Италија 90'. Југославија – Шпанија. Драган Стојковић и Андони Зубизарета. Два еврогола капитена Плавих, за плач на Иберијском полуострву и последњу колективну радост од Вардара па до Триглава. И – заказан дуел с Марадонином Аргентином у четвртфиналу Мондијала.
Београд 23'. Србија – Црна Гора. Александар Митровић и Милан Мијатовић. „Тандем” погодака деветке Орлова, за тугу у братским Његошевим брдима и приморју и екстазу у најдражој нам земљи на валовитом Балкану. И – предворје Европског првенства, веровали или не, после 24 године.
Паралеле, поготово с временском компонентом, понекад буду и незахвалне, сјај јунака, нарочито из дечијих дана, остаје вечан без обзира на боре и седе. Пикси и Митар, сваки херој у свом добу, захваљујући „епским” потезима живеће за вјеки вјеков.
Сад, удружених снага, као селектор и вођа навале, приредили су нам гејзир усхићења. Смедеревац – запалио буктињу националног поноса и осам месеци од континенталне феште у Немачкој иницирао да гледању фудбала прилагођавамо годишње одморе. Најважније: буљуку неких нових клинаца распалио жицу за мајсторијама с „бубамаром” и заслужено им израстао у идола.
Те, 90', још смо се безбрижно играјући на голиће делили по надимцима: Матеус, Клинсман, Бреме – с једне, Гулит, Бастен, Рајкард – с друге стране. Побеђивао је, ипак, тим за који је играо Пикси, знало се – то име, у сваком крају, лепљено је најбољем.
Данас, на жалост – све више на плеј-стејшну, капитени екипа су Меси и Роналдо, из прикрајка вребају Нејмар и Ембапе, ал' кад се бира начин прославе гола – консензусно одјекује „Митрос он фајр”.
Од уторка, у дечијим и само љубави испуњеним срцима, децибелима!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
