Rezultat je dobar, 1:3 - uz već od upotrebe dobrano izlizanu floskulu: nismo se obrukali - nije i igra Crvene zvezde na travi „Red bul arene”, izuzev valjanih dvadesetak minuta u drugom poluvremenu duela s RB Lajpcigom.
Ovako, najsažetije, uverava svojedobno igrački i trenerski velikaš Dragoslav Stepanović. Istovremeno, otvara stratešku kavernu usled brojnih pukotina u linijama tima i nizom jalovih zamisli Baraka Bahara.
- Iznenađen sam bio postavkom i posledično – neuigranošću! A, prvo što naučite u trenerskom poslu je da nedovoljno od povrede oporavljenog igrača, mislim na Bukarija, uvrstite u tim od prvog minuta. Tad i može nešto da pruži, nasuprot tome, rizikujete da obnovi povredu u finišu utakmice i od njega - ništa.
I još nešto:
- Zasmetale su, barem meni, neuvežbane kretnje i „skupljanja” u defanzivi, prevashodno prespori ulasci u blokiranje šuteva i kao epilog: naivno primljeni golovi. Znate, ne bih odavde da popujem, ali nikad ne bi trebalo nešto što ste dvaput-triput probali na treningu da primenite već u sledećoj utakmici. Ne može da prođe ni u domaćem prvenstvu, kamoli u Ligi šampiona.
Kudi defanzivno opredeljenje u prvom poluvremenu i hvali napadačko u drugom.
- Bojažljiva igra, znalo se, ništa dobro doneti neće; što se i obistinilo. Zvezda je otvorenije ušla u nastavku meča i mogla rezultatski da prođe mnogo bolje. Čemu strah, ne znam?! Mada, kad bolje razmislim, možda su donekle tome doprineli i fudbalski analitičari – i ja, razumljivo – veličanjem Lajpciga. Ne znam...
Ima nečeg i u letošnjim pripremama.
- Mnogo više sam očekivao i, nakon turnira u Rusiji i spektakularne pobede nad Fjorentinom, jedva čekao da počne prvenstvo. Krenuli smo fe-no-me-na-lno i u petom kolu upali u rupu! Igrači su bivali sve umorniji, dekoncentrisaniji... Zvezda, nimalo nalikovala iz pripremnog perioda.
ODUŠEVLjEN SAM LUČIĆEM, MIJATOVIĆEM I NEDELjKOVIĆEM
Zvezdini omladinci Jovan Mijatović i Kosta Nedeljković, potom i tri godine stariji Vladimir Lučić oduševili su čuvenog Stepija.
- Fasciniran sam njihovim neimanjem straha, odvažnom igrom i to u grupnoj fazi Lige šampiona. Tako je vazda s mladim igračima, ne prezaju ni kad igraju sa svetskim prvakom! S druge strane, njihov ulazak u igru je dodatno iskrivio sliku o uigranosti ekipe. Nikad dobro nije kad omladinci igraju najzahtevniju utakmicu, ako nisu standardni u domaćem prvenstvu. Obično to budu najbolji ili bi trebalo, tako.
Razloge je oćutao, kolegijalno. Nasuprot tome, mnogo toga zamerio i bivšem učeniku preksinoć šefu stručnog štaba RB Lajpciga – Marku Rozeu.
- Slabo su igrali u drugom poluvremenu, mnogo lošije nego ranije kad su pobeđivali. Otud i Markova nervoza, preučestale sugestije igračima i usiljeno tračanje pored aut-linije. Lajpcig je tad bio uzdrman, Zvezdi bezmalo dopustio izjednačenje. Šteta što nije od početka istovetno igrala, malopre rekoh: uzela bi bod, najmanje.
Potonje budi nadu u pozitivan revanš.
- Ako je Lajpcig remizirao s prezadnjim Bohumom, onda nešto ne štima najbolje. Zato bi Zvezdu u danima što slede trebalo da uzdižemo, hrabrimo iz sve snage. Kvaliteta ima, ekipnog i individualnog. S nesvakidašnjim navijačima, odvajkad najmoćnijim vetrom u leđa mogla bi da iznenadi i zaposedne treće mesto i pre utakmice s Jang bojsom.
Optimizam prosto varniči iz grla, možda i najsimpatičnijeg srpskog stručnjaka. Ikad.
- Lajpcig ima šest bodova i zacementirano drugo mesto. Igrači, kad ostvare cilj, opuste se malo i neće grlom u jagode.
Ako bi Zvezda tad ponovila igru iz drugog poluvremena, a Bukari igrao otpočetka, svašta bi moglo da se dogodi na krcatoj Marakani. Mnogo je brži, čak i s loptom od defanzivaca Lajpciga.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
