Kratko slavlje igrača Vojvodine: Izgubljen sjaj u drugom poluvremenu

Kao retko kad u poslednje vreme, u nedelju popodne stadionom „Karađorđe” u Novom Sadu odjekivali su aplauzi. Zapravo, odnosi se to samo na prvo poluvreme utakmice Vojvodina – Železničar, u kojem je na terenu praktično postojao samo jedan tim, onaj u crveno-belim dresovima. Šta se dogodilo tokom velike pauze, teško je odgonetnuti, tek u nastavku je, do tog trenutka silna i nadahnuta Stara dama, iz nekog razloga izgubila i igru i hrabrost. Pančevci su, iz minuta u minut, postajali sve otresitiji i na kraju su kući odneli kao suza čist bod, a da je susret još potrajao mogli su i više od toga.

U prvih 45 minuta tim iz Novog Sada delovao je kao precizna mašina, uprkos baš teškim uslovima za igru, prouzrokovanim, zbog prethodne kiše, potopljenim terenom. Nizale su se sjajne akcije, domaćin je postigao dva gola koja su bila delo Milosavljevića i raspucanog Vukanovića, a mogao je (i morao) barem još toliko puta da savlada golmana Živkovića. Prilike su se nizale pred golom Železničara, a malobrojna publika nije skrivala zadovoljstvo onim što je imala priliku da gleda.

U nastavku je, još nekoliko minuta, delovalo da je pobednik poznat i da je samo pitanje s kolikom će razlikom Vojvodina da isprati goste sa svog stadiona. Ali, onda je usledio totalni preokret... Pančevci su pokazali hrabrost da napadnu, što je, utisak je, iz nekog razloga pokolebalo ekipu iz Srpske Atine. Nesigurnost se uvukla u njene redove, prepustila je inicijativu rivalu i činilo se kao da je želela da se susret što pre završi. Takav odnos nije mogao da prođe bez posledica po crveno-beli sastav. I nije ni trebalo!

Golovima dvojice bivših igrača Vojvodine, Šušnjara i Lakićevića, gosti su izjednačili, a moglo je lako da se dogodi i da naprave totalni preokret i u svoj grad ponesu sva tri boda. Toliko je tim trenera Ranka Popovića delovao smušeno, loše i neorganizovano.

Nije Popovića bilo na klupi, jer je morao iz publike da isprati utakmicu, sve zbog akumuliranih žutih kartona. Susret je pored terena vodio Milan Mirić, jedan od pomoćnika šefa struke, koji je pokušao da objasni šta se to dogodilo s Vojvodinom u nastavku.

- Iz nekog razloga nismo uspeli da zadržimo kontrolu nad zbivanjima i ispustili smo utakmicu – rekao je Mirić. – Primili smo u drugom poluvremenu dva brza gola, izgubivši ideje koje smo imali i s kojima smo na teren izašli iz svlačionice. Gostima čestitam na bodu, bili su organizovani i veoma motivisani, dok smo mi odlučnost i karakter pokazali samo u prvih 45 minuta, kad smo postigli golove i imali još nekoliko propuštenih prilika.

Iako ga je u igru uveo u 70. minutu, Mirić je iskusnog Asmira Kajevića zamenio u 88. minutu, kada je na teren poslao napadača Stefana Vukića. To nam nije bilo baš najjasnije, a Mirić je ponudio objašnjenje:

- Bila je to taktička izmena, jurili smo rezultat i uveo sam u igru još jednog napadača. Dakle, nije bila reč o nekoj povredi Kajevića.

Rezultat svega bili su protesti gledalaca, besni povici s pravom razočaranih navijača, koji su imali priliku da vide svoje miljenike u izdanju u stilu „od sjaja, do očaja”. Ako se zna da Ranko Popović od dolaska insistira na tome da svaki pojedinac, a onda i ekipa, uvek moraju da pokazuju pobedničku rešenost, želju za borbom i umeće da takve ciljeve dostignu, ostaje nejasno šta je to što je u tolikoj meri poremetilo igru njegove ekipe. Kao nekim nevidljivim makazama, Stara dama je odsečena i izbačena iz igre za koju je pokazala da je spremna, ali bez pravog odgovora. Možda je reč kukavičluk preteška za opis onoga što se dogodilo, ali, u svakom slučaju, nije bez osnova, u igri u kojoj su Novosađani imali sve u rukama, a onda su, samo sebi zahvaljujući, bez toga ostali. Zbog čega, na njima i treneru Popoviću je da u danima koji dolaze pronađu i razočaranoj javnosti ponude zaključke i odgovore.