Савић и Јоветић црногорски драгуљи из Хумске

Чак 15 репрезентативаца Црне Горе који су играли или су били позивани у државни тим у овом квалификационом циклусу, били су чланови или су још у клубовима из Србије. Највише је некадашњих адута Партизана – осморица, у Црвеној звезди су била петорица, Војводини двојица и по један у Вождовцу и Раду.

Најпознатнији и најбољи био је, наравно, Стеван Јоветић. Капитен Соколова, члан државног тима од прве утакмице Црногораца 2007. против Мађарске, школован је и блистао у Партизану. После сјајне сезоне 2007/08. и освојене дупле круне Јоветић је наставио каријеру у Фјорентини. Једини је или један од малобројних играча са простора некадашње Југославије да је био у свим лигама петице (Енглеска, Италија, Француска, Немачка, Шпанија) и у свакој постизао бар по гол. Звучна су имена свих Стеванових клубова у иностранству (Манчестер сити, Фјорентина, Монако, Херта, Севиља). Сада је у Олимпијакосу и недавно је играо против ТСЦ-а у Лиги Европе.

Стефан Савић је такође, Партизанов ђак. Почео је у БСК-у из Борче и као клинац се преселио у Хумску, тачније у „Земунело”. Фантастичан деби у Лиги шампиона 2010. на утакмици против Шахјтора у Доњецку био је Савићева улазница за јаче лиге. Лета 2011. прешао је у Манчестер сити, затим је у размени Грађана и Фјорентине стигао у Фиренцу као замена за Матију Настасића. Најбољи утисак оставио је тамо где и сад игра – у Атлетико Мадриду. Почео је већ девету сезону за Јорганџије, све под командом Дијега Симеонеа.

Марко Јанковић играо је у Партизану дуже од успешнијих репрезентативних другова. Офанзивац се афирмисао међу црно-белима, пре тога је био у ОФК Београду. Тренутно је у Карабагу, пре тога је носио дресове СПАЛ-а, Кротонеа и Хапоел Тел Авива.

Уроша Ђурђевића због жутих картона синоћ није било у саставу Црне Горе. Нападач је оставио завидан траг не само у Партизану са којим је освојио дуплу круну 2017. и претходно у Раду, већ и у млађим репрезентативним селекцијама Србије. Био је шампион Европе са омладинцима 2013. у Литванији, играо је касније и за млади државни тим Србије. Само је једном добио позив селектора Орлова, Славољуба Муслина за гостовање у Грузији 2017, али није улазио у игри па је касније прихватио позив Соколова.

Александар Шћекић за октобарску акцију није добио позив, али се такође афирмисао у редовима Парног ваљка. Исто важи и за Небојшу Косовића. Жарко Томашевић је одређени период провео у Хумској, међутим, у Партизану није одиграо ниједну такмичарску утакмицу.

Игор Вујачић је синоћ изостао из састава селектора Миодрага Радуловића због повреде. Борбени штопер до летос је носио црно-бели дрес, сад је у Рубину.

Некадашње звездаше предводи Никола Крстовић. Сјајне игре у Лећеу избациле су га у први план ове јесени, у целом циклусу квалификација је први шпиц Соколова. Крстовић је ретко добијао шансу међу црвено-белима. Остао је упамћен његов сукоб са голманом Партизана Владимиром Стојковићем у пенал серији у финалу купа 2021.

Далеко већи траг на Маракани од шпица репрезентације Црне Горе оставио је Марко Вешовић. За Звезду је играо четири сезоне. Оставио је затим траг у Торину, Ријеци, Специји, Легији и Карабагу.

Владимир Јововић је у нашем најтрофејнијем клубу био у другом плану. Калио се у ОФК Београду и Напретку и Спартаку, сад је у Јаблонецу после кратког повратка у Сутјесци.

Вукан Савићевић је много обећавао на Маракани још од млађих категорија, на крају је отишао после 51 утакмице и шест голова. Најбоље игре пружао је у Словану, тренутно је у Гиресуну, носио је још дресове Висле и Самсуна.

Лазар Царевић је први голман Војводине, али позиве у репрезентацију не добија од летос због ношења рукавица са заставом Србије. Бранио је за Барселону Б, одакле је дошао у Нови Сад.

Андрија Радуловић је од летос у Војводини. Прошао је Омладинску школу Црвене звезде, био је позајмљен Графичару и Раднику.

Адам Марушић је на суперлигашкој сцени блистао у Вождовцу, претходно је прошао Партизанову школу.  Десни спољни је одатле отишао 2014. у Кортрајк, Остенде и Лацио.

Никола Шипчић је каријеру почео у ФАП-у из родног Прибоја, потом је играо за млађе селекције ОФК Београда, најдуже за први тим Рада, иако је био позајмљен ОФК Жаркову.