Као што живота никад доста, тако и људи од националног примера попут Милана – Ланета Јовановића. Играча дубински урезаног у историју овдашњег и белгијског фудбала као дукат, а не као – новчић!
Отуд, без конвертибилности уочи вечерашњег пријатељског меча с Белгијом у Бриселу и недељног квалификационо-кључног с Бугарском у Лесковцу. Нацији занимљивијег, стога испрва и подсећање на спектакуларну победу од 6:1 над источним комшијом – 19. новембра 2008.
- Да ли памтим – с чуђењем констатује. - Ко би заборавио првенствено опроштај Сава Милошевића од репрезентативног дреса, потом шест голова, два промашена пенала, погођене пречку и стативу?! Феноменално смо играли, екипно. Сви млели, боже сачувај... све са Бербатовом, Петровом и компанијом.
Десетком сте били чашћени од новинара за два гола и истоветно изнуђена пенала, за полувреме!?
- Било и прошло... не бих да рециклирам теме, сад небитне.
Ласкала је, претпостављам?
- Како није...
А, тек култна опаска почившег Радомира Антића на прес-конференцији у Хумској, после утакмице „гледали смо најбоље полувреме једног играча, откад се отворио ЈНА”!
- Пријала је, разумљиво, иако нисам узимао здраво за готово. Мистер је био под утиском величанствене победе и, вероватно, претерао у хваљењу.
Чему скромност?
- Није у томе квака већ у забораву ранијих импресивних утакмица, величанствених играча, оскаровских рола и сензационалних голова!
Подсећања увек имају смисла, као и патриотска жеља да у Лесковцу неко од Стојковићевих изабраника буде и упола учинковитији од вас, тад на „ЈНА”?
- Због чега аналогија, кад имамо врхунске играче и стрелце?! Мајсторе с лоптом! Митровићем сам одушевљен, Сергеја Милинковића Савића волим и штета што неће играти, Тадића обожавам... све више и Живковића. Фаворити смо, много бољи од квалитативно скромних Бугара. Играћемо на домаћем терену, куд више – уз осмех поентира.
Утакмица с Белгијом вечерас у право или у криво време?
- Питање тешко, дилема вечита. Момци играју у озбиљним клубовима, у напорном режиму такмичења и количина одмора је индивидуална категорија. Шта знам... Није лако проценити да ли је боље паузирати пет-шест дана или одиграти захтевну контролну утакмицу, уз неизоставну физичку и менталну потрошњу.
ПРОБЛЕМ У НАМА
Самоунижење и величање других је вишедеценијски фелер, наш.
- Проблем је у нама, у нашој нормалности да хвалимо ривале, глорификујемо појединце и систем; у очекивању да други бриљирају и побеђују. Речју: олако се миримо с улогом аутсајдера, уместо наметнемо као фаворити. Уби нас то, одвајкад.
Белгијанци су много јаки, ако буду запели... ето, белаја!
- Смена генерација је на сцени... видећемо. С обзиром на моје дуго време ван Белгије, нисам репрезентативно меродаван у процени каквоће њиховог државног тима. Утиске делим као и већина, дакле, не знам као некад и најситније детаље о појединачној форми, атмосфери унутар екипе, веровању или скептицизму тамошње јавности, третману. Знам да има врхунски потенцијал и екстремно квалитетне играче на одређеним позицијама, а и прилично комфорно је прошла квалификације за Европско првенство у Немачкој. И још нешто: међусобни биланс је неповољан, побеђивали су нас и на Маракани и горе, у Бриселу. Стога, велик респект.
Донекле и страх, Стојковић за безмало три године селекторовања није успео да оформи складну игру у одбрани?
- Не замерите, никад нисам коментарисао струку или систем игре. Понекад постоје одређени лимити и коликогод се трудили не можете много више од датог потенцијала. Лакше је гледати са стране и доносити неретко несувисле закључке, поготово о тактици. Проблем да је само у томе, сви би играли као Бразилци, Французи...
Шта ако се очекивано буду размахнули Бакајоко, Доку, Лукаку, Опенда, Тросар..?
- Ништа епохално се не би догодило, утакмица је пријатељска.
Висок пораз, хипотетично гледано, могао би негативно да утиче на психу репрезентативаца и игру у можда пресудном дуелу с Бугарском?
- Ма, неее... Таман посла, изузетних двадесетак играча имамо и, верујте, оба тима би добила Бугаре! То је иста репрезентација из квалификација за светско првенство, кад је бриљирала. Је л` тако? Е, сад, доминантан утисак донекле кваре променљиве игре у утакмицама после Португалије, биле су далеко испод лисабонског нивоа услед неимања адекватног квалитета на појединим позицијама. Међутим... и поред одређених слабости имамо одличан квалитет. О-дли-чан!
Немачка се назире, дакле?
- Наравно... Утакмица с Бугарима је формалност, математичка. Само... и, ништа друго!
НИКО КАО МИТРОВИЋ
Александар Митровић је несвакидашњим голгетерским умећем и фабулозним учинком у репрезентацији завредео посебно поглавље, тек одушевљење чувеног Ланета.
- Митар ради што никад нико није, у дресу репрезентације. Нико-никад, ни близу! Колико је само постигао голова, не кад је репрезентација била доминантна него обрнуто. Колико измислио ситуација, преломио и решио утакмица! Фе-но-ме-на-лан!
Ништа мање и у Саудијској Арабији...
- Његова статистика је импресивна и у Азији. И, нико од мноштва светских играча тамо није оставио упечатљивији утисак од њега. Нико! Зато и слови за једног од најбољих нападача у Европи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
