Ас Лала: Гледали смо у пехар и рекли, заслужили смо га

Изашли су „клинци“ Војводине на терен, голобради, са најстаријим у постави Андрејем Рудићем, који има „чак“ 24 године. Једини искусни капитен Жарко Кисић, обавио је на почетку утакмице официјелни део посла, потписао се, поздравио се са колегом али у црно-белом Милијом Мрдаком, судијама и... Даље целу причу препустио управо млађарији Војводине, новог-старог освајача Суперкупа, 5. по реду и рекордног, колико има и Црвена звезда.

Невероватно је како су црвено-бели из Српске Атине одиграли дуел против Партизана, власника до јуче триплете, од првог минута. Притисак, није постојао, страх – непозната реч, али храброст, да у великој мери и жеља за доказивањем.

Један из плејаде младих, заменик капитена, момак из Горњег Милановца, та „осмица“ Андреј Рудић, о пехару, улози фаворита и младој Воши, путу из Милановца и једном дежа вију да су на истом месту после девет година Ђорђе Ђурић, спортски директор, тренер Марко Наранчић и он.

У разговору за Спортски журнал оголио је душу. И то јако поносно.

И младост узе пехар, клинци рекло би се?

- Ето, одиграше клинци, али клинци који су били спремни за велике изазове као што је Партизан. Не могу да кажем да је исти као прошле године, али је и даље добар са капитеном Мрдаком, искусним Бјелицом, Тадић је такође ту...Преовладала је наша жеља, храброст. Мислим да је то стварно изашло на видело, баш смо се добро показали – смеје се Андреј, а у гласу се чује промуклост.

- Певало се, славило али мало, имамо нове обавезе.

Нисте се уплашили ни ривала, ни изгубљеног сета после вођства 2:0 да може да оде у тај-брејк можда победа и на другу страну?

- Ми старији играчи (смех) смо и после првог и другог сета говорили млађима да није крај. Треба да се освоји још један сет, ту је и тренер Наранчић, помоћник Гавранчић, помогли су, бодрили су нас, спуштали на земљу да не полетимо. Ништа није готово и само да наставимо храбро, да ћемо брзо да завршимо у нашу корист. Није било лако после 2:0 остати концентрисан, желиш да закључиш меч, има још да се игра. Ачи успели смо на крају да склопимо коцкице како треба.

Шта сте рекли Ви, играчи, тренер када сте изгубили трећи сет, јер Партизан је екипа која никад не одустаје, посластица су им пет сетова које обично окрећу у своју корист?

- Видело се управо неискуство у том периоду, мало смо пали, али већ у наредном, како смо ушли у меч, тако смо и њему приступили. Издигли смо се.

И која је била кључна реченица?

- Дошли смо на страну где је био пехар, медаље, златне. Рекао сам момцима, треба да играмо за ово, да заслужујемо и то је једини циљ. А тактика, иста да буде и то је све. Није било философије.

Може ли овако и до осталих трофеја?

- Слушао сам баш изјаву тренера Бојана Јанића који је одлично одговорио на ово питање. Јако смо млада екипа, имаћемо доста успона али и падова током сезоне што је и логично. Сад, потрудићемо се да подигнемо још више форму, да падови буду мањи, или ако их буде, да буду кратки.

Дакле, без обећања и помпезних најава освајања круна?

- Не могу ништа да обећавам као прошлих сезона. Има екипа које су и даље квалитетније. А да ли имају више жеље од нас, то ћемо да видимо. Волео бих да управо та жеља надвлада, и да баш као и у Суперкупу, одиграмо и против Крагујевца, Црвене звезде... јаких екипа.

Преко ноћи сте „оматорили“ али са пехаром у рукама?

- Не могу  још да схватим. Јако чудна улога са 24 године, као други најстарији у екипи а годинама сам био најмлађи. Нагло је дошло. Али било би ми драго да баш као што сам освајао као најмлађи, сада освајам и као један од најматоријих у тиму.

Какве су биле реакције челника, управе клуба?

- Много значи клубу, не толико пехар, први је у сезони, можда као ветар у леђа, сећате се како је било Партизану минуле сезоне. Баш као добар замајац. Више им значи што смо одиграли храбро, показали велику жељу. Што виде како деца расту, а конкретно мене прате од 16. године. Права школа Војводине – насмејао се популарни „Рудо бре“, који је рекао да нема времена много за прославу, јер већ у недељу следи суперлигашка утакмица против Младог радника.