Ин Бом Хван (27), репрезентативац Јужне Кореје и најскупље појачање Црвене звезде у историји после неколико утакмица “купио” је домаће навијаче. Реми са Јанг бојсом, Хвангу је пао веома тешко што се могло видети и у микс зони кад је више пута поновио да ће у наредном периоду учинити све да са саиграчима обрадује присталице.
У међувремену први пут од доласка у Србију, Хванг је отворено говорио како је стигао у Љутице Богдана, а душу је отворио у “интернет дневнику”.
- Током предсезоне напустио сам Грчку и вратио се кући. Не могу још да улазим у детаље, али дефинитивно одлука није донета без разлога. Није било лако, али не жалим због избора. Желео бих да кажем да ми је жао и да сам захвалан навијачима који су бринули за моју будућност. Питам се да ли ћу до краја моћи да испричам ову причу кад једног дана будем скинуо копачке и завршио каријеру. Тренирао сам без престанка, у теретани, апартману, трчао сам поред реке близу куће. Осећао сам да индивидуални тренинзи нису довољни да бих остао у форми. Био ми је потребан прави фудбалски тренинг. Није било лако закупити игралиште у некој метрополи – почео је причу Ин Бом Хван.
Објашњава потом репрезентативац Јужне Кореје,како је одржавао форму.
- На срећу нашли смо терен у Асану, то је провинција Јужни Чунчеонг. Направио сам тим од пријатеља из јуниорских дана који сада имају друге послове. Са друге стране били су омладинци Даејона. Пријатељи су знали у каквој сам ситуацији. Иако су престали да играју фудбал трчали су преко максимума, само да бих имао добру симулацију. Није им сметала ни киша. Много људи ми је помогло духовно и на сваки други начин. Никад им то нећу заборавити.
Иако је прелазни рок у најјачим европским лигама приведен крају, Хванг није имао клуб.
- Четири дана пре краја прелазног рока схватили смо да би било боље да се преселимо у Европу и тамо пратимо ситуацију. На крају, разговарали смо са три клуба. Преговори са два су се добро развијали, напредовали. Одсео сам у Минхену како бих у хотелској теретани наставио да радим. Преговори нису били лак задатак. Осећао сам да се неће све завршити до 1. септембра. Али од два клуба која су показала интерес, одлучили смо се за онај који је показао да ме више жели.
Не наводи Хванг са којим је клубом разговарао, већ само да је имао спремну карту из Минхена.
- Имао сам договор са тим клубом. Купили су ми авионску карту. Међутим, пре него што сам се чекирао и укрцао у авион добио сам позив од агента. Рекао ми је да пропустим авион, јер су се неке ствари у преговорима са тим клубом промениле. Било ме је срамота. Рекао сам себи да ће све бити у реду, јер је за неколико сати био још један лет за град мог будућег клуба. Међутим, проблем није решен. На крају сам пропустио оба лета, а трансфер пијаца је завршена у већини европских земаља. Осам сати колико сам чекао на минхенском аеродрому било је узалуд потрошено време. Нисам имао избора него да се вратим у хотел. Наредног дана сам се осећао празно, али сам морао да одем у Кардиф где су ме чекале обавезе у репрезентацији.
Судбина је одредила да Хванг ипак заигра у великану.
- Кад се прелазни рок завршио, Звезда је кренула у акцију. Запазио сам одмах велику искреност руководства Црвене звезде. Они су за мене дали рекордну суму када је у питању српски фудбал. То је доказ озбиљне вере. Уздајући се у искреност руководства клуба одлучио сам да постанем Звездин играч. Да, сада ви очекујете да кажем како је то изнуђена одлука, јер нисам имао избора. Рећи ћу нешто друго: место где сада играм је престижан клуб у источној Европи, вероватно највећи. Освојио је Лигу шампиона 1991. године. Моје срце је било гануто, јер су ми помогли када сам био очајан – објаснио је Хванг.
ПОРАЗ НА ДЕБИЈУ И СУСРЕТ СА РОДРИЈЕМ
За сад Хвангу су најупечатљивији дуел са Манчестер ситијем у Лиги шампиона, односно Чукаричким у Супер лиги.
- На мом дебију изгубили смо од тима нижег рејтинга. Нисмо имали времена да се кајемо, јер смо за неколико дана играли против Манчестер Ситија. Тамо смо дали први гол, али смо у другом полувремену примили три. Сви играчи Ситија су били сјајни, али један фудбалер ме је посебно одушевио. До сада за мене је најбољи задњи везни на свету био Каземиро. Међутим, Родри ме је убедио у супротно. Меки и флексибилни покрети нису се могли очекивати од играча такве грађе. Могао сам из прве руке да искусим оно што сам сматрао својим предностима: способност да брзо проценим ситуацију и одиграм са лоптом. Осећао сам зашто је Родри светска класа. Он је урадио све да мој фудбал учиним зрелијим – закључио је Хванг.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.