Jednostavno je. I stalo je u jednu rečenicu. Čak ne i složenu...
- Bili su bolji – kratko je rekao Ognjen Jaramaz posle teškog poraza od Igokee.
Naravno – rivalu je čestitao na – kako je rekao – zasluženoj pobedi. Jer – bili su bolji.
Bili smo mnogo bolji. Bukvalno u svakom segmentu igre. Rasterećeni, oberučke prihvatili ono što im je Partizan „dao“. A dao im je mnogo. Slično kao ne tako davno protiv Cibone, ili Mege, pa i Fenerbahčea, crno-beli su počeli da igraju tek kada su upali u duboki minus. Tek kada su uradili baš sve loše što su mogli da urade. Kada su razigrali rivala koji je išao i do plus 22. Da, toliko je Igokea u jednom trenutku vodila pred Partizanovim navijačima. Precizno – na minut i 34 sekunde pre kraja trećeg perioda, kada je Zoran Nikolić pogodio za 52:74!?
E sad... Koliko je zapravo individualni kvalitet Partizana veći, uz sav respekt prema momcima iz Igokee, ipak su došli do 22 razlike i to mora da se poštuje. Ali – Partizan je za 10 minuta nadoknadio taj minus 22. Čak je imao šansu i da slavi. Nije. Prvo jer je pri nerešenom rezultatu (89:89), trojka Kaminskog izašla iz obruča, posle čega je Mudi pogodio iz prodora. A onda i jer za preostale dve sekunde lopta iz auta nije došla do Kaminskog (opet) u poslednjem napadu Partizana.
- Mi smo pokušali da se vratimo u drugom poluvremenu – nastavio je priču Jaramaz.
I nije imao nikakvu potrebu da nešto kao ulepšava. Traži izgovore. Jako dobro zna da izgovora nema. Samo je rekao...
- Odigrali smo veći deo utakmice jako loše. Uspeli smo da se vratimo. Međutim, izgubili smo.
Željko Obradović nije pominjao imena. Ali je na konferenciji za medije odmah posle utakmice jasno rekao da se i na tom meču videlo kako se neki bore, a kako neki igraju prilično indolentno... Usudićemo se i staviti Jaramaza u ovu prvu grupu. Ali, pre svih Uroša Trifunovića. On je pogurao Valjak sa ivice provalije. Doveo u priliku da čak i slavi. Nije bilo dovoljno. Opet – ona omiljena trenerska – nikad nije u pitanju poslednji napad ili poslednja odbrana. Već „iks, ipsilon“ napada i odbrana pre toga. Kad je Partizan u pitanju, većina poteza i izbora nije bila dobra.
- Ima dosta toga da se analizira, na tome ćemo raditi narednih dana – zaključio je Jaramaz.
Možda da počnu od te „indolentnosti“... Kako je moguće?! Preko motiva, koji je odmah posle utakmice pomenuo i Obradović. Pa sve do činjenice da im se iste stvari ponavljaju. Protiv Cibone su uspeli da okrenu, već u trećem periodu. Na kraju i pobedili. Protiv Mege došli u poziciju da rešava poslednji šut. Taj je ipak završio u njihovom košu. Onaj u meču protiv Fenerbahčea je udario u obruč. Svejedno!
Kako i zašto? Ne jer se desilo jednom, već jer se ponavalja. I to na mečevima u Beogradu. Gde ne bi smelo da se dešava.
Iz najosnovnijeg mogućeg razloga – trke za prednost domaćeg terena u plej-ofu. Svi znamo onu priču kako ABA liga donosi Evroligu, a kako ABA ligu donosi prednost domaćeg terena u finalu… Partizan je kiks protiv Mege uspeo da poništi pobedom nad Zvezdom pred svojim navijačima. Sada će morati opet da se „vadi” u derbiju. Pod uslovom da više nigde ne kiksne.
Osim toga, ovo protiv Igokee je trebalo malo i da im udari na ponos. Nekima jeste. Nečija kolena su zaista bila “krvava” posle te utakmice. Ali, opet…
Obradović je to rekao odmah posle utakice, Jaramaz ponovio nešto slično… Videće, razgovaraće, analizirati… Mnogo toga.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
