Трајковић: Поклон сам добио у Арени

Вечерас ће Жељко Трајковић обележити 57. рођендан у присуству супруге Драгане и сина Бориса и великог броја пријатеља. Две деценије у РСС, последњих 15 година председник, живот је посветио најтрофејнијем српском олимпијском спорту.

- Октобар је, а поклони су стигли у септембру - насмејао се први човек српског рвања. - Златна и четири бронзане медаље са Светског првенства у Београду, гарниране са три олимпијске визе за Игре у Паризу, има ли лепшег поклона.

Пре почетка СП за Журнал сте изјавили да би две олимпијске визе, уз једну, две медаље, био успех?

- Увек желим да останемо у континуитету освајања одличја. Рекао сам и да свако од бораца, ко изађе на струњачу, жели медаљу и може да је освоји. Стеван Мићић је постао светски шампион, Хетик Цаболов, Мате Немеш, Али Арсалан и Георгиј Тибилов били су трећи, прва тројица су се изборила за Игре у Паризу, то је подвиг. Кад повежемо и прошло Светско, освојено је 10 медаља, пет златних, то нико на два шампионата планете у другим спортовима, није остварио, ни приближно.

Кад се поредимо са другим земљама...

- Далеко смо испред, годинама растемо и не могу да нас достигну, не само из региона. Немамо базу као друге, немерљиво веће земље, али знамо да радимо, да препознамо квалитет, да избрусимо дијаманте до светских висина. То препознају сви и неки покушавају да пресликају на своје услове. Кад за некога постанеш узор и нека врста звезде водиље, кад би желели да буду као ти, онда знаш да си успео и на врху.

Све се одлично рефлектује на домаћој рвачкој сцени?

- Од златне олимпијске медаље Давора Штефанека из Рија 2016, расте број деце по клубовима, да не говорим колико је порасла масовност у последњих неколико година. Добили смо много на квалитету код млађег узраста. Треба само погледати последњи сениорски Куп, на којем су преовладали млађи рвачи, или пре непун месец одржано јуниорско првенство. Пуцало је од квалитета, напредак је огроман и имамо будућност.

И девојке освајају одличја?

- Још смо у зачетку, али веома добром. Имају услове за припреме, спарингују са иностраним такмичаркама. Њихово време долази. За њих је Светско у Арени било одлично за стицање искуства, биле су најмлађи тим.

Да је Зураби Датунашвили био спреман, да је Тибилов био у категорији до 60 кг, имали бисмо још две олимпијске норме?

- Зура је имао захтевну хирушку интервенцију, а што се Тибилова тиче, чекали смо до последњег дана, али одговор, односно, сагласност од Олимпијском комитета Русије нисмо добили. Тиби, како га зовемо, спремао се за 60 килограма, регулисао тежину, а наступио у 63. Сјајан је момак, феноменалан борац. У априлу је био трећи на европском, сад на светском, а тек је на почетку.

Ненад Лаловић, председник Светске рвачке федерације у интервју за Журнал изјавио је да руски ОК ћути, да на то нису навикли и да ће МОК морати да реагује, не само због Тибилова?

- Верујем да ће Тибилов добити шансу на квалификационим олимпијским турнирима. Европски ће се одржати крајем марта у Азербејџану, светски маја у Истанбулу. Са првог ће норму за Игре изборити финалисти, са другог ће прва тројица бити учесници Олимпијских игара.

Кандидати за Игре су и Виктор Немеш и Михаил Каџаја?

- Миша је био учесник у Токију. Похвалио сам га после пораза у Арени у четврфиналу меча против Литванца Миндаугаса Венкаитиса, којег је победио на европском. У предходном мечу се повредио, пукао му је мишић и једва је стајао на ногама, а изашао је на струњачу да се бори. Пре тога имао је три беспрекорна меча и био у налету. На трибинама се није знало да има проблема. Годину је почео трећим место на Европском првенству у Загребу, тамо је Виктор Немеш био други. Они су, уз Тибилова, наде за пласман на Олимпијске игре.

Поред честитки за одличне резултате, добили сте нова признања за сјајну организацију СП?

- Нема земље учеснице, нити високих светских рвачких функционера, који нам нису честитали. Било је прошле године сјајно, а сад су ми говорили да је било изнад и на феноменалном нивоу. Ми смо добри домаћини, Београд је диван и отворен град, Србија земља добрих људи. Нико није имао ништа против кад су нам доделили да два пута за редом будемо домаћини шампионата. Такмичили су се из 103 земље, 941 такмичар, акредитовано је 2.250 учесника, то су рекорди.

Сарадници и гости из иностранства истакли су да сте изнели главни терет?

- У послу дајем целог себе, а организовати овако велико такмичење је изузетно тешко. Сан није долазио, размењивали смо поруке иза поноћи, анализирали минули дан, све у циљу да нешто не промакне. Било нас је близу 300, почели смо фебруара и испланирали и најмању ситницу. Хвала сарадницима, хвала клубовима, хвала свима који су помогли. Највећа захвалност иде на адресу државе Србије, на Владу, Министарство спорта, Олимпијски комитет. У последњој деценији нисмо имали већу подршку и већа улагања у спорт. Први пут имамо услове за рад на највишем нивоу. На томе смо бескрајно захвални и узвраћамо кроз резултате.

Кад се у Арени спустила завеса, били смо присутни кад сте загрлили најближе сараднике и рекли, „А, сад Париз”?

- Сад је комплетан фокус на Олимпијским играма. Припреме почињемо почетком децембра.

Шта да очекујемо у Граду светлости?

- Да сачекамо квалификационе турнире, имаћемо више од три борца и да нападнемо две медаље, било би одлично.

Да наредни поклон за рођендан буде олимпијска медаља?

- Пуно хвала, нико не би био срећнији - осмехом је завршио разговор Жељко Трајковић.