Cvećar koji je zavoleo fudbal

Englez Džud Viktor Vilijam Belingem najskuplje je pojačanje u istoriji Reala (sa bonusima biće plaćen Dortmundu 140 miliona evra, a cena na tržištu već mu je skočila na 150 miliona!), ali itekako je počeo da se isplaćuje.

Trenutno je ubedljivo najbolji igrač u La Ligi, a postavio je domaći zadatak budućim generacijama: sa mesta veznog igrača u prvih 13 mečeva u belom dresu postigao je 13 golova!

Momak ima samo 20 godina, a u intervjuu za Lekip još jednom je potvrdio da je apsolutno zrela ličnost i da to što mu se dešava nije nikakva slučajnost.

U ponedeljak je na dodeli Zlatne lopte dobio priznanje za najboljeg mladog fudbalera, a sledi priča u kojoj je otvorio dušu i otkrio neke zaista zanimljive detalje iz života i karijere.

- Oduvek sam sanjao da igram za Englesku, a da mi je neko rekao da ću provesti tri godine u Nemačkoj, pa onda preći u Španiju, ne bih mu verovao! – veli Belingem.

Potom ide nadasve neobično priznanje:

- U početku nisam voleo fudbal. Znam da zvuči neverovatno, jer da mi sad neko oduzme mogućnost da igram fudbal poludeo bih. Išao sam na očeve treninge i tamo brao cveće i travu, pravio sam male bukete za majku. Roditelji me nisu pritiskali, otac me je stalno vodio na treninge, ali uvek i govorio da ako želim da igram žmurke ili berem cveća to slobodno mogu da radim. Imao sam potpunu slobodu kao dete, roditelji me nikad nisu terali da radim nešto što ne želim sve dok sam bio dobar – veli Džud.

Njegov otac Mark je narednik u policiji, a fudbalom se bavio samo amaterski, iako je bio, kažu, odličan napadač.

Što se tiče Džuda, kad je batalio hortikulturu i opredelio se za fudbal raskošan talenat prosto je izbijao iz njega, pa je tako sa samo 16 godina i 38 dana debitovao u prvom timu Bermingema. Posle samo godinu dana našao se na meti velikama, bivšeg evropskog šampiona Dortmunda, pa je sa 17 zadužio dres Milionera, dok su Plavci u kasu ubacili 25 miliona funti, čime je Džud postao najskuplji tinejdžer u istoriji fudbala. Istina, teško mu je pao odlazak od roditelja.

- Moj odnos sa majkom i ocem je veoma blizak i daje mi neophodan balans. Od njih, naravno, dobijam drugačije stvari nego od ljudi iz fudbala. Gledajući ih čitavog života kako rade poslove koje nemaju veze sa fudbalom naučio sam kako da rešavam neke situacije, posebno kad sam postao profesionalac. Često se pitam kako im uspeva da budu to što jesu, da pronađu najbolje u sebi bez obzira u kakvom okruženju živimo – iskren je mladi Belingem.

Vraćamo se na oca:

- Ne dozvoljava mi da zaboravim da je bio odličan napadač, čak i sad kad dam gol, kaže da bi on dao tri ili četiri – smeje se Džud.

Iako je veoma mlad, odlično se snalazi u svetu ogromnog biznisa, što fudbal svakako jeste.

- Imao sam brojne susrete sa agentima koje mnogo više zanima lična zarada nego ono što je najbolje za igrača. Nisam se nikad obazirao na takve, jer sam uvek o svemu razgovarao sa roditeljima. Iako nisu profesionalni agenti, oni brinu o mojoj karijeri jer znaju da su naši snovi usklađeni. A kad uključite profesionalne agente, tu je i njihova želja za zaradom, a mene to ne interesuje. Ja želim da živim u porodičnoj atmosferi, uostalom, to dovodi do sjajnih razgovora: kada smo svi za stolom, bilo da diskutujemo o filmovima ili nekim aktuelnim dešavanjima, pa sve do informacije da je Real zainteresovan za mene što mi je otac spomenuo dok smo opušteno diskutovali o nekom filmu – nastavlja Džud, pa konstatuje: - Viđao sam bliske ljude koji su krenuli pogrešnim putem… Ako voliš fudbal kao igru bićeš nagrađen, ali ukoliko igraš zbog slave i popularnosti to nije dobro. Tako bar ja mislim.

Potom je objasnio još nešto:

- Zavoleo sam fudbal jer posedujem takmičarski duh, uvek sam bio takmičarski nastrojen, čak i kad sam igrao žmurke! Dok sam rastao imao sam dosta problema zbog toga, jer je to bila noćna mora za sve ostale. Kad bih izgubio odbijao sam da se rukujem sa protivnicima! Ali, ipak sam naučio da ukažem poštovanje – priznaje.

Veza sa Realom postojala je mnogo pre prelaska u Kraljevski klub, a za to je zaslužan Zinedin Zidan.

- Tata je imao dres Zidana koji je kupio negde na plaži. Svuda ga je nosio, a ja sam ga posle nekog vremena pitao ko je Zidan. Rekao mi je da pogledam na Jutjubu i kad sam to uradio nisam prestajao da gledam njegove poteze! Želeo sam da postanem takav igrač, a imao sam sreće da ga upoznam na finalu Lige šampiona 2022. Real – Liverpul. Gledao sam ga iskolačenih očiju, kao neki klinac… Veoma je skroman za nekog ko je toliko postigao. Bio je sjajan igrač, a oni koji su imali priliku da sarađuju sa njim kažu da je sjajan i trener, što je jednako važno – uverava Belingem.

Zbog toga ne čudi što je izabrao broj na dresu koji je nekad nosio veliki Zi-Zu – pet.

- Tako mu odajem počast. Ali, istovremeno želim da naglasim da imam svoj put koji sam želim da oblikujem i postanem Realova „moderna petica”.            

Posebnu čast predstavlja podatak da je Birmingem povukao iz upotrebe njegov broj, 22, kad je otišao iz kluba!

- Rekli su mi da niko neće nositi taj broj dok se ne vratim u Birmingem. Bio sam zaista iznenađen, s obzirom da je ta jedna sezona bila dobra, ali ne i spektakularna. Naravno, razumem pravi razlog, moj transfer je mnogo pomogao klubu koji je bio u teškoj situaciji – otkriva sjajni fudbaler.

Par reči o trenutnoj situaciji u svojoj koži:

- Problem je što te ljudi uzdižu, a onda kad napraviš i najmanju grešku kažu: Aha, pa i nije baš tako zreo! Zaboravljaju da sam i ja čovek koji pravi greške, da imam emocije, da nisam robot – otvoreno kaže.

Evocirao je skorašnje uspomene: kako mu je bilo kad je prvi put zakoračio u svlačionicu Reala.

- Bio sam malo nervozan. Nikad nisam bio zvezda, ali kad dođete na takvo mesto neizbežno pomislite: Vau, ovo je vrhunac fudbala! Prvih nedelja sedeo sam za stolom koji je pored stola Tonija Krosa, a prvi put kad sam se našalio shvatio sam da su to sve normalni momci koji ti pomažu da se osećaš prijatno. Veoma su skromni, a to je velika lekcija za mene: bez obzira koliko si uspešan, šta god da si osvojio i dalje možeš da budeš sjajan čovek kao što su ovi momci koji su inspiracija mnogima i kao fudbaleri, ali i kao osobe – hvali saigrače. 

Na pitanje da li oseća sopstvenu posebnost, kaže:

- Ponekad da, pomalo, zbog mojih godina i sličnih stvari. Ljudi vole da me podsećaju na to koliko sam mlad i da moram da idem polako. Tako da ponekad sednem i pomislim: dobro mi ide. Ali kad se bavite fudbalom morate svaki dan da imate sledeći pristup: moraću danas da budem bolji nego juče. Barem sam ja tako vaspitan – nastavlja Džud.

I za kraj pitanje gde vidi sebe za pet godina:

- Nadam se da ću imati osvojenih pet Liga šampiona, Prvenstvo Evrope i, možda, Mondijal. Veliki sam optimista, ali ni ne vidim poentu da se takmičiš ako misliš da nećeš uspeti – zaključuje Belingem.