Цвећар који је заволео фудбал

Енглез Џуд Виктор Вилијам Белингем најскупље је појачање у историји Реала (са бонусима биће плаћен Дортмунду 140 милиона евра, а цена на тржишту већ му је скочила на 150 милиона!), али итекако је почео да се исплаћује.

Тренутно је убедљиво најбољи играч у Ла Лиги, а поставио је домаћи задатак будућим генерацијама: са места везног играча у првих 13 мечева у белом дресу постигао је 13 голова!

Момак има само 20 година, а у интервјуу за Лекип још једном је потврдио да је апсолутно зрела личност и да то што му се дешава није никаква случајност.

У понедељак је на додели Златне лопте добио признање за најбољег младог фудбалера, а следи прича у којој је отворио душу и открио неке заиста занимљиве детаље из живота и каријере.

- Одувек сам сањао да играм за Енглеску, а да ми је неко рекао да ћу провести три године у Немачкој, па онда прећи у Шпанију, не бих му веровао! – вели Белингем.

Потом иде надасве необично признање:

- У почетку нисам волео фудбал. Знам да звучи невероватно, јер да ми сад неко одузме могућност да играм фудбал полудео бих. Ишао сам на очеве тренинге и тамо брао цвеће и траву, правио сам мале букете за мајку. Родитељи ме нису притискали, отац ме је стално водио на тренинге, али увек и говорио да ако желим да играм жмурке или берем цвећа то слободно могу да радим. Имао сам потпуну слободу као дете, родитељи ме никад нису терали да радим нешто што не желим све док сам био добар – вели Џуд.

Његов отац Марк је наредник у полицији, а фудбалом се бавио само аматерски, иако је био, кажу, одличан нападач.

Што се тиче Џуда, кад је баталио хортикултуру и определио се за фудбал раскошан таленат просто је избијао из њега, па је тако са само 16 година и 38 дана дебитовао у првом тиму Бермингема. После само годину дана нашао се на мети великама, бившег европског шампиона Дортмунда, па је са 17 задужио дрес Милионера, док су Плавци у касу убацили 25 милиона фунти, чиме је Џуд постао најскупљи тинејџер у историји фудбала. Истина, тешко му је пао одлазак од родитеља.

- Мој однос са мајком и оцем је веома близак и даје ми неопходан баланс. Од њих, наравно, добијам другачије ствари него од људи из фудбала. Гледајући их читавог живота како раде послове које немају везе са фудбалом научио сам како да решавам неке ситуације, посебно кад сам постао професионалац. Често се питам како им успева да буду то што јесу, да пронађу најбоље у себи без обзира у каквом окружењу живимо – искрен је млади Белингем.

Враћамо се на оца:

- Не дозвољава ми да заборавим да је био одличан нападач, чак и сад кад дам гол, каже да би он дао три или четири – смеје се Џуд.

Иако је веома млад, одлично се сналази у свету огромног бизниса, што фудбал свакако јесте.

- Имао сам бројне сусрете са агентима које много више занима лична зарада него оно што је најбоље за играча. Нисам се никад обазирао на такве, јер сам увек о свему разговарао са родитељима. Иако нису професионални агенти, они брину о мојој каријери јер знају да су наши снови усклађени. А кад укључите професионалне агенте, ту је и њихова жеља за зарадом, а мене то не интересује. Ја желим да живим у породичној атмосфери, уосталом, то доводи до сјајних разговора: када смо сви за столом, било да дискутујемо о филмовима или неким актуелним дешавањима, па све до информације да је Реал заинтересован за мене што ми је отац споменуо док смо опуштено дискутовали о неком филму – наставља Џуд, па констатује: - Виђао сам блиске људе који су кренули погрешним путем… Ако волиш фудбал као игру бићеш награђен, али уколико играш због славе и популарности то није добро. Тако бар ја мислим.

Потом је објаснио још нешто:

- Заволео сам фудбал јер поседујем такмичарски дух, увек сам био такмичарски настројен, чак и кад сам играо жмурке! Док сам растао имао сам доста проблема због тога, јер је то била ноћна мора за све остале. Кад бих изгубио одбијао сам да се рукујем са противницима! Али, ипак сам научио да укажем поштовање – признаје.

Веза са Реалом постојала је много пре преласка у Краљевски клуб, а за то је заслужан Зинедин Зидан.

- Тата је имао дрес Зидана који је купио негде на плажи. Свуда га је носио, а ја сам га после неког времена питао ко је Зидан. Рекао ми је да погледам на Јутјубу и кад сам то урадио нисам престајао да гледам његове потезе! Желео сам да постанем такав играч, а имао сам среће да га упознам на финалу Лиге шампиона 2022. Реал – Ливерпул. Гледао сам га исколачених очију, као неки клинац… Веома је скроман за неког ко је толико постигао. Био је сјајан играч, а они који су имали прилику да сарађују са њим кажу да је сјајан и тренер, што је једнако важно – уверава Белингем.

Због тога не чуди што је изабрао број на дресу који је некад носио велики Зи-Зу – пет.

- Тако му одајем почаст. Али, истовремено желим да нагласим да имам свој пут који сам желим да обликујем и постанем Реалова „модерна петица”.            

Посебну част представља податак да је Бирмингем повукао из употребе његов број, 22, кад је отишао из клуба!

- Рекли су ми да нико неће носити тај број док се не вратим у Бирмингем. Био сам заиста изненађен, с обзиром да је та једна сезона била добра, али не и спектакуларна. Наравно, разумем прави разлог, мој трансфер је много помогао клубу који је био у тешкој ситуацији – открива сјајни фудбалер.

Пар речи о тренутној ситуацији у својој кожи:

- Проблем је што те људи уздижу, а онда кад направиш и најмању грешку кажу: Аха, па и није баш тако зрео! Заборављају да сам и ја човек који прави грешке, да имам емоције, да нисам робот – отворено каже.

Евоцирао је скорашње успомене: како му је било кад је први пут закорачио у свлачионицу Реала.

- Био сам мало нервозан. Никад нисам био звезда, али кад дођете на такво место неизбежно помислите: Вау, ово је врхунац фудбала! Првих недеља седео сам за столом који је поред стола Тонија Кроса, а први пут кад сам се нашалио схватио сам да су то све нормални момци који ти помажу да се осећаш пријатно. Веома су скромни, а то је велика лекција за мене: без обзира колико си успешан, шта год да си освојио и даље можеш да будеш сјајан човек као што су ови момци који су инспирација многима и као фудбалери, али и као особе – хвали саиграче. 

На питање да ли осећа сопствену посебност, каже:

- Понекад да, помало, због мојих година и сличних ствари. Људи воле да ме подсећају на то колико сам млад и да морам да идем полако. Тако да понекад седнем и помислим: добро ми иде. Али кад се бавите фудбалом морате сваки дан да имате следећи приступ: мораћу данас да будем бољи него јуче. Барем сам ја тако васпитан – наставља Џуд.

И за крај питање где види себе за пет година:

- Надам се да ћу имати освојених пет Лига шампиона, Првенство Европе и, можда, Мондијал. Велики сам оптимиста, али ни не видим поенту да се такмичиш ако мислиш да нећеш успети – закључује Белингем.