Najveći sportski podvig 20. veka. Ovako su u mnogim analizama nazvali skok udalj Roberta Boba Bimona od 8,90 metara ostvaren pre tačno 55 godina na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju. U istoriju je ušao datum – 18. oktobar 1968. godine. Pomerio je tada za neverovatnih 55 centimetara svetski rekord, najveći napredak u nekoj atletskoj disciplini. Kakvo je to dostignuće najbolje govori podatak da je i danas olimpijski rezultat broj 1, najstariji od svih. Toliko je ostavio traga da je u engleske rečnike ušao pridev bimonesk, što bismo preveli kao bimonovski, Bimonovo savršenstvo.
Postojala je inicijativa da uoči olimpijske 2024. godine, a povodom godišnjice legendarnog podviga, Bimon dođe u Beograd i odavde se obrati budućim učesnicima najvećeg takmičenja širom planete. Napori, na veliku žalost brojnih poštovalaca kraljice sportova, nisu urodili plodom.
Poželeli smo da svakako čujemo ovog sada 77-godišnjaka i poslali mu pitanja. Nije se oglašavao, sve dok u predvečerje 55. rođendana legendarnog skoka telefon nije zazvonio. S druge strane veze, ali i Atlantskog okeana, bio je Bob Bimon.
- Hvala što ste me se setili – rekao je.
LIČNA KARTA
Ime: Robert Bob Bimon
Rođen: 29. avgusta 1946. u Njujorku
Visina: 1,91 m
Težina: 70 kg
Disciplina: Skok udalj
Lični rekord: 8,90 m
SAMO PAUEL BOLjI
Do 18. oktobra 1968. svetski rekord u skoku udalj bio je obaran 13 puta od 1901. godine od kada se vode rezultati. Prosečan rast rekorda je bio šest centimetara, a najveći do tada bio je 15 cm.
Rekord je ostao neoboren 23 godine, do skoka Majka Pauela (SAD), koji je 1991. pobedio na Svetskom prvenstvu u Tokiju sa 8,95 m.
Bimonov rezultat je još uvek drugi skok svih vremena. Posle čudesnog skoka na sledećim takmičenjima najdalje je leteo 8,22 m.
Pričao je mirno, jasnom rečenicom. I dalje je u formi, vidi se da vreme ne utiče na njega, kao ni na ono što je učinio u karijeri.
Otvorila se retka prilika da s jednim takvim divom sednemo u vremeplov i podsetimo se događaja, koji je sportski obeležio bar jedan vek.
Sledeće godine očekuju nas Olimpijske igre u Parizu. Već 55 godina vlasnik ste vremenski najdužeg atletskog rekorda na najvećem sportskom takmičenju. Neminovno je da se još jednom prisetimo detalja iz Meksiko Sitija 1968. Kakve su vam danas prve asocijacije kad pomislite na dan kada ste skočili udalj 8,90 metara?
- Mislim da je to bila divna, prelepa prilika da predstavljam svoju zemlju, Sjedinjene Američke Države. I ne samo svoju zemlju, već i svoju porodicu – rekao je Robert Bob Bimon na početku razgovora za „Sportski žurnal“. - To olimpijsko iskustvo je zaista neverovatno. Imao sam mnogo sreće što sam bio učesnik Olimpijskih igara. Time je blagosloven moj trening. Dobio sam priliku da osvojim zlatnu medalju. Tokom 1968. godine odlično sam trenirao, bio u sjajnoj formi. Sve je išlo kako treba. Zaista sam uživao u treningu za Olimpijske igre, da budem potpuno spreman za takmičenje.
A kako vidite baš taj dan? Kada bi Vas u igri asocijacija neko pitao za 18. oktobar 1968. šta je ono što vam se nameće kao prvo? Da li je išta tog jutra kada ste ustali i u periodu pre takmičenja nagoveštavalo podvig?
- Taj dan je bio predivan. Vreme je ujutru bilo prelepo. Najavili su da će uveče biti kiše. Takmičenje me je očekivalo u tri posle podne pa sam znao da će u to doba vreme biti izvanredno. Bilo je to perfektno vreme za mene. Međutim, bio sam veoma samouveren, mogao sam da skačem po kiši, snegu... Želeo sam da osvojim zlatnu medalju i osećao sam veliko samopouzdanje.
Od prvih sati ste, dakle, bili uvereni da ćete osvojiti zlatnu medalju?
- Apsolutno.
Pored tog osećaja, da li vam je išta govorilo da ćete srušiti svetski rekord?
- Ne, nije. Došao sam da pobedim, a ne da srušim olimpijski ili svetski rekord. To su dva različita treninga, kada idete na takav rezultat ili na pobedu. Moj cilj je bila zlatna medalja.
Neposredno uoči zaleta pred skok da li ste osetili da ste pred kapijom istorije?
- Nisam ni to. Nadamo sam se da ću posle prvog skoka da vidim belu zastavicu u rukama sudije, da je bio ispravan pokušaj. Samo da ne bude crvena. I u prvom skoku sam ostvario daljinu 8,90 metara. Nisam imao pojma kolika je ta distanca.
Na snimku skoka vidi se da ste se mirno udaljili od peska, lakim korakom. Kako ste se osećali neposredno posle pokušaja?
- Mislite neposredno posle skoka?
Da, jer mogu danas da se pročitaju komentari da su Vam se noge „oduzele“ i da zato ste obavili još samo jedan pokušaj na 8,04 i povukli se s borilišta?
- Bio sam veoma zainteresovan kolika je to distanca. Čekao sam da saznam, jer nisam poznavao te dužine u metrima. Čekao sam... Veoma me je interesovalo da saznam.
Da li vas je zanimalo i kako biste se uporedili s konkurentima?
- Ne, samo sam bio fokusiran na svoj rezultat.
Tokom skoka da li ste načinili neki tajni pokret, koji vam je „stvorio krila“?
- U suštini ništa nisam radi drugačije od onoga što sam uvežbavao. Ništa nisam menjao. U stvari jesam, promenio sam jedan momenat – bio sam veoma brz kao trkač. Jedino što je bilo drugačije jeste brzina pri zaletu. Bila je to divna situacija u kojoj sam uspeo, u kojoj sam bio sposoban da maksimalno iskoristim svoje ubrzanje.
Mislite li pritom i na tajming na dasci?
- Da, baš tako. Pravi opis. Takođe sam uradio odličan doskok, sletanje u pesak.
Pola sata je trajalo merenje, jer je teško bilo poverovati da je neko svetski rekord pomerio sa 8,35 na 8,90 metara. Novi sistem merenja, elektronski, nije bio planiran za tu daljinu, pa su morali da se vrate na klasičan metar. Opišite vaša osećanja u tih pola sata.
- Pretpostavljam da je bilo emocija, ali u suštini sam čekao da elektronsko merenje skoka, koje je tada prvi put primenjivano, obavi posao i da saznam koliko sam skočio.
Da li ste bili svesni da ste uradili nešto izuzetno?
- Nisam znao, samo sam čekao izveštaj o dužini skoka.
Došli ste kao svetski rekorder u dvorani od 8,33 metra iz te sezone. Takmičili ste se protiv svetskog rekordera iz 1965. zemljaka Ralfa Bostona sa 8,35, pa surekordera iz 1967. sovjetskog asa Igora Terovenesijana, dva puta bronzanog na OI, kao i i branioca olimpijske titule iz Tokija 1964, Britanca Lina Dejvisa. Svi najbolji bili su na okupu. Šta ste uoči takmičenja mislili – koji će vam rezultat biti potreban da osvojite zlatnu medalju?
- Nisam razmišljao o rezultatu, već samo da ih pobedim. Morao sam da se takmičim savršeno da bih bio bolji od takvih momaka. Znate da morate da učinite sve besprekorno, nema mesta greškama u takvim situacijama. Morate da znate da ste se maksimalno pripremili da to uradite, da budete puni samopouzdanja. Moj pristup takmičenju bio je baš takav. Osećao sam da sam sve uradio kako treba.
Sudija na skoku udalj bio je Jugosloven Artur Takač. Bilo je priča da ste se odrazili posle daske, što je i Takač demantovao, kao i televizijski snimci. Pa se čulo da ste ušli u bezvazdušni prostor zbog čega je skok bio tako dalek. Koju biste priču, koja se odnosi na to vaše dostignuće izdvojili kao omiljenu, ili najčudniju?
- Ne mislim da su priče koje su krenule oko skoka bile „uvrnute“, već više shvatam kao pokušaj da objasne kako čovek može da skoči tako daleko, zašto je skočio tako daleko. Probali su i naučno da objasne, jer sam za bezmalo dve stope nadmašio bilo koga do tada, a takođe za tri stope dotadašnji olimpijski rekord (jedna stopa je 0,3048000 m – prim. aut).
Kako s ove vremenske distance objašnjavate tako fantastičan rezultat?
- Osećam se divno što sam ostvario tako dalek skok. Želeo sam tada da znam da li je skok ispravan i drago mi je da je to potvrđeno. Bio je to sjajan skok gledano aerodinamički i mislim da se tu završava priča o tome kako se to dogodilo i zašto se to dogodilo.
Definitivno je, po vašem mišljenju, tehnika skoka presudila uz idealne uslove za takmičenje?
- Tako je.
Najbliži Bimonovom dostignuću na OI bio je Karl Luis 1988. u Seulu sa 8,72 m. U Tokiju 2021. u skoku udalj pobedio je Grk Miltijadis Tentoglu sa 8,41 metar. Konkurencija je sada takva da je sasvim izvesno da će Bob Bimon ostati na istorijskom tronu i posle Pariza 2024. Po nekim procenama biće nedodirljiv još 55 godina.
RADOST, A NE PROTEST
Izašli ste na pobedničko postolje s podignutom desnom stisnutom pesnicom. Da li je to bio samo pozdrav publici ili podrška Crnim panterima u borbi protiv rasizma?
- Bio sam samo veoma srećan zbog pobede.
UŽIVAM U DRUŽENjU S LjUDIMA U SRBIJI
Prvi put ste promotor Beogradskog maratona bili 1990, a potom u još dva navrata, 2007. i 2017. na inicijativu Dejana Nikolića. Kakve utiske nosite iz glavnog grada Srbije?
- Kad god sam dolazio u Srbiju istinski sam uživao. Bilo mi je drago da se družim s Dejanom. Godinama je to bio jedan od pet vodećih maratona na svetu. Video sam nekoliko velikih takmičenja. Lično sam uživao u druženju s ljudima. Bilo je to divno iskustvo. Uvek volim da dođem u Srbiju.
BOLT JE DONEO UZBUĐENjE NA STAZU
Vlasnik ste najstarijeg olimpijskog rekorda u kraljici sportova. Imate li na osnovu iskustva neku poruku, koju biste uoči Pariza 2024. uputili svim sportistima sveta?
- Nemam neku posebnu poruku. Sportisti su sada prilično drugačiji od onih iz 1968. Izgledaju snažnije. Jusein Bolt je načinio atletiku uzbudljivijim sportom. Imaju dosta sponzora i drago mi je da je tako. Pre mog vremena i u moje vreme, nije bilo tako, mi smo bili pioniri. Kad vidim današnje sportiste osećam se ponosnim što sam doprineo u delu razvoja sporta.
ŠKOLOVANjE U TEKSASU
U srednjoj školi otkrio ga je Leri Elis, poznati trener. On ga je doveo do reprezentacije SAD-a. Počeo je da studira na Poljoprivrednom i tehničkom državnom univerzitetu Severne Karoline, da bi bio blizu svoje bolesne bake. Posle njene smrti prebacio se na Univerzitet u Teksasu u El Pasu, gde je dobio stipendiju za atletiku.
Postavio je rekord SAD-a u troskoku 1965. i bio drugi u državi u skoku udalj. Osvojio je 1967. godine AAU titulu u dvorani i srebrnu medalju na Panameričkim igrama, obe u skoku udalj.
Suspendovan je s Univerziteta u Teksasu u El Pasu zbog učešća u bojkotu takmičenja sa Univerzitetom Brigam Jang zbog učenja Mormonove knjige o rasi. Njegov kolega olimpijac Ralf Boston postao mu je nezvanični trener.
UMALO DA ISPADNE U KVALIFIKACIJAMA
U olimpijskoj sezoni 1968. pobedio je tada 21-godišnji Bob u 22 od 23 takmičenja. Ostvario je lični i rekord države u dvorani od 8,33 m, pa potom vodeći rezultat na planeti na otvorenom od 8,39 m, ali uz vetar u leđa jači od dozvoljenih 2,0 m/se. Regularno je pod nebom trag u pesku ostavio na 8,32 m. Te godine je osvojio AAU i NCAA titulu u skoku udalj i troskoku u dvorani, kao i titulu AAU u skoku udalj na otvorenom, pa je došao kao favorit u Meksiko.
Međutim, umalo da nije ispao u kvalifikacijama prestupivši u prva dva od tri moguća pokušaja. Po savetu velikog rivala Ralfa Bostona, inače svog nezvaničnog trenera, pomerio je zalet unazad, odrazio se pre daske i ušao u završnicu. Boston je u tim kvalifikacijama skočio 8,27 m, čime je nadmašio sopstveni olimpijski rekord iz Rima 1960. od 8,12 m.
UNIŠTIO SI DOGAĐAJ
Kada je video koliko je Bimon skočio, Lin Dejvis mu je prišao i rekao:
- Uništio si ovaj događaj.
BIMONESKAN
Novi pridev – bimoneskan – ušao je u upotrebu da se opišu spektakularni podvizi poput ovih 8,90.
Sportski novinar Dik Šap napisao je knjigu „Savršen skok“.
ČLAN FINIKS SANSA
Posle Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju, Bimona su 1969. regrutovali Finiks sansi, ali nikada nije igrao u NBA utakmici.
Diplomirao je 1972. sociologiju na Univerzitetu Adelfi.
SARADNjA SA ŠVARCENEGEROM
Bimon je radio na promovisanju omladinskog sporta. Sarađivao je na tom polju i sa Arnoldom Švarcenegerom.
Sada je motivacioni govornik i globalni ambasador specijalnih olimpijskih igara.
Bavi se aktivno muzikom, perkusionista je u svom džez bendu „Stiks i BONES”.
KRETANjE LIČNOG REKORDA
Godina Rezultat
1962. 7,34
1963. 7,31
1964. 7,64
1965. 7,71
1966. 7,80
1967. 8,11
1968. 8,90
1969. 8,20
1970. 7,91
U KUĆI SLAVNIH
Bimon je primljen u Nacionalnu kuću slavnih u atletici. Kada je Olimpijska kuća slavnih u Sjedinjenim Državama 1983. počela s radom bio je jedan od prvih primljenih.
Postoji ulica Bob Bimon u El Pasu u Teksasu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
