Данас је 50 година од како је Југославија, тако се та земља тада звала, освојила прву златну медаљу на европским првенствима. Играло се у Шпанији, у Бадалони и Барселони, Плави како су од миља звали наше репрезентативце, добили су свих пет мечева у групи, у полуфиналу Чехословачку, а у финалу и домаћина.
Тада су у државном тиму дебитовали Зоран Славнић, Дражен Далипагић, Драган Кићановић и Жељко Јерков, четворка која ће потом обележити генерацију златних дечака, као њена окосница... Први пут су на великим такмичењима били и Милун Маровић и Драги Ивковић из шампионског Радничког. Дебитовао је и селектор Мирко Новосел, имао је 35 година...
Дочекали су их светски шампиони из Љубљане 1970, Крешимир Ћосић, Рато Тврдић, Никола Плећаш, Винко Јеловац, Дамир Шолман, плус горостасни Жарко Кнежевић. Драган Капичић је био повређен, иначе би би у том тиму.
Новосел је тиме практично извршио смену генерација, изостанак медаље на Олимпијским играма 1972. означен је као неуспех и Ранко Жеравица је препустио кормило тренеру јуниорске репрезентације која је освојила европски шампионат у Задру 1972.
Синтеза искусних и младих донела је доминацију Југославији, доцније прикључењем Мирзе Делибашића и Рајка Жижића, Новосел је заокружио селекцију, допуна ће бити златни јуниори Богдана Тањевића, Ратко Радовановић, Андро Кнего, Бранко Скроче и Миховил Накић, као и млађи Петер Вилфан, повремено и Жарко Варајић. То ће фактички бити репрезентација Југославије која ће уз мање измене освајати медаље на великим такмичењима све до 1983. У међувремену и олимпијско злато у Москви 1980.
Нуклеус је дакле зачет 1973. у Шпанији. Легендарни Зоран Славнић се тих дана сећа ових дана са дистанце од 50 година:
- Почињали су утакмице они искуснији, најчешће Тврдић, Плећаш, Шолман, Ћосић и Јеловац. Ми, новајлије смо улазили касније. Наоштрили смо се били на Совјете, али су их Шпанци победили, тако да нам се жеља није испунила. Узгред, нисмо имали ништа против.
Промена селектора донела је другачију селекцију, Славнић нови приступ сматра тоталним заокретом:
- Нико тада није ни сањао да ће Мирко Новосел бити наш најбољи тренер, нисам рекао и најуспешнији. Његов претходник Жеравица никако није успевао да пронађе добитну формулу против Совјета, можда и зато што је хтео да их победи њиховим оружјем. Новосел је променио стил и у наредних 12 утакмица на великим такмичењима против Совјета ми смо 11 пута победили и разбили комплекс који смо имали деценијама пре тога.
Издваја:
- Квартет Кићановић-Далипагић-Јерков и моја маленкост, плус Ћосић и Делибашић ће бити осовина државног тима годинама. Ко је тад могао да претпостави да ће тандем Кића-Праја бити можда и најбољи тандем у аматерској кошарци. О себи нећу, нека кажу други ако се сете – каже витални - 26. октобра му је рођендан, 74-годишњи Славнић, репрезентативац 179 пута, један од најбољих кошаркаша у историји ове земље.
А шта је остало од сећања на Шпанију 1973:
- Губили смо против Бугара 10 разлике, против Италијана смо играли продужетак, били су јаки са Менегином, добили смо све у групи. Чехословачку смо разнели у полуфиналу, а у финалу против домаћина било је весело вече, као и увек када смо играли.
Многи из те сјајне екипе која је Југославији донела прво злато са европских првенстава - освојено је још 1975. у Београду, па 1977. у Лијежу, 1989. у Загребу, 1991. у Риму, 1995. у Атини, 1997. у Барселони и 2001. у Турској – нису више међу нама.
Стуб државног тима, ненадмашни Задранин Крешимир Ћосић, који је спајао различите генерације, преминуо је 1995, доктор геологије Милун Маровић, професор на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, погинуо је у саобраћајној несрећи у Либији 2009, див ОКК Београда Жарко Кнежевић, витез од Зете, напустио нас је 2020, легендарно крило Југопластике, господин у патикама Дамир Шолман отишао је у мају, а селектор Мирко Новосел, претеча модерних менаџера, отац Цибоне, у јулу ове године. Бранислав Рајачић Рајче, Новоселов помоћник, најдуже тренер ОКК Београда и Партизана, као и координатор разних националних селекција преминуо је још 1992...
- Виђали смо се на разним скуповима...Некада смо били добро друштво, нисмо обраћали пажњу ко је које вере и нације, касније смо живели у различитим државама... Утицало је и то, али и време је учинило своје – прича Славнић и додаје: - Људи су нас волели, дочекивали су нас на аеродромској писти, грлили чим изађемо из авиона са медаљама на грудима.
Некад било, али и сад се приповеда...Са дистанце од пола века како су ти људи играли и били омиљени у свим срединама бивше Југославије. Без изузетка. Репрезентација је била тачка спајања вишенационалне државе.
ВРХУНАЦ ПОПУЛАРНОСТИ
Врхунцем популарности Славнић сматра:
- Производња мајица са нашим ликовима на њима, можда је то почело баш после те златне медаље. Људи су нас препознавали, осећали смо симпатије на сваком кораку.
ПЕТОРИЦА НАЈТАЛЕНТОВАНИЈИХ СВИХ ВРЕМЕНА
Прилику да Славнића упитамо за 12 најбољих у историји југословенске кошарке нисмо пропустили, људи такве идеалне саставе различитих генерација посебно воле да прочитају. Још кад их легенде састављају:
- Није још време за 12, али рећи ћу ко су петорица најталентованијих играча свих времена – вели Славнић.
Драмска пауза, па:
- Пино Ђерђа, Драган Кићановић, Крешимир Ћосић, Тони Кукоч и Мирза Делибашић.
ЕГЗЕКУТОР
Кад причамо о највећим стрелцима свих времена, Славнић нема дилему:
- Највећи егзекутор је (био) Дражен Далипагић, нико ни пре ни после њега није био тако расан стрелац. Незадржив.
ЈУГОСЛАВИЈА - ШПАНИЈА 78:67
Градска спортска дворана у Барселони. Гледалаца: 9.000. Судије: Ричардсон (САД) и Мекдонау (Канада).
ЈУГОСЛАВИЈА: Славнић 12, Тврдић 6, Шолман 7, Кићановић, Ћосић 23, Маровић 5, Јеловац 8, Јерков, Плећаш 8, Далипагић 9, Кнежевић, Ивковић. Селектор: Мирко Новосел.
ШПАНИЈА: Рамос 5, Бускато 10, Брабендxер 22, Луик 10, Сантиљана 6, Кабрера 8, Руљан 2, Луис Саги-Вела 4, Естрада, Гонзало Саги-Вела. Селектор: Атонио Диаз Мигел
Плави су од старта кренули силовито. Славнић је маестрално организовао игру, Далипагић је неколико пута ефектно закуцао, док је под обручима доминирао Ћосић који ће понети епитет најефикаснијег актера финала и члана идеалне петорке Шампионата.
Наши тадашњи моци су на велики одмор отишли са плус 12, а кад су почетком другог полувремена стигли до предности од 20 поена (51:31), чинило се да више нема неизвесности. Међутим, Шпанци су се тргли и заиграли знатно отреситије, југославенски кошаркаши већ су почели да славе. Шпанија је успела да дође и до минус 8, и то је било све, јер су се Плави уозбиљили и сигурном игром у завршници постали европски прваци.
НАЈЕФИКАСНИЈИ МЕЂУ ПЛАВИМА
Листа стрелаца наше репрезентације на Евробаскету 1973: Ћосић 74 поена, Јеловац 69, Шолман 65, Славнић 57, Далипагић 56, Тврдић 55, Плећаш 42, Кићановић 40...

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.