Резултат је добар, 1:3 - уз већ од употребе добрано излизану флоскулу: нисмо се обрукали - није и игра Црвене звезде на трави „Ред бул арене”, изузев ваљаних двадесетак минута у другом полувремену дуела с РБ Лајпцигом.
Овако, најсажетије, уверава своједобно играчки и тренерски великаш Драгослав Степановић. Истовремено, отвара стратешку каверну услед бројних пукотина у линијама тима и низом јалових замисли Барака Бахара.
- Изненађен сам био поставком и последично – неуиграношћу! А, прво што научите у тренерском послу је да недовољно од повреде опорављеног играча, мислим на Букарија, уврстите у тим од првог минута. Тад и може нешто да пружи, насупрот томе, ризикујете да обнови повреду у финишу утакмице и од њега - ништа.
И још нешто:
- Засметале су, барем мени, неувежбане кретње и „скупљања” у дефанзиви, превасходно преспори уласци у блокирање шутева и као епилог: наивно примљени голови. Знате, не бих одавде да попујем, али никад не би требало нешто што сте двапут-трипут пробали на тренингу да примените већ у следећој утакмици. Не може да прође ни у домаћем првенству, камоли у Лиги шампиона.
Куди дефанзивно опредељење у првом полувремену и хвали нападачко у другом.
- Бојажљива игра, знало се, ништа добро донети неће; што се и обистинило. Звезда је отвореније ушла у наставку меча и могла резултатски да прође много боље. Чему страх, не знам?! Мада, кад боље размислим, можда су донекле томе допринели и фудбалски аналитичари – и ја, разумљиво – величањем Лајпцига. Не знам...
Има нечег и у летошњим припремама.
- Много више сам очекивао и, након турнира у Русији и спектакуларне победе над Фјорентином, једва чекао да почне првенство. Кренули смо фе-но-ме-на-лно и у петом колу упали у рупу! Играчи су бивали све уморнији, деконцентрисанији... Звезда, нимало наликовала из припремног периода.
ОДУШЕВЉЕН САМ ЛУЧИЋЕМ, МИЈАТОВИЋЕМ И НЕДЕЉКОВИЋЕМ
Звездини омладинци Јован Мијатовић и Коста Недељковић, потом и три године старији Владимир Лучић одушевили су чувеног Степија.
- Фасциниран сам њиховим неимањем страха, одважном игром и то у групној фази Лиге шампиона. Тако је вазда с младим играчима, не презају ни кад играју са светским прваком! С друге стране, њихов улазак у игру је додатно искривио слику о уиграности екипе. Никад добро није кад омладинци играју најзахтевнију утакмицу, ако нису стандардни у домаћем првенству. Обично то буду најбољи или би требало, тако.
Разлоге је оћутао, колегијално. Насупрот томе, много тога замерио и бившем ученику прексиноћ шефу стручног штаба РБ Лајпцига – Марку Розеу.
- Слабо су играли у другом полувремену, много лошије него раније кад су побеђивали. Отуд и Маркова нервоза, преучестале сугестије играчима и усиљено трачање поред аут-линије. Лајпциг је тад био уздрман, Звезди безмало допустио изједначење. Штета што није од почетка истоветно играла, малопре рекох: узела би бод, најмање.
Потоње буди наду у позитиван реванш.
- Ако је Лајпциг ремизирао с презадњим Бохумом, онда нешто не штима најбоље. Зато би Звезду у данима што следе требало да уздижемо, храбримо из све снаге. Квалитета има, екипног и индивидуалног. С несвакидашњим навијачима, одвајкад најмоћнијим ветром у леђа могла би да изненади и запоседне треће место и пре утакмице с Јанг бојсом.
Оптимизам просто варничи из грла, можда и најсимпатичнијег српског стручњака. Икад.
- Лајпциг има шест бодова и зацементирано друго место. Играчи, кад остваре циљ, опусте се мало и неће грлом у јагоде.
Ако би Звезда тад поновила игру из другог полувремена, а Букари играо отпочетка, свашта би могло да се догоди на крцатој Маракани. Много је бржи, чак и с лоптом од дефанзиваца Лајпцига.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
