Милић: Бука „искључила” Данце

Каква утакмица - заједничка мисао и најчешће гласно изговорена, после велике победе Војводине над Силкеборгом (29:28) на Сланој бари у уторак увече. Не само „обичних” посматрача већ и рукометних људи, некадашњих играча.

- Чуо сам то и од оних који прате и који не прате рукомет. И мени је изгледала као баш добра, динамична, није било ни мало досадно за гледање – каже и Милан Милић (25) још под утиском страшне борбе са квалитетним данским тимом.

Да ли сте веровали на минус пет, почетком другог полувремена, да ћете успети да се вратите у меч и на крају славите?

- Кад смо спремали утакмицу знали смо да то у неком тренутку може да нам се догоди, дође до пада, јер Данци трче 60 минута, хране се нашим техничким грешкама. Навикли су на такав рукомет, а ми још нисмо. Хоћемо и тежимо таквом начину игре, али, у овом тренутку, нисмо још на том нивоу. Ове сезоне смо се већ неколико пута враћали од минуса од шест, седам голова, као против Монпељеа у Добоју и побеђивали. Дакле, били смо свесни да можемо. Борис (Ројевић) нам је на тајм-ауту рекао да морамо да верујемо, да се пробудимо јер смо били ушли у неке дечје грешке. Богу хвала, брзо смо се вратили у наш ритам. Била је то то једна од наших најбољих утакмица ове сезоне. Одиграли смо зрело у нападу, одбрани и, осим тих пет, шест минута у другом полувремену била је перфектна.

Сами се враћате полако у ритам пре мајске повреде, ни мало лако (двоструки прелом руке), одлично сте одиграли у Скопљу против Алкалоида, против Силкеборга такође. Селектор Тони Ђерона је хвалио Вашу сарадњу са пивотом, такође репрезентативцем Роганом на црти?

- Говорио сам то и раније, сад ћу поновити, то што сам дошао у Војводину ми је пун погодак. Захвалан сам јако и тренеру Ројевићу, директору Јевтићу и Марку Вујину што су ми дали шансу. Имам слободу, а такво поверење сваком играчу прија. Одиграо сам зрело те две утакмице и драго ми је да је тако и да полако подижем форму за најважнији део сезоне. Роган је и последњом партијом показао да израста у врхунског играча, а сви заједно желимо да покушамо да прођемо међу 16 најбољих с прве позиције у групи.

Победом над Силкеборгом, у најгорем случају обезбедили сте минимум два бода за наредну рунду, будући да ћете са Данцима, како ствари стоје и одлучивати о прва два места?

- Ако код куће идемо на све победе, а очекују нас још дуели са Ла Риохом и Алкалоидом на Сланој бари, пред онаквом публиком не може ништа друго да дође у обзир...

Уследила је и посебна захвалност управо публици, која је знала да осети, кад се меч ломио, како да „погура” играче у том последњем налету да надиграју мајсторе попут Лаугеа и остатка данског тима:

- Огромна захвалност за невероватну атмосферу. Било је много лепо играти у таквом амбијенту. Спорт томе и служи и част је бити део тога. Данци нису навикли на такво навијање. Као што стране екипе хвале атмосферу на кошарци у Арени. Другачија смо нација. Можда је и то пресудило да у једном моменту, кад се ломило, нису могли да чују сопствене мисли од буке. Чак је Лауге промашио цепелин што се њему не дешава. Али су невероватна екипа. Одушевљен сам како играју...

Колико Војводина може, расту ли сад апетити у лиги Европе?

- Морамо да останемо на земљи, идемо утакмицу по утакмицу, пробамо да направимо што бољи резултат. После се прави нова група где ће бити Фленсбург и, како стоје ствари, Кадетен. Никад се не зна... Ако прођемо као први све се отвара. Против Фленсбурга не можемо да рачунамо на бодове, можда на неку лудачку срећу, али против Кадетена... Може лепо да нам се отвори пут... – оставио је машти на вољу десни бек.