Боби Чартон - син рудара ког је краљица произвела у витеза

У 50. минуту, у четвртфиналу Светског првенства 1970. у Леону (Мексико), Енглеска је повела против Западне Немачке с 2:0. У 69. је Бекенбауер смањио на 2:1 (лопта је прошла испод Бонетија, који је стицајем околности добио прилику да на тој утакмици брани уместо Бенкса), а у наредном минуту је енглески селектор Ремзи извео из игре Чарлтона, с 33 године најстаријег у тиму, ваљда да га одмори, а увео осам и по година млађег Бела да збије редове на прилазима енглеском голу.

И Роберт Чарлтон више никада није заиграо за Енглеску. Тај његов 106. меч је био њен растанак од титуле освојене четири године пре тога на Вемблију баш у финалу против тог истог противника.

Кад је поприште напустио мозак енглеског тима Немци су Зелеровим немогућим голом (главом, а бацио се уназад) изједначили, а у продужецима их је Милер одвео у полуфинале.

Сер Роберта Чарлтона (11. октобар 1937 – 21. октобар 2023) нема више. Последњих година га је мучила деменција, али њега нико не може да заборави. Како и не би кад је био најсјајнији фудбалски драгуљ у земљи, која је тај спорт и измислила. За заслуге у фудбалу тог сина рудара је енглеска краљица произвела у витеза!

Дар за фудбал је, изгледа, добио преко мајке, домаћице, јер се, као Марко Краљевић у нашој народној песми, метнуо на ујака. Сва четворица њене браће су били професионални фудбалери (тројица су играла за Лидс у којем је касније стандардни првотимац постао и његов старији брат Џеки, такође светски првак 1966), а њен рођак Џеки Милберн је био легенда Њукасла и репрезентативац.

Приметили су га ловци на таленте из Манчестер јунајтеда кад је имао 15 година, па је постао његов члан, иако је навијао за Лидс. Мајка је хтела да буде електричар, али је фудбал победио. Први пут се појавио у првом тиму у октобру 1956. и већ у првој сезони је постао првак. Био је једна од узданица такозваних Безбијевих беба, названих по тренеру Манчестер јунајтеда, који је стварао првотимце из клупске школе.

Боби Чарлтон је био један од најомиљенијих страних спортиста код нас. За њега и Манчестер јунајтед везала нас је судбина. После реванша у четвртфиналу Купа европских шампиона, на стадиону ЈНА у

Београду (3:3 против Црвене звезде, на Олд Трафорду је било 2:1 за домаћина), приликом полетања у Минхену авион се 6. фебруара 1958. срушио. Од 44 путника половина је изгубила живот. Један од преживелих био је и Боби Чарлтон.

Као предводник нових Безбијевих беба дошао је у Београд у априлу 1966. истим послом. Овога пута да у полуфиналу против Матекалових беба, названих тако по угледу на оне Манчестерове из 1958, извади визу за финале. Партизан је код куће победио с 2:0, у реваншу изгубио само с 1:0 и уклонио с пута по општем мишљењу најјачи тим

у Европи у том тренутку.

Две године касније вероватно је свим љубитељима фудбала код нас срце било на месту. Боби Чарлтон је примио највреднији европски клупски трофеј као капитен Манчестер јунајтеда. У финалу, у Лондону, побеђена је Бенфика с 4:1.

Био је то тријумф и за оне који десет година пре тога нису досањали свој сан. Због тога је то један од спортских догађаја, који и дан-данас буде оно осећање да је правда ипак задовољена. Али, и тада му је остао ожиљак од наших. У полуфиналу Европског првенства 1968. у Италији Џајићевим голом Југославија је избацила Енглеску.

Највећи успех енглеског фудбала, разуме се, није прошао без Бобија Чарлтона. На Светском првенству 1966, чији је домаћин била, Енглеска је и званично постала најбоља на планети.

Боби Чартлон се током целе каријере витешки понашао. У својој дугој каријери готово да није никада укорен. У приватном животу, међутим, није био у добрим односима с рођеним братом!?

Савршено је играо и левом и десном ногом. Није био техничар бразилског кова, али је с лоптом могао да уради шта год је хтео, а слушала га је и по блату до колена каква су тада била игралишта у време уобичајених киша у Енглеској. После 20 година (17 као првотимац) каријеру у Манчестер јунајтеду је завршио 1973. Отишао је у Престон Норт Енд да првом шампиону Енглеске као играч и тренер врати стари сјај. Није успео, али му се фудбал још играо, па је једну сезону (1975/76) провео у ирском Вотерфорду, а онда се у Аркадији Шепардс (Јужна Африка), Бангору (Велс), аустралијским Њукаслу и Блектауну 1980. уверио да је његово време прошло. Пробао је још једном као тренер (Виган, 1983) и коначно се помирио да му на том пољу не иде.

У Манчестер јунајтед се вратио 1984. да буде један од директора. И ту је остао док из Америке није дошао Глејзер да преузме клуб.

По њему је у Енглеској настао израз „чешљање Бобија Чарлтона”. С обзиром да је врло млад оћелавео пребацивао је косу са стране преко голог места на глави, па кад би трчао власи које нису биле на свом природном месту би му падале низ лице. Али, на његово фудбалско умеће није нимало утицало то што је поправљао „фризуру” и док је водио лопту.