, били су јаки са Менегином, добили смо све у групи. Чехословачку смо разнели у полуфиналу, а у финалу против домаћина било је весело вече, као и увек када смо играли.

Многи из те сјајне екипе која је Југославији донела прво злато са европских првенстава - освојено је још 1975. у Београду, па 1977. у Лијежу, 1989. у Загребу, 1991. у Риму, 1995. у Атини, 1997. у Барселони и 2001. у Турској – нису више међу нама.

Стуб државног тима, ненадмашни Задранин Крешимир Ћосић, који је спајао различите генерације, преминуо је 1995, доктор геологије Милун Маровић, професор на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, погинуо је у саобраћајној несрећи у Либији 2009, див ОКК Београда Жарко Кнежевић, витез од Зете, напустио нас је 2020, легендарно крило Југопластике, господин у патикама Дамир Шолман отишао је у мају, а селектор Мирко Новосел, претеча модерних менаџера, отац Цибоне, у јулу ове године. Бранислав Рајачић Рајче, Новоселов помоћник, најдуже тренер ОКК Београда и Партизана, као и координатор разних националних селекција преминуо је још 1992...

- Виђали смо се на разним скуповима...Некада смо били добро друштво, нисмо обраћали пажњу ко је које вере и нације, касније смо живели у различитим државама... Утицало је и то, али и време је учинило своје – прича Славнић и додаје: - Људи су нас волели, дочекивали су нас на аеродромској писти, грлили чим изађемо из авиона са медаљама на грудима.

Некад било, али и сад се приповеда...Са дистанце од пола века како су ти људи играли и били омиљени у свим срединама бивше Југославије. Без изузетка. Репрезентација је била тачка спајања вишенационалне државе.