Jugoslavija pre 50 godina na krovu Evrope: Ko je tada mogao da zna?

Danas je 50 godina od kako je Jugoslavija, tako se ta zemlja tada zvala, osvojila prvu zlatnu medalju na evropskim prvenstvima. Igralo se u Španiji, u Badaloni i Barseloni, Plavi kako su od milja zvali naše reprezentativce, dobili su svih pet mečeva u grupi, u polufinalu Čehoslovačku, a u finalu i domaćina.

Tada su u državnom timu debitovali Zoran Slavnić, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović i Željko Jerkov, četvorka koja će potom obeležiti generaciju zlatnih dečaka, kao njena okosnica... Prvi put su na velikim takmičenjima bili i Milun Marović i Dragi Ivković iz šampionskog Radničkog. Debitovao je i selektor Mirko Novosel, imao je 35 godina...

Dočekali su ih svetski šampioni iz Ljubljane 1970, Krešimir Ćosić, Rato Tvrdić, Nikola Plećaš, Vinko Jelovac, Damir Šolman, plus gorostasni Žarko Knežević. Dragan Kapičić je bio povređen, inače bi bi u tom timu.

Novosel je time praktično izvršio smenu generacija, izostanak medalje na Olimpijskim igrama 1972. označen je kao neuspeh i Ranko Žeravica je prepustio kormilo treneru juniorske reprezentacije koja je osvojila evropski šampionat u Zadru 1972.

Sinteza iskusnih i mladih donela je dominaciju Jugoslaviji, docnije priključenjem Mirze Delibašića i Rajka Žižića, Novosel je zaokružio selekciju, dopuna će biti zlatni juniori Bogdana Tanjevića, Ratko Radovanović, Andro Knego, Branko Skroče i Mihovil Nakić, kao i mlađi Peter Vilfan, povremeno i Žarko Varajić. To će faktički biti reprezentacija Jugoslavije koja će uz manje izmene osvajati medalje na velikim takmičenjima sve do 1983. U međuvremenu i olimpijsko zlato u Moskvi 1980.

Nukleus je dakle začet 1973. u Španiji. Legendarni Zoran Slavnić se tih dana seća ovih dana sa distance od 50 godina:

- Počinjali su utakmice oni iskusniji, najčešće Tvrdić, Plećaš, Šolman, Ćosić i Jelovac. Mi, novajlije smo ulazili kasnije. Naoštrili smo se bili na Sovjete, ali su ih Španci pobedili, tako da nam se želja nije ispunila. Uzgred, nismo imali ništa protiv.

Promena selektora donela je drugačiju selekciju, Slavnić novi pristup smatra totalnim zaokretom:

- Niko tada nije ni sanjao da će Mirko Novosel biti naš najbolji trener, nisam rekao i najuspešniji. Njegov prethodnik Žeravica nikako nije uspevao da pronađe dobitnu formulu protiv Sovjeta, možda i zato što je hteo da ih pobedi njihovim oružjem. Novosel je promenio stil i u narednih 12 utakmica na velikim takmičenjima protiv Sovjeta mi smo 11 puta pobedili i razbili kompleks koji smo imali decenijama pre toga.

Izdvaja:

- Kvartet Kićanović-Dalipagić-Jerkov i moja malenkost, plus Ćosić i Delibašić će biti osovina državnog tima godinama. Ko je tad mogao da pretpostavi da će tandem Kića-Praja biti možda i najbolji tandem u amaterskoj košarci. O sebi neću, neka kažu drugi ako se sete – kaže vitalni - 26. oktobra mu je rođendan, 74-godišnji Slavnić, reprezentativac 179 puta, jedan od najboljih košarkaša u istoriji ove zemlje.

A šta je ostalo od sećanja na Španiju 1973:

- Gubili smo protiv Bugara 10 razlike, protiv Italijana smo igrali produžetak, bili su jaki sa Meneginom, dobili smo sve u grupi. Čehoslovačku smo razneli u polufinalu, a u finalu protiv domaćina bilo je veselo veče, kao i uvek kada smo igrali.

Mnogi iz te sjajne ekipe koja je Jugoslaviji donela prvo zlato sa evropskih prvenstava - osvojeno je još 1975. u Beogradu, pa 1977. u Liježu, 1989. u Zagrebu, 1991. u Rimu, 1995. u Atini, 1997. u Barseloni i 2001. u Turskoj – nisu više među nama.

Stub državnog tima, nenadmašni Zadranin Krešimir Ćosić, koji je spajao različite generacije, preminuo je 1995, doktor geologije Milun Marović, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Libiji 2009, div OKK Beograda Žarko Knežević, vitez od Zete, napustio nas je 2020, legendarno krilo Jugoplastike, gospodin u patikama Damir Šolman otišao je u maju, a selektor Mirko Novosel, preteča modernih menadžera, otac Cibone, u julu ove godine. Branislav Rajačić Rajče, Novoselov pomoćnik, najduže trener OKK Beograda i Partizana, kao i koordinator raznih nacionalnih selekcija preminuo je još 1992...

- Viđali smo se na raznim skupovima...Nekada smo bili dobro društvo, nismo obraćali pažnju ko je koje vere i nacije, kasnije smo živeli u različitim državama... Uticalo je i to, ali i vreme je učinilo svoje – priča Slavnić i dodaje: - Ljudi su nas voleli, dočekivali su nas na aerodromskoj pisti, grlili čim izađemo iz aviona sa medaljama na grudima.

Nekad bilo, ali i sad se pripoveda...Sa distance od pola veka kako su ti ljudi igrali i bili omiljeni u svim sredinama bivše Jugoslavije. Bez izuzetka. Reprezentacija je bila tačka spajanja višenacionalne države.