Milić: Buka „isključila” Dance

Kakva utakmica - zajednička misao i najčešće glasno izgovorena, posle velike pobede Vojvodine nad Silkeborgom (29:28) na Slanoj bari u utorak uveče. Ne samo „običnih” posmatrača već i rukometnih ljudi, nekadašnjih igrača.

- Čuo sam to i od onih koji prate i koji ne prate rukomet. I meni je izgledala kao baš dobra, dinamična, nije bilo ni malo dosadno za gledanje – kaže i Milan Milić (25) još pod utiskom strašne borbe sa kvalitetnim danskim timom.

Da li ste verovali na minus pet, početkom drugog poluvremena, da ćete uspeti da se vratite u meč i na kraju slavite?

- Kad smo spremali utakmicu znali smo da to u nekom trenutku može da nam se dogodi, dođe do pada, jer Danci trče 60 minuta, hrane se našim tehničkim greškama. Navikli su na takav rukomet, a mi još nismo. Hoćemo i težimo takvom načinu igre, ali, u ovom trenutku, nismo još na tom nivou. Ove sezone smo se već nekoliko puta vraćali od minusa od šest, sedam golova, kao protiv Monpeljea u Doboju i pobeđivali. Dakle, bili smo svesni da možemo. Boris (Rojević) nam je na tajm-autu rekao da moramo da verujemo, da se probudimo jer smo bili ušli u neke dečje greške. Bogu hvala, brzo smo se vratili u naš ritam. Bila je to to jedna od naših najboljih utakmica ove sezone. Odigrali smo zrelo u napadu, odbrani i, osim tih pet, šest minuta u drugom poluvremenu bila je perfektna.

Sami se vraćate polako u ritam pre majske povrede, ni malo lako (dvostruki prelom ruke), odlično ste odigrali u Skoplju protiv Alkaloida, protiv Silkeborga takođe. Selektor Toni Đerona je hvalio Vašu saradnju sa pivotom, takođe reprezentativcem Roganom na crti?

- Govorio sam to i ranije, sad ću ponoviti, to što sam došao u Vojvodinu mi je pun pogodak. Zahvalan sam jako i treneru Rojeviću, direktoru Jevtiću i Marku Vujinu što su mi dali šansu. Imam slobodu, a takvo poverenje svakom igraču prija. Odigrao sam zrelo te dve utakmice i drago mi je da je tako i da polako podižem formu za najvažniji deo sezone. Rogan je i poslednjom partijom pokazao da izrasta u vrhunskog igrača, a svi zajedno želimo da pokušamo da prođemo među 16 najboljih s prve pozicije u grupi.

Pobedom nad Silkeborgom, u najgorem slučaju obezbedili ste minimum dva boda za narednu rundu, budući da ćete sa Dancima, kako stvari stoje i odlučivati o prva dva mesta?

- Ako kod kuće idemo na sve pobede, a očekuju nas još dueli sa La Riohom i Alkaloidom na Slanoj bari, pred onakvom publikom ne može ništa drugo da dođe u obzir...

Usledila je i posebna zahvalnost upravo publici, koja je znala da oseti, kad se meč lomio, kako da „pogura” igrače u tom poslednjem naletu da nadigraju majstore poput Laugea i ostatka danskog tima:

- Ogromna zahvalnost za neverovatnu atmosferu. Bilo je mnogo lepo igrati u takvom ambijentu. Sport tome i služi i čast je biti deo toga. Danci nisu navikli na takvo navijanje. Kao što strane ekipe hvale atmosferu na košarci u Areni. Drugačija smo nacija. Možda je i to presudilo da u jednom momentu, kad se lomilo, nisu mogli da čuju sopstvene misli od buke. Čak je Lauge promašio cepelin što se njemu ne dešava. Ali su neverovatna ekipa. Oduševljen sam kako igraju...

Koliko Vojvodina može, rastu li sad apetiti u ligi Evrope?

- Moramo da ostanemo na zemlji, idemo utakmicu po utakmicu, probamo da napravimo što bolji rezultat. Posle se pravi nova grupa gde će biti Flensburg i, kako stoje stvari, Kadeten. Nikad se ne zna... Ako prođemo kao prvi sve se otvara. Protiv Flensburga ne možemo da računamo na bodove, možda na neku ludačku sreću, ali protiv Kadetena... Može lepo da nam se otvori put... – ostavio je mašti na volju desni bek.