Пеђа Мијатовић: Партизан ће поново преузети примат

Атмосфери у Београдској арени диви се Европа и свет. Друштвене мреже у последњих годину дана засуте су сликама и видео записима са Партизанових мечева, верујемо да ће слично бити и са Звездиних које следе током ове године.

У таквом, по много чему јединственом кошаркашком амбијенту на планети, постоји посебно место. Ложа која је у основи звездашка, у којој су партизановци већина међу гостима, испуњена позитивним вибрацијама и пријатељским емоцијама. Због Небојше Мрваљевића у њу често долазе кошаркашке и фудбалске легенде, уметници, професори универзитета, привредници, политичари и дипломате, али и сасвим обичан свет.

У тој оази ведрог духа на другом овосезонском вечитом дербију била је својеврсна спортска Кућа славних. Уз Предрага Даниловића, рекордера по броју титула првака Европе (4), у чарима дуела црно и црвено-белих уживале су легенде Партизана и српског фудбала Предраг Мијатовић, Славиша Јокановић, Зоран Бата Мирковић и Гордан Петрић.

Црно-беле вибрације појачавали су Млађан Шилобад, Славиша Копривица и Ацо Пејовић. А да би навијачки баланс колико - толико био уједначен потрудио се Драгиша Бинић, члан славне Звездине генерације из Барија.

Мада би и сама фотографија којом се овековечио сусрет оваквих асова била сама по себи ексклузивна, Предраг Мијатовић се, као и увек, радо одазвао разговору за Журнал.

- У Београду сам неколико дана и, наравно, користим прилику да се фино дружим. И уједно погледам феноменалну утакмицу. Једноставно, овде сам као код куће, што је врло битно - почео је причу Мијатовић, чија је господствена црта својевремено била један од важних фактора да у господском Реалу добије једну од водећих функционерских улога.

А у Краљевском клубу индиректно је био укључен и у бригу о кошаркашком клубу, па је утицао на ангажман Владе Дивца у спортском менаџменту најтрофејнијег европског колектива.

- Кошарка ми није страна, волим је пуно. Чак сам у неком раном детињству, пре него што сам почео да тренирам фудбал, тренирао кошарку у Љубовићу из Подгорице. Касније је, наравно, превагнуо фудбал и због љубави, а као што видите и због висине, која је у баскету изузетно битна. А, наравно, са Дивцем и са свим нашим кошаркашким легендама одувек сам у феноменалним, другарским односима.

Вратили смо се фудбалским темама. Репрезентација Србије је на корак  до великог успеха - пласмана на Европско првенство. У животу, спорту посебно, док се посао у потпуности не обави, никад га не треба сматрати завршеним.

- У констелацији групе и како су се ствари у њој одвијале, последња утакмица репрезентације у Београду против Црне Горе је на неки начин обезбедила учешће Србије на Европском првенству. Ако се не варам, после више од две деценије. И то је, свакако, велики успех. Е, сад, могло је да буде много боље у некој фази такмичења, конкретно мислим на меч са Мађарском. Међутим, преостало је да се то математички доведе до краја и мислим да ту не би требало да буде неких проблема. Када је државни тим у питању, повезана су два велика такмичења - Светско и Европско првенство, што је апсолутно велики успех.

Искуство везано за наш менталитет навело је Мијатовића да „спусти лопту на земљу”.

- Знам да смо ми еуфорична нација и да врло лако можемо да створимо слику о томе да смо можда и највећи фаворит. Треба, међутим, испоштовати чињеницу да су се повезала два велика такмичења, што је добро за афирмацију српског фудбала и, наравно, репрезентативаца и свих фудбалера. А онда на Европском првенству, с обзиром на то да се игра на крају сезоне и да је то турнирски начин такмичења, врло је битно да репрезентација дође спремна, фит, без повреда и умора, као што се догодило на Светском првенству кад је неколико важних играча дошло са мањим или већим повредама. Али, мислим да Пикси то добро хендлује и води и надам се да ће репрезентација Србије на Европском првенству имати запаженију улогу него што је био случај на Мондијалу.

За разлику од неких претходних сезона клупски фудбал на европској сцени не постиже резултате на истом нивоу.

- Као што знате, велики сам партизановац и мени је последњих година мало криво што је Црвена звезда, рекао бих, преузела примат. И то се види и кроз првенство, а и само учешће у Лиги шампиона ове сезоне. Наравно, желео бих да Партизан поново преузме примат. А то се, чини ми се, некако циклично мења. Пре неколико година, да не кажем седам, осам, мој клуб је имао приоритет, сад је то Црвена звезда. И то се не дешава само у Србији, већ у свим европским земљама. Конкретно у Шпанији, Барселона је имала седмогодишњу доминацију, па је онда примат преузео Реал Мадрид, а видећемо шта ће се десити у будућности. Као партизановац желим да Партизан, без обзира на Црвену звезду уради све што је могуће да буде првак Србије и игра Лигу шампиона.

С обзиром на то да је разговор са легендом југословенског и светског фудбала претходио вечитом дербију кошаркаша, Мијатовића смо упитали ко ће да добије? Није прогнозирао, али су му жеље, испоставило се, услишене.

- Претходну утакмицу сам гледао на телевизији, током прве три четвртине Звезда је доминирала, имала чак и 14 кошева предности. А онда је Партизан искористио ове фанатике које има у Арени и успео да приведе крају онако како су очекивали. Сад ће исто бити јако занимљиво, тешко, али као партизановац увек желим да победимо.