Једноставно је. И стало је у једну реченицу. Чак не и сложену...
- Били су бољи – кратко је рекао Огњен Јарамаз после тешког пораза од Игокее.
Наравно – ривалу је честитао на – како је рекао – заслуженој победи. Јер – били су бољи.
Били смо много бољи. Буквално у сваком сегменту игре. Растерећени, оберучке прихватили оно што им је Партизан „дао“. А дао им је много. Слично као не тако давно против Цибоне, или Меге, па и Фенербахчеа, црно-бели су почели да играју тек када су упали у дубоки минус. Тек када су урадили баш све лоше што су могли да ураде. Када су разиграли ривала који је ишао и до плус 22. Да, толико је Игокеа у једном тренутку водила пред Партизановим навијачима. Прецизно – на минут и 34 секунде пре краја трећег периода, када је Зоран Николић погодио за 52:74!?
Е сад... Колико је заправо индивидуални квалитет Партизана већи, уз сав респект према момцима из Игокее, ипак су дошли до 22 разлике и то мора да се поштује. Али – Партизан је за 10 минута надокнадио тај минус 22. Чак је имао шансу и да слави. Није. Прво јер је при нерешеном резултату (89:89), тројка Каминског изашла из обруча, после чега је Муди погодио из продора. А онда и јер за преостале две секунде лопта из аута није дошла до Каминског (опет) у последњем нападу Партизана.
- Ми смо покушали да се вратимо у другом полувремену – наставио је причу Јарамаз.
И није имао никакву потребу да нешто као улепшава. Тражи изговоре. Јако добро зна да изговора нема. Само је рекао...
- Одиграли смо већи део утакмице јако лоше. Успели смо да се вратимо. Међутим, изгубили смо.
Жељко Обрадовић није помињао имена. Али је на конференцији за медије одмах после утакмице јасно рекао да се и на том мечу видело како се неки боре, а како неки играју прилично индолентно... Усудићемо се и ставити Јарамаза у ову прву групу. Али, пре свих Уроша Трифуновића. Он је погурао Ваљак са ивице провалије. Довео у прилику да чак и слави. Није било довољно. Опет – она омиљена тренерска – никад није у питању последњи напад или последња одбрана. Већ „икс, ипсилон“ напада и одбрана пре тога. Кад је Партизан у питању, већина потеза и избора није била добра.
- Има доста тога да се анализира, на томе ћемо радити наредних дана – закључио је Јарамаз.
Можда да почну од те „индолентности“... Како је могуће?! Преко мотива, који је одмах после утакмице поменуо и Обрадовић. Па све до чињенице да им се исте ствари понављају. Против Цибоне су успели да окрену, већ у трећем периоду. На крају и победили. Против Меге дошли у позицију да решава последњи шут. Тај је ипак завршио у њиховом кошу. Онај у мечу против Фенербахчеа је ударио у обруч. Свеједно!
Како и зашто? Не јер се десило једном, већ јер се понаваља. И то на мечевима у Београду. Где не би смело да се дешава.
Из најосновнијег могућег разлога – трке за предност домаћег терена у плеј-офу. Сви знамо ону причу како АБА лига доноси Евролигу, а како АБА лигу доноси предност домаћег терена у финалу… Партизан је кикс против Меге успео да поништи победом над Звездом пред својим навијачима. Сада ће морати опет да се „вади” у дербију. Под условом да више нигде не киксне.
Осим тога, ово против Игокее је требало мало и да им удари на понос. Некима јесте. Нечија колена су заиста била “крвава” после те утакмице. Али, опет…
Обрадовић је то рекао одмах после утакице, Јарамаз поновио нешто слично… Видеће, разговараће, анализирати… Много тога.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
