Испоставило се да је теже од очекиваног Црвена звезда дошла до победе на гостовању Радничком из Крагујевца. Уписали су црвено-бели други тријумф у гостима ове сезоне и то је добра ствар. Лоша је што су примили три гола од претпоследње екипе на табели.
Поново српски шампион није блистао, али су у овом моменту важне само победе. Барак Бахар, сада већ по обичају, поново је променио формацију и прешао са четири на три играча у последњој линији, али је недостајало агресивности. То се најбоље види код другог гола Крагујевчана, када је Вижђи шутирао неометано у шеснаестерцу, лопта је дошла до Чинедуа, а он је мирно сместио лопту у мрежу. Управо је овај гол синдром недовољне агресије црвено-белих у одбрани. Тотални је апсурд да је Црвена звезда примила исти број голова и од Манчестер ситија, шампиона Европе и од Радничког из Крагујевца, који ће се, по свему судећи борити за опстанак у Супер лиги ове сезоне.
Трио у последњој линији су чинили Ђига, Драговић и Мијаиловић, међутим, опет је било пропуста. Главни проблем Црвене звезде у одбрани је недостатак агресивности у последњој линији. Прелако су допуштали играчима Радничког да шутирају ка голу Омрија Глазера. Ако се и узме у обзир да је први гол Крагујевчана луцидност Глушчевића, онда други и трећи дефинитивно иду на душу одбране Црвене звезде.
Без обзира колико странаца и нових играча доводио клуб из Љутице Богдана, када је тешко, увек се појави Мирко Иванић и „извуче“ црвено-беле индивидуалним квалитетом. Поново је показао да поседује огроман квалитет и да га само повреде удаљавају од константности. Да ли је лепши био први гол, који је некадашњи црногорски репрезентативац постигао као на малом фудбалу, или други, пројектил у рашље, тешко је проценити, али су оба била од велике важности за самопоуздање црвено-белих.
Поред маестралног Иванића, „прорадио“ је и Питер Олањинка. Нигеријац је коначно затресао мрежу, први пут после 11. августа и гостовања Младости у Лучанима. Потребни су голови Олањинке Црвеној звезди, а ово би могла да буде добра увертира помало заборављеног нападача да врати место у стартних једанаест српског шампиона.
Уз тандем који је постигао сва четири гола за госте, истакао се поново Владимир Лучић, који у последње време много доприноси конкретности Звездиног напада и не би чудило, ако би се усталио међу стартних једанаест црвено-белих. Поливалентан је играч и покрива више позиција на терену, а нешто слабије партије Стефана Митровића би млади Лучић могао да искористи. Нешто што није било очекивано је повратак Гелора Канге у први тим. Габонац је добио 90 минута и није одиграо лоше.
Главни проблем црвено-белих је, још увек, недостатак идентитета. Када је почело првенство, јасно се знало ко је у стартних једанаест српског шампиона. Сада, после низа појачања у последњем тренутку, потпуно се погубила формација и тактика српског шампиона. Поново следи репрезентативна пауза и ово ће бити прилика, можда и последња пре него што буде касно, да Барак Бахар пронађе идеалан тим и формацију у којој ће играти.
САМО КАТАИ БОЉИ ОД МИРКА
Мирко Иванић је још једном показао да је један од носилаца игре Црвене звезде. У дресу црвено-белих је дебитовао још за време Владан Милојевића, а после њега опстао је са још три стратега који су се мењали - Дејаном Станковићем, Милошем Милојевићем и Бараком Бахаром.
Иванић је са нова два гола против Радничког дошао до цифре од 76 у дресу најтрофејнијег српског клуба. Од некадашњег црногорског репрезентативца је само Александар Катаи више пута погађао мрежу када су активни фудбалери Црвене звезде у питању, а постигао их је тачно 100.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
