Кратко славље играча Војводине: Изгубљен сјај у другом полувремену

Као ретко кад у последње време, у недељу поподне стадионом „Карађорђе” у Новом Саду одјекивали су аплаузи. Заправо, односи се то само на прво полувреме утакмице Војводина – Железничар, у којем је на терену практично постојао само један тим, онај у црвено-белим дресовима. Шта се догодило током велике паузе, тешко је одгонетнути, тек у наставку је, до тог тренутка силна и надахнута Стара дама, из неког разлога изгубила и игру и храброст. Панчевци су, из минута у минут, постајали све отреситији и на крају су кући однели као суза чист бод, а да је сусрет још потрајао могли су и више од тога.

У првих 45 минута тим из Новог Сада деловао је као прецизна машина, упркос баш тешким условима за игру, проузрокованим, због претходне кише, потопљеним тереном. Низале су се сјајне акције, домаћин је постигао два гола која су била дело Милосављевића и распуцаног Вукановића, а могао је (и морао) барем још толико пута да савлада голмана Живковића. Прилике су се низале пред голом Железничара, а малобројна публика није скривала задовољство оним што је имала прилику да гледа.

У наставку је, још неколико минута, деловало да је победник познат и да је само питање с коликом ће разликом Војводина да испрати госте са свог стадиона. Али, онда је уследио тотални преокрет... Панчевци су показали храброст да нападну, што је, утисак је, из неког разлога поколебало екипу из Српске Атине. Несигурност се увукла у њене редове, препустила је иницијативу ривалу и чинило се као да је желела да се сусрет што пре заврши. Такав однос није могао да прође без последица по црвено-бели састав. И није ни требало!

Головима двојице бивших играча Војводине, Шушњара и Лакићевића, гости су изједначили, а могло је лако да се догоди и да направе тотални преокрет и у свој град понесу сва три бода. Толико је тим тренера Ранка Поповића деловао смушено, лоше и неорганизовано.

Није Поповића било на клупи, јер је морао из публике да испрати утакмицу, све због акумулираних жутих картона. Сусрет је поред терена водио Милан Мирић, један од помоћника шефа струке, који је покушао да објасни шта се то догодило с Војводином у наставку.

- Из неког разлога нисмо успели да задржимо контролу над збивањима и испустили смо утакмицу – рекао је Мирић. – Примили смо у другом полувремену два брза гола, изгубивши идеје које смо имали и с којима смо на терен изашли из свлачионице. Гостима честитам на боду, били су организовани и веома мотивисани, док смо ми одлучност и карактер показали само у првих 45 минута, кад смо постигли голове и имали још неколико пропуштених прилика.

Иако га је у игру увео у 70. минуту, Мирић је искусног Асмира Кајевића заменио у 88. минуту, када је на терен послао нападача Стефана Вукића. То нам није било баш најјасније, а Мирић је понудио објашњење:

- Била је то тактичка измена, јурили смо резултат и увео сам у игру још једног нападача. Дакле, није била реч о некој повреди Кајевића.

Резултат свега били су протести гледалаца, бесни повици с правом разочараних навијача, који су имали прилику да виде своје миљенике у издању у стилу „од сјаја, до очаја”. Ако се зна да Ранко Поповић од доласка инсистира на томе да сваки појединац, а онда и екипа, увек морају да показују победничку решеност, жељу за борбом и умеће да такве циљеве достигну, остаје нејасно шта је то што је у толикој мери пореметило игру његове екипе. Као неким невидљивим маказама, Стара дама је одсечена и избачена из игре за коју је показала да је спремна, али без правог одговора. Можда је реч кукавичлук претешка за опис онога што се догодило, али, у сваком случају, није без основа, у игри у којој су Новосађани имали све у рукама, а онда су, само себи захваљујући, без тога остали. Због чега, на њима и тренеру Поповићу је да у данима који долазе пронађу и разочараној јавности понуде закључке и одговоре.