Ispostavilo se da je teže od očekivanog Crvena zvezda došla do pobede na gostovanju Radničkom iz Kragujevca. Upisali su crveno-beli drugi trijumf u gostima ove sezone i to je dobra stvar. Loša je što su primili tri gola od pretposlednje ekipe na tabeli.
Ponovo srpski šampion nije blistao, ali su u ovom momentu važne samo pobede. Barak Bahar, sada već po običaju, ponovo je promenio formaciju i prešao sa četiri na tri igrača u poslednjoj liniji, ali je nedostajalo agresivnosti. To se najbolje vidi kod drugog gola Kragujevčana, kada je Vižđi šutirao neometano u šesnaestercu, lopta je došla do Činedua, a on je mirno smestio loptu u mrežu. Upravo je ovaj gol sindrom nedovoljne agresije crveno-belih u odbrani. Totalni je apsurd da je Crvena zvezda primila isti broj golova i od Mančester sitija, šampiona Evrope i od Radničkog iz Kragujevca, koji će se, po svemu sudeći boriti za opstanak u Super ligi ove sezone.
Trio u poslednjoj liniji su činili Điga, Dragović i Mijailović, međutim, opet je bilo propusta. Glavni problem Crvene zvezde u odbrani je nedostatak agresivnosti u poslednjoj liniji. Prelako su dopuštali igračima Radničkog da šutiraju ka golu Omrija Glazera. Ako se i uzme u obzir da je prvi gol Kragujevčana lucidnost Gluščevića, onda drugi i treći definitivno idu na dušu odbrane Crvene zvezde.
Bez obzira koliko stranaca i novih igrača dovodio klub iz Ljutice Bogdana, kada je teško, uvek se pojavi Mirko Ivanić i „izvuče“ crveno-bele individualnim kvalitetom. Ponovo je pokazao da poseduje ogroman kvalitet i da ga samo povrede udaljavaju od konstantnosti. Da li je lepši bio prvi gol, koji je nekadašnji crnogorski reprezentativac postigao kao na malom fudbalu, ili drugi, projektil u rašlje, teško je proceniti, ali su oba bila od velike važnosti za samopouzdanje crveno-belih.
Pored maestralnog Ivanića, „proradio“ je i Piter Olanjinka. Nigerijac je konačno zatresao mrežu, prvi put posle 11. avgusta i gostovanja Mladosti u Lučanima. Potrebni su golovi Olanjinke Crvenoj zvezdi, a ovo bi mogla da bude dobra uvertira pomalo zaboravljenog napadača da vrati mesto u startnih jedanaest srpskog šampiona.
Uz tandem koji je postigao sva četiri gola za goste, istakao se ponovo Vladimir Lučić, koji u poslednje vreme mnogo doprinosi konkretnosti Zvezdinog napada i ne bi čudilo, ako bi se ustalio među startnih jedanaest crveno-belih. Polivalentan je igrač i pokriva više pozicija na terenu, a nešto slabije partije Stefana Mitrovića bi mladi Lučić mogao da iskoristi. Nešto što nije bilo očekivano je povratak Gelora Kange u prvi tim. Gabonac je dobio 90 minuta i nije odigrao loše.
Glavni problem crveno-belih je, još uvek, nedostatak identiteta. Kada je počelo prvenstvo, jasno se znalo ko je u startnih jedanaest srpskog šampiona. Sada, posle niza pojačanja u poslednjem trenutku, potpuno se pogubila formacija i taktika srpskog šampiona. Ponovo sledi reprezentativna pauza i ovo će biti prilika, možda i poslednja pre nego što bude kasno, da Barak Bahar pronađe idealan tim i formaciju u kojoj će igrati.
SAMO KATAI BOLjI OD MIRKA
Mirko Ivanić je još jednom pokazao da je jedan od nosilaca igre Crvene zvezde. U dresu crveno-belih je debitovao još za vreme Vladan Milojevića, a posle njega opstao je sa još tri stratega koji su se menjali - Dejanom Stankovićem, Milošem Milojevićem i Barakom Baharom.
Ivanić je sa nova dva gola protiv Radničkog došao do cifre od 76 u dresu najtrofejnijeg srpskog kluba. Od nekadašnjeg crnogorskog reprezentativca je samo Aleksandar Katai više puta pogađao mrežu kada su aktivni fudbaleri Crvene zvezde u pitanju, a postigao ih je tačno 100.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
