На путу до звезда Ешеф Јашаревић прошао је етапу од градачачке Звијезде, преко тузланске Слободе, турског Галатасараја, крушевачког Напретка, те репрезентације Југославије. Иако је ушао у осму деценију живота још је у фудбалу и својој Звијезди. Помало славан и потпуно искусан уме рећи да пријатељства у спорту стечена – трајна су!
Када људи у зрелости дају највише у свом животном добу, онда у миру и спокоју треба да живе јесен свог живота. Ешеф Јашаревић је изузетак, не и усамљен, јер у фудбалу се догађају лепе ствари – ко уме то да препозна и доживи. Некадашњи фудбалер средине терена у Звијезди Градачац, у тузланској Слободи, у крушевачком Напретку, Галатасарају и у репрезентацији Југославије је гост Спортског журнала.
– Хвала Спортском журналу и вама лично да сте се сетили мене. Одлична новина коју читам сваки пут када сам у прилици. Знам да су вам саговорници били многи асови мог времена, неки и знатно старији. Обрадовали сте ме – започео је разговор Јашаревић.
Рођен је 5. фебруара 1951. године у Градачцу. У том граду је одрастао, фудбалски стасавао и својој Звијезди подарио младост, најлепше године. За „црвено–беле” са „Бање Илиџа” је играо све до 1972. године. Све памти, и како је тада изгледао тај клуб, носи свеже успомене из давног периода.
– То су најдирљивији дани мог детињства и најлепши тренуци мог живота. Звијезда је тада наступала у Зонској лиги тузланске регије. Дебитовао сам са 16,5 година за први тим Звијезде Градачац и од тада ми је црвена боја у срцу. Градачац је био прави расадник талената. Мирсад Смајић, Резалија Махмутовић, Ешеф Јашаревић, Ивица Цвиткушић, Никола Никић, Мурис Кикић, Амир Дургутовић, Сафет Кикић, Џевад Хелешевић, Исмет Мулавдић, Никола Матановић. Плашим се да сам неког изоставио – говори Ешеф Јашаревић.
ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ ДЕБИТОВАО У КОЛУМБИЈИ
За репрезентацију Југославије дебитовао је крајем јануара 1977. године у Колумбији. Заједно са њим дебитанти су били и Џевад Шећербеговић, Мустафа Хукић, Златко Крањчар, па Срећко Богдан, Абид Ковачевић, Желимир Видовић. Богота се не заборавља.
– Позив у репрезентацију бивше државе мене је лично изненадио. Нисам очекивао да будем ни на ширем списку репрезентативаца. Међутим, стицајем околности неко је препознао моје карактеристике, па сам позван. Дебитовао сам у Боготи. Вођа пута ка Колумбији био је Драгослав Шекуларац, а селектор Иван Топлак. Оба су били посебни и легенде за сва времена – говори Јашаревић.
Потпуну афирмацију доживео је у тузланској Слободи. За „црвено-црне” одиграо је 172. званичне утакмице, постигавши 13 голова. За фудбалера маневарског простора то су лепе бројке.
– Имао сам снагу атлетичара, поседовао сам те тркачке могућности. То су тренери препознали, хтели су да играм као везни фудбалер, али ценећи и јачину мог шута. Постигао сам пуно више голова, али статистика каже другачије. Не вреди негодовати, него се помирити с тим. Слобода је имала много сјајних асова. Генерација која је имала сјајан резултат је Цакић, Јовичић, Миличић, Алибеговић, Авдичевић, Хатунић, Јашаревић, Хукић, Шећербеговић, Мулахасановић, Мешковић, Алтарац, Налић, Јусић. Опет сам вероватно неког изоставио. Играјући за Слободу од 1972. године највећи домети су били против Звезде, Партизана, Хајдука и Динама. То је био празник за очи. И данас се врти мој погодак против Звезде. Говорило се да сам шутирао са Мајевице, а да је Оља Петровић бранио на Авали. Почели смо утакмицу успешно, водили смо са 2:0, онда је Сеад Сушић смањио нашу предност. Београђани су кидисали у таласима. Међутим, покојни Хатунић пошаље дубинску лопту, ја уз десну аутлинију прођем, погледам да ли су укрстили Геца и Ковачевић, те онако преко ноге послао лопту у супротни угао. Славили смо са 3:1 – прича популарни „Јашар“.
Сјајна издања за клуб из „града соли” препоручила су га Галатасарају. За великана из Турске одиграо је 23 меча, постигавши импозантних девет погодака и након полусезоне у Галати вратио се у земљу коју и данас многи спомињу - Југославију. Толико добре игре, али тако мало времена проведеног у Турској.
– У Тузли су боравили привредници из Турске, те су гледали једну утакмицу Слободе. Исто вече су ме позвали и питали да ли би играо за Галатасарај. Објаснио сам да сам потписао нови уговор са Слободом, али ако се они договоре са руководством мог клуба ишао бих да пробам. Отишао сам у Турску, одиграо пробну утакмицу и задовољио. Исте сезоне када сам ја стигао дошао је и Јусуф Хатунић из Партизана. Нисам ја крив што сам одиграо мањи број утакмица. Био је закон о странцима јасан, због афере са Хатунићем све се тако догодило – појашњава он.
Може се подичити да је у каријери освојио једно запажено одличје, то је Куп премијера у Турској, са Галатом 1979. године.
– Тај успех постигли смо у Анкари, захваљујући фудбалерима Галате на челу са Фатихом Теримом ,Омером, Тунџајем и осталим – присећа се Јашаревић.
Некада је утакмице Звијезде у Градачцу пратило по 4 – 5 хиљада људи, мечевима Слободе сведочило по 15 хиљада душа, по 20 или 25 хиљада гледалаца пратило је Тузлаке у мечевима када на Тушањ стижу Црвена звезда, Партизан, Хајдук, Динамо. Данас није тако, а млађи људи не знају за боље.
– Била је присутна трема која нестане приликом првог додира лопте. Аплаузи су снага сваког играча, а публика није толико наивна да не зна шта вреди. У то време на све стране била је присутна лепота фудбалске игре. Данас је нешто друго. Не видим на стадионима да има више од сто или двеста гледалаца. Не знам чега се играчи плаше, а гледа их толико мало људи. Дакле, квалитет појединаца, али и зрела и допадљива игра колектива увек су били магнет за гледаоце – тврди Јашаревић.
Данас је лакше него пре 30-ак година успоставити контакте са некадашњим саиграчима, пријатељима који су наступали у Звезди, Партизану, ОФК Београду, Олимпији, Борцу, Вардару, Жељи, Динаму, Осијеку, Војводини, Сутјесци.... „Јашара“ обрадују позиви неких од њих, још ако се нису чули толико времена.
ЛЕПЕ УСПОМЕНЕ ИЗ КРУШЕВЦА
Непуне три године наступао је за крушевачки Напредак. То је било у оно време када се у „граду под Багдалом” играо леп фудбал, када су падали многи велики тимови и када су „чарапани“ фигурирали као кандидати за шампиона земље.
– Забраном ангажовања у Турској, отишао сам у Напредак. Доласком Томе Калоперовића, Бабића и сарадника одиграо сам доста квалитетних утакмица. Остварили смо велики успех, заузели смо треће место у Првој лиги Југославије. Прва је била Црвена звезда, друго Сарајево, Напредак трећи, а нишки Раднички нашао се на четвртом месту. Многи фаворити били су далеко иза нас. У Европи нам је противник био Динамо из Дрездена. Те године Напредак је јурио прво место, али Звезда је била боља у нијансама – истиче Ешеф Јашаревић.
– Захваљујући Николи Никићу и драгом селу Скугрићу, видим бројне пријатеље једном годишње. Захваљујући друштвеним мрежама чујемо се скоро свакодневно. Ту су Драган Џајић, Милош Шестић, Здравко Боровница, Александар Трифуновић, Зоран Симовић, Душан Пешић, Ризо Мешковић и многи други. Пријатељство у спорту стечено траје вечно. Нико га не може угрозити и ничим се не може помутити. Браћа смо били, то и остајемо – подвлачи Јашаревић.
Након играчке каријере посветио се тренерском позиву. Радио је у Звијезди Градачац, а где би другде. И данас је у клубу своје младости.
– Кућа је од стадиона пет минута, када идем пешке. Тај клуб волим, ту боју никада нисам из срца избацио, а сви клубови за које сам наступао имали су црвену боју. Могао сам лако обући и дрес Црвене звезде. Повредио се Николић, онај старији, и Гојко Зец је желео мене за Куп европских шампиона. Тада сам био још у Слободи. Ипак, ја сам навијач Партизана. И то је разлог зашто нисам прихватио коректну Звездину понуду – закључио је Ешеф Јашаревић.
Играо је у временима када се ценило све: труд, таленат, знање, учинак. Данас учи млађе да буду такви. Ешеф Јашаревић још није све рекао најпопуларнијем спорту. Верује да има много простора за напредак, па ће светли тренуци да сијају на све стране. И да ексјугословенски простори могу, и кроз спорт, поново бити што су били.
Људска оаза срећног живота...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
