Највећи спортски подвиг 20. века. Овако су у многим анализама назвали скок удаљ Роберта Боба Бимона од 8,90 метара остварен пре тачно 55 година на Олимпијским играма у Мексико Ситију. У историју је ушао датум – 18. октобар 1968. године. Померио је тада за невероватних 55 центиметара светски рекорд, највећи напредак у некој атлетској дисциплини. Какво је то достигнуће најбоље говори податак да је и данас олимпијски резултат број 1, најстарији од свих. Толико је оставио трага да је у енглеске речнике ушао придев бимонеск, што бисмо превели као бимоновски, Бимоново савршенство.
Постојала је иницијатива да уочи олимпијске 2024. године, а поводом годишњице легендарног подвига, Бимон дође у Београд и одавде се обрати будућим учесницима највећег такмичења широм планете. Напори, на велику жалост бројних поштовалаца краљице спортова, нису уродили плодом.
Пожелели смо да свакако чујемо овог сада 77-годишњака и послали му питања. Није се оглашавао, све док у предвечерје 55. рођендана легендарног скока телефон није зазвонио. С друге стране везе, али и Атлантског океана, био је Боб Бимон.
- Хвала што сте ме се сетили – рекао је.
ЛИЧНА КАРТА
Име: Роберт Боб Бимон
Рођен: 29. августа 1946. у Њујорку
Висина: 1,91 м
Тежина: 70 кг
Дисциплина: Скок удаљ
Лични рекорд: 8,90 м
САМО ПАУЕЛ БОЉИ
До 18. октобра 1968. светски рекорд у скоку удаљ био је обаран 13 пута од 1901. године од када се воде резултати. Просечан раст рекорда је био шест центиметара, а највећи до тада био је 15 цм.
Рекорд је остао необорен 23 године, до скока Мајка Пауела (САД), који је 1991. победио на Светском првенству у Токију са 8,95 м.
Бимонов резултат је још увек други скок свих времена. После чудесног скока на следећим такмичењима најдаље је летео 8,22 м.
Причао је мирно, јасном реченицом. И даље је у форми, види се да време не утиче на њега, као ни на оно што је учинио у каријери.
Отворила се ретка прилика да с једним таквим дивом седнемо у времеплов и подсетимо се догађаја, који је спортски обележио бар један век.
Следеће године очекују нас Олимпијске игре у Паризу. Већ 55 година власник сте временски најдужег атлетског рекорда на највећем спортском такмичењу. Неминовно је да се још једном присетимо детаља из Мексико Ситија 1968. Какве су вам данас прве асоцијације кад помислите на дан када сте скочили удаљ 8,90 метара?
- Мислим да је то била дивна, прелепа прилика да представљам своју земљу, Сједињене Америчке Државе. И не само своју земљу, већ и своју породицу – рекао је Роберт Боб Бимон на почетку разговора за „Спортски журнал“. - То олимпијско искуство је заиста невероватно. Имао сам много среће што сам био учесник Олимпијских игара. Тиме је благословен мој тренинг. Добио сам прилику да освојим златну медаљу. Током 1968. године одлично сам тренирао, био у сјајној форми. Све је ишло како треба. Заиста сам уживао у тренингу за Олимпијске игре, да будем потпуно спреман за такмичење.
А како видите баш тај дан? Када би Вас у игри асоцијација неко питао за 18. октобар 1968. шта је оно што вам се намеће као прво? Да ли је ишта тог јутра када сте устали и у периоду пре такмичења наговештавало подвиг?
- Тај дан је био предиван. Време је ујутру било прелепо. Најавили су да ће увече бити кише. Такмичење ме је очекивало у три после подне па сам знао да ће у то доба време бити изванредно. Било је то перфектно време за мене. Међутим, био сам веома самоуверен, могао сам да скачем по киши, снегу... Желео сам да освојим златну медаљу и осећао сам велико самопоуздање.
Од првих сати сте, дакле, били уверени да ћете освојити златну медаљу?
- Апсолутно.
Поред тог осећаја, да ли вам је ишта говорило да ћете срушити светски рекорд?
- Не, није. Дошао сам да победим, а не да срушим олимпијски или светски рекорд. То су два различита тренинга, када идете на такав резултат или на победу. Мој циљ је била златна медаља.
Непосредно уочи залета пред скок да ли сте осетили да сте пред капијом историје?
- Нисам ни то. Надамо сам се да ћу после првог скока да видим белу заставицу у рукама судије, да је био исправан покушај. Само да не буде црвена. И у првом скоку сам остварио даљину 8,90 метара. Нисам имао појма колика је та дистанца.
На снимку скока види се да сте се мирно удаљили од песка, лаким кораком. Како сте се осећали непосредно после покушаја?
- Мислите непосредно после скока?
Да, јер могу данас да се прочитају коментари да су Вам се ноге „одузеле“ и да зато сте обавили још само један покушај на 8,04 и повукли се с борилишта?
- Био сам веома заинтересован колика је то дистанца. Чекао сам да сазнам, јер нисам познавао те дужине у метрима. Чекао сам... Веома ме је интересовало да сазнам.
Да ли вас је занимало и како бисте се упоредили с конкурентима?
- Не, само сам био фокусиран на свој резултат.
Током скока да ли сте начинили неки тајни покрет, који вам је „створио крила“?
- У суштини ништа нисам ради другачије од онога што сам увежбавао. Ништа нисам мењао. У ствари јесам, променио сам један моменат – био сам веома брз као тркач. Једино што је било другачије јесте брзина при залету. Била је то дивна ситуација у којој сам успео, у којој сам био способан да максимално искористим своје убрзање.
Мислите ли притом и на тајминг на дасци?
- Да, баш тако. Прави опис. Такође сам урадио одличан доскок, слетање у песак.
Пола сата је трајало мерење, јер је тешко било поверовати да је неко светски рекорд померио са 8,35 на 8,90 метара. Нови систем мерења, електронски, није био планиран за ту даљину, па су морали да се врате на класичан метар. Опишите ваша осећања у тих пола сата.
- Претпостављам да је било емоција, али у суштини сам чекао да електронско мерење скока, које је тада први пут примењивано, обави посао и да сазнам колико сам скочио.
Да ли сте били свесни да сте урадили нешто изузетно?
- Нисам знао, само сам чекао извештај о дужини скока.
Дошли сте као светски рекордер у дворани од 8,33 метра из те сезоне. Такмичили сте се против светског рекордера из 1965. земљака Ралфа Бостона са 8,35, па сурекордера из 1967. совјетског аса Игора Теровенесијана, два пута бронзаног на ОИ, као и и браниоца олимпијске титуле из Токија 1964, Британца Лина Дејвиса. Сви најбољи били су на окупу. Шта сте уочи такмичења мислили – који ће вам резултат бити потребан да освојите златну медаљу?
- Нисам размишљао о резултату, већ само да их победим. Морао сам да се такмичим савршено да бих био бољи од таквих момака. Знате да морате да учините све беспрекорно, нема места грешкама у таквим ситуацијама. Морате да знате да сте се максимално припремили да то урадите, да будете пуни самопоуздања. Мој приступ такмичењу био је баш такав. Осећао сам да сам све урадио како треба.
Судија на скоку удаљ био је Југословен Артур Такач. Било је прича да сте се одразили после даске, што је и Такач демантовао, као и телевизијски снимци. Па се чуло да сте ушли у безваздушни простор због чега је скок био тако далек. Коју бисте причу, која се односи на то ваше достигнуће издвојили као омиљену, или најчуднију?
- Не мислим да су приче које су кренуле око скока биле „уврнуте“, већ више схватам као покушај да објасне како човек може да скочи тако далеко, зашто је скочио тако далеко. Пробали су и научно да објасне, јер сам за безмало две стопе надмашио било кога до тада, а такође за три стопе дотадашњи олимпијски рекорд (једна стопа је 0,3048000 м – прим. аут).
Како с ове временске дистанце објашњавате тако фантастичан резултат?
- Осећам се дивно што сам остварио тако далек скок. Желео сам тада да знам да ли је скок исправан и драго ми је да је то потврђено. Био је то сјајан скок гледано аеродинамички и мислим да се ту завршава прича о томе како се то догодило и зашто се то догодило.
Дефинитивно је, по вашем мишљењу, техника скока пресудила уз идеалне услове за такмичење?
- Тако је.
Најближи Бимоновом достигнућу на ОИ био је Карл Луис 1988. у Сеулу са 8,72 м. У Токију 2021. у скоку удаљ победио је Грк Милтијадис Тентоглу са 8,41 метар. Конкуренција је сада таква да је сасвим извесно да ће Боб Бимон остати на историјском трону и после Париза 2024. По неким проценама биће недодирљив још 55 година.
РАДОСТ, А НЕ ПРОТЕСТ
Изашли сте на победничко постоље с подигнутом десном стиснутом песницом. Да ли је то био само поздрав публици или подршка Црним пантерима у борби против расизма?
- Био сам само веома срећан због победе.
УЖИВАМ У ДРУЖЕЊУ С ЉУДИМА У СРБИЈИ
Први пут сте промотор Београдског маратона били 1990, а потом у још два наврата, 2007. и 2017. на иницијативу Дејана Николића. Какве утиске носите из главног града Србије?
- Кад год сам долазио у Србију истински сам уживао. Било ми је драго да се дружим с Дејаном. Годинама је то био један од пет водећих маратона на свету. Видео сам неколико великих такмичења. Лично сам уживао у дружењу с људима. Било је то дивно искуство. Увек волим да дођем у Србију.
БОЛТ ЈЕ ДОНЕО УЗБУЂЕЊЕ НА СТАЗУ
Власник сте најстаријег олимпијског рекорда у краљици спортова. Имате ли на основу искуства неку поруку, коју бисте уочи Париза 2024. упутили свим спортистима света?
- Немам неку посебну поруку. Спортисти су сада прилично другачији од оних из 1968. Изгледају снажније. Јусеин Болт је начинио атлетику узбудљивијим спортом. Имају доста спонзора и драго ми је да је тако. Пре мог времена и у моје време, није било тако, ми смо били пионири. Кад видим данашње спортисте осећам се поносним што сам допринео у делу развоја спорта.
ШКОЛОВАЊЕ У ТЕКСАСУ
У средњој школи открио га је Лери Елис, познати тренер. Он га је довео до репрезентације САД-а. Почео је да студира на Пољопривредном и техничком државном универзитету Северне Каролине, да би био близу своје болесне баке. После њене смрти пребацио се на Универзитет у Тексасу у Ел Пасу, где је добио стипендију за атлетику.
Поставио је рекорд САД-а у троскоку 1965. и био други у држави у скоку удаљ. Освојио је 1967. године ААУ титулу у дворани и сребрну медаљу на Панамеричким играма, обе у скоку удаљ.
Суспендован је с Универзитета у Тексасу у Ел Пасу због учешћа у бојкоту такмичења са Универзитетом Бригам Јанг због учења Мормонове књиге о раси. Његов колега олимпијац Ралф Бостон постао му је незванични тренер.
УМАЛО ДА ИСПАДНЕ У КВАЛИФИКАЦИЈАМА
У олимпијској сезони 1968. победио је тада 21-годишњи Боб у 22 од 23 такмичења. Остварио је лични и рекорд државе у дворани од 8,33 м, па потом водећи резултат на планети на отвореном од 8,39 м, али уз ветар у леђа јачи од дозвољених 2,0 м/се. Регуларно је под небом траг у песку оставио на 8,32 м. Те године је освојио ААУ и НЦАА титулу у скоку удаљ и троскоку у дворани, као и титулу ААУ у скоку удаљ на отвореном, па је дошао као фаворит у Мексико.
Међутим, умало да није испао у квалификацијама преступивши у прва два од три могућа покушаја. По савету великог ривала Ралфа Бостона, иначе свог незваничног тренера, померио је залет уназад, одразио се пре даске и ушао у завршницу. Бостон је у тим квалификацијама скочио 8,27 м, чиме је надмашио сопствени олимпијски рекорд из Рима 1960. од 8,12 м.
УНИШТИО СИ ДОГАЂАЈ
Када је видео колико је Бимон скочио, Лин Дејвис му је пришао и рекао:
- Уништио си овај догађај.
БИМОНЕСКАН
Нови придев – бимонескан – ушао је у употребу да се опишу спектакуларни подвизи попут ових 8,90.
Спортски новинар Дик Шап написао је књигу „Савршен скок“.
ЧЛАН ФИНИКС САНСА
После Олимпијских игара у Мексико Ситију, Бимона су 1969. регрутовали Финикс санси, али никада није играо у НБА утакмици.
Дипломирао је 1972. социологију на Универзитету Аделфи.
САРАДЊА СА ШВАРЦЕНЕГЕРОМ
Бимон је радио на промовисању омладинског спорта. Сарађивао је на том пољу и са Арнолдом Шварценегером.
Сада је мотивациони говорник и глобални амбасадор специјалних олимпијских игара.
Бави се активно музиком, перкусиониста је у свом џез бенду „Стикс и БОНЕС”.
КРЕТАЊЕ ЛИЧНОГ РЕКОРДА
Година Резултат
1962. 7,34
1963. 7,31
1964. 7,64
1965. 7,71
1966. 7,80
1967. 8,11
1968. 8,90
1969. 8,20
1970. 7,91
У КУЋИ СЛАВНИХ
Бимон је примљен у Националну кућу славних у атлетици. Када је Олимпијска кућа славних у Сједињеним Државама 1983. почела с радом био је један од првих примљених.
Постоји улица Боб Бимон у Ел Пасу у Тексасу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
