Trajković: Poklon sam dobio u Areni

Večeras će Željko Trajković obeležiti 57. rođendan u prisustvu supruge Dragane i sina Borisa i velikog broja prijatelja. Dve decenije u RSS, poslednjih 15 godina predsednik, život je posvetio najtrofejnijem srpskom olimpijskom sportu.

- Oktobar je, a pokloni su stigli u septembru - nasmejao se prvi čovek srpskog rvanja. - Zlatna i četiri bronzane medalje sa Svetskog prvenstva u Beogradu, garnirane sa tri olimpijske vize za Igre u Parizu, ima li lepšeg poklona.

Pre početka SP za Žurnal ste izjavili da bi dve olimpijske vize, uz jednu, dve medalje, bio uspeh?

- Uvek želim da ostanemo u kontinuitetu osvajanja odličja. Rekao sam i da svako od boraca, ko izađe na strunjaču, želi medalju i može da je osvoji. Stevan Mićić je postao svetski šampion, Hetik Cabolov, Mate Nemeš, Ali Arsalan i Georgij Tibilov bili su treći, prva trojica su se izborila za Igre u Parizu, to je podvig. Kad povežemo i prošlo Svetsko, osvojeno je 10 medalja, pet zlatnih, to niko na dva šampionata planete u drugim sportovima, nije ostvario, ni približno.

Kad se poredimo sa drugim zemljama...

- Daleko smo ispred, godinama rastemo i ne mogu da nas dostignu, ne samo iz regiona. Nemamo bazu kao druge, nemerljivo veće zemlje, ali znamo da radimo, da prepoznamo kvalitet, da izbrusimo dijamante do svetskih visina. To prepoznaju svi i neki pokušavaju da preslikaju na svoje uslove. Kad za nekoga postaneš uzor i neka vrsta zvezde vodilje, kad bi želeli da budu kao ti, onda znaš da si uspeo i na vrhu.

Sve se odlično reflektuje na domaćoj rvačkoj sceni?

- Od zlatne olimpijske medalje Davora Štefaneka iz Rija 2016, raste broj dece po klubovima, da ne govorim koliko je porasla masovnost u poslednjih nekoliko godina. Dobili smo mnogo na kvalitetu kod mlađeg uzrasta. Treba samo pogledati poslednji seniorski Kup, na kojem su preovladali mlađi rvači, ili pre nepun mesec održano juniorsko prvenstvo. Pucalo je od kvaliteta, napredak je ogroman i imamo budućnost.

I devojke osvajaju odličja?

- Još smo u začetku, ali veoma dobrom. Imaju uslove za pripreme, sparinguju sa inostranim takmičarkama. Njihovo vreme dolazi. Za njih je Svetsko u Areni bilo odlično za sticanje iskustva, bile su najmlađi tim.

Da je Zurabi Datunašvili bio spreman, da je Tibilov bio u kategoriji do 60 kg, imali bismo još dve olimpijske norme?

- Zura je imao zahtevnu hirušku intervenciju, a što se Tibilova tiče, čekali smo do poslednjeg dana, ali odgovor, odnosno, saglasnost od Olimpijskom komiteta Rusije nismo dobili. Tibi, kako ga zovemo, spremao se za 60 kilograma, regulisao težinu, a nastupio u 63. Sjajan je momak, fenomenalan borac. U aprilu je bio treći na evropskom, sad na svetskom, a tek je na početku.

Nenad Lalović, predsednik Svetske rvačke federacije u intervju za Žurnal izjavio je da ruski OK ćuti, da na to nisu navikli i da će MOK morati da reaguje, ne samo zbog Tibilova?

- Verujem da će Tibilov dobiti šansu na kvalifikacionim olimpijskim turnirima. Evropski će se održati krajem marta u Azerbejdžanu, svetski maja u Istanbulu. Sa prvog će normu za Igre izboriti finalisti, sa drugog će prva trojica biti učesnici Olimpijskih igara.

Kandidati za Igre su i Viktor Nemeš i Mihail Kadžaja?

- Miša je bio učesnik u Tokiju. Pohvalio sam ga posle poraza u Areni u četvrfinalu meča protiv Litvanca Mindaugasa Venkaitisa, kojeg je pobedio na evropskom. U predhodnom meču se povredio, pukao mu je mišić i jedva je stajao na nogama, a izašao je na strunjaču da se bori. Pre toga imao je tri besprekorna meča i bio u naletu. Na tribinama se nije znalo da ima problema. Godinu je počeo trećim mesto na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, tamo je Viktor Nemeš bio drugi. Oni su, uz Tibilova, nade za plasman na Olimpijske igre.

Pored čestitki za odlične rezultate, dobili ste nova priznanja za sjajnu organizaciju SP?

- Nema zemlje učesnice, niti visokih svetskih rvačkih funkcionera, koji nam nisu čestitali. Bilo je prošle godine sjajno, a sad su mi govorili da je bilo iznad i na fenomenalnom nivou. Mi smo dobri domaćini, Beograd je divan i otvoren grad, Srbija zemlja dobrih ljudi. Niko nije imao ništa protiv kad su nam dodelili da dva puta za redom budemo domaćini šampionata. Takmičili su se iz 103 zemlje, 941 takmičar, akreditovano je 2.250 učesnika, to su rekordi.

Saradnici i gosti iz inostranstva istakli su da ste izneli glavni teret?

- U poslu dajem celog sebe, a organizovati ovako veliko takmičenje je izuzetno teško. San nije dolazio, razmenjivali smo poruke iza ponoći, analizirali minuli dan, sve u cilju da nešto ne promakne. Bilo nas je blizu 300, počeli smo februara i isplanirali i najmanju sitnicu. Hvala saradnicima, hvala klubovima, hvala svima koji su pomogli. Najveća zahvalnost ide na adresu države Srbije, na Vladu, Ministarstvo sporta, Olimpijski komitet. U poslednjoj deceniji nismo imali veću podršku i veća ulaganja u sport. Prvi put imamo uslove za rad na najvišem nivou. Na tome smo beskrajno zahvalni i uzvraćamo kroz rezultate.

Kad se u Areni spustila zavesa, bili smo prisutni kad ste zagrlili najbliže saradnike i rekli, „A, sad Pariz”?

- Sad je kompletan fokus na Olimpijskim igrama. Pripreme počinjemo početkom decembra.

Šta da očekujemo u Gradu svetlosti?

- Da sačekamo kvalifikacione turnire, imaćemo više od tri borca i da napadnemo dve medalje, bilo bi odlično.

Da naredni poklon za rođendan bude olimpijska medalja?

- Puno hvala, niko ne bi bio srećniji - osmehom je završio razgovor Željko Trajković.